MARKO VIDOJKOVIĆ U INTERVJUU: TEŠKO NAM JE DA PRIZNAMO KOLIKA SMO GO*NA!

Šta kažete nekome kada Vam kaže „E baš vam hvala“?

Kažem mu „Izvini“, jer način na koji se izgovara „E baš vam hvala“ zapravo govori „Ala si me zeznuo“. Taj naslov je moja poruka jugoslovenskim komunistima koji su me najpre vaspitavali na jedan način, a onda su me zeznuli.

Da li je u Srbiji prihvatljivo doneti odluku da nemate decu?

Srbija je idelna zemlja za takvu odluku. Ona ni odraslima ni deci ne pruža ništa, osim gladi, bolesti, progonstva, smrti ili učestvovanja u organizovanom državnom i paradržavnom kriminalu, ukoliko želite da nešto od prve četiri stavke malo odložite. Jeftini spinovi o ne znam kakvim parama koje poglavnik nudi porodiljama zapravo su još jedna uvreda režima upućena njegovim žrtvama.

Koji su neobjašnjivi fenomeni u Srbiji danas, a koji su to bili u Jugoslaviji?

Svi fenomeni se daju objasniti u ovako prostom, to jest prostačkom društvu kakvo je naše. Sve je očigledno, sav poraz demokratskih i građanskih ideala, te povratak zla, koje nas je zamalo potamanilo devedesetih, da obavi taj posao do kraja. Što se Jugoslavije tiče, i tu je sve jasno. Možemo samo da se pravimo da nam nešto nije jasno, ako nam je teško da priznamo kolika smo govna.

Kakva su deca Srbije, a kakva su bila Jugoslavije?

Deca Srbije su nesrećni i divlji mladi ljudi, a deca Jugoslavije bila su srećni i naivni mladi ljudi.

Da li je Tijana idealna žena za svakog muškarca ili samo za glavnog lika u knjizi?

Svako treba da nađe svoju idealnu ženu, a ne da je pravi po uzoru na likove iz romana, pogotovo mojih. Moja žena se dosta razlikuje od Tijane, a meni je idealna. Isto važi i za sve koji trgaju za životnim partnerom. Nije bitno kog je pola osoba tvog života, nije bitno šta ste po zanimanju, niti po nacionalnosti. Bitno je da se volite i da pomažete jedno drugom da postanete bolje ljudsko biće. I ono što je za našu sredinu posebno bitno, ne smete da ubijete svog partnera ako ne želi više da bude sa vama, već da mu poželite sreću.

Ko danas mrzi Jugoslaviju?

Svi bi trebalo da je mrze. Oni koji su je voleli treba da je mrze jer ih je izneverila, a oni koji su je mrzeli, treba da je mrze jer ništa što je nastalo iza nje nije postalo bolje od nje.

Kome biste prepisali vutru?

Nikome. Neka svako uzima ono što sam odabere, bila to vutra, hamburgeri, pljuge, rakija ili sve to zajedno. Ako bih već nešto prepisivao ovom narodu na mukama, bio bi to kvadratić LSD-a po glavi stanovnika. Ne samo što bi nam zajedničko putovanje ka istorijskom završetku bilo zabavnije, već postoji i mala verovatnoća da se iz tog zajedničkog tripovanja izrodi i neka genijalna ideja koja bi nas spasila.

U vašoj knjizi, Beograd vidite, kao grad u kome nema saobraćajne  gužve i čini se da je grad potpuno preuređen. Kakva bi situacija bila sa „Beogradom na vodi“ u piščevoj  mašti?

Beograd iz romana „E baš vam hvala“ sušta je suprotnost Beogradu u kom živim. To je miran, uređen velegrad, ekološki čist, lišen gužvi i stresa, te pun divnih i veselih komunista. Beograd je sam po sebi na vodi, a stavljanje te notorne činjenice za naziv državnog pljačkaškog projekta čije su danas Beograđani žrtve govori samo o nemaštovitosti njegovih autora. U SFRJ bi svi akteri afere „Beograd na vodi“ iz ovog univerzuma završili na robiji.

Kada bi Vam neko prišao posle više godina i nazvao ocem, kako biste reagovali?

Rekao bih mu da laže.

U Vašoj knjizi dete se zove Vojislav. Da se ne preziva Šipka, kako bi se prezivao?

Ako mislite na dete u pravom životu, o tome ću razmišljati onda kada to dete bude na putu. Ako mislite na neko drugo prezime glavnog junaka, nisam imao rezervnu opciju. Ako mislite na Vojislava Šešelja, preporučio bih vam da mislite na nešto drugo.

Koji je najtužniji dan u istoriji zapadnog Balkana?

Odgovor na ovo pitanje je nemoguć jer čitava istorija zapadnog Balkana predstavlja skup ogromnog broja najtužnijih dana.

Kako Šipka vidi Tita, a kako Marko Vidojković?

Šipka vidi Tita kao nešto što su Jugosloveni prevazišli, jer oni su se konačno otarasili tog balasta koji je sa sobom nosio Titov kult vođe i otišli u srećnu socijalističku budućnost, ostavivši idolopoklonstvo iza sebe. Ja na Tita gledam kao na deo istorije. Nikada se nisam preterano palio na Tita i sramota me je kada ljudi stavljaju jednu osobu ispred zajedničke političke ideje. Ali narod na ovom podneblju je jednostavno takav, treba im vođa iza koga će se sakriti. Tito je bio jedan od kvalitetnijih vođa.

Vaš lik imao je priliku da sretne vampira-četnika-ustašu, ko je zapravo vampir-četnik-ustaša?

On je od lika koji ima istetoviranu kokardu i živi u Borči u ovom univerzumu, a kog je ubila jugoslovenska tajna služba početkom devedesetih u onom univerzumu, pomislio da je četnik-vampir. Od sličnog takvog lika, samo Dalmatinca s istetoviranom ustaškom šahovnicom, a ubijenog takođe ranih devedesetih, pomislio da je vampir-ustaša. Takvi u ovom univerzumu nisu vampiri, već ljudi kojima su građani Srbije i Hrvatske okruženi već decenijama.

U vašoj knjizi pobijena je cela vlada, što izaziva šok, ali i radost kod nekih građana. Zašto je vlada morala biti ubijena?

Savet za čitaoce koji ne žele da saznaju jedan od raspleta u knjizi: ne čitajte odgovor na ovo pitanje. Dakle, nije ubijena samo srpska, već svi članovi svih vlada svih bivših jugoslovenskih republika, plus njihovi predsednici. Komunisti u ih pobili u očajničkom pokušaju da zaustave paranje šava između svog i našeg univerzuma, koje je započelo kada su prethodnog puta izginuli svi jugoslovenski rukovodioci, u avionskoj nesreći, 3. juna, 1989. Neki od građana ovog unverzuma srećni su jer im je vlada pobijena zato što su toliko očajni, obespravljeni i osiromašeni da komuniste koji prolaze kroz portale doživljavaju kao anđele, koji donose preokret, koji im je toliko potreban.

Vaš lik je prošao kroz portal i Vaši odgovori će proći portalom. Znamo šta se dogodilo sa likom nakon toga, a šta će se dogoditi sa vama?

Ja ću napisati „E baš vam hvala 2“.

(Pravda/Marija Gojković)