Home / TEMA DANA / Mitar Kovač, general-major u penziji, otkriva sledeće korake Zapada i Amerike na Balkanu i Makedoniji

Mitar Kovač, general-major u penziji, otkriva sledeće korake Zapada i Amerike na Balkanu i Makedoniji

Piše: Mitar Kovač, general-major u penzij
Posle okupacije Kosova i Metohije, od strane SAD i NATO, priznavanja lažne države Kosovo, na red je došla federalizacija Makedonije, kao naredna faza u tom procesu. Protesti u Makedoniji i upad simpatizera „Za jedinstvenu Makedoniju“ u zgradu Sobranja bili su isprovocirani nasiljem koje je sprovedeno po diktatu Zapada.

rat- vojnik

Narod je jasno iskazao volju i bes zbog nametnute politike protekcionizma, i grubog mešanja u unutrašnje poslove Makedonije od strane SAD, NATO i EU, kao što su činili i u Srbiji, na prostoru Kosova i Metohije.

Nakon što su okupirali Kosovo i Metohiju, proglasili lažnu državu Kosovo, na red je došla Makedonija i postepeno formiranje tzv. Republike Iliride, koja bi bila federalni deo Makedonije a potom namera je da se sa Kosovom i Metohijom u povoljnom trenutku uz jaku podršku, SAD, Velike Britanije, NATO i EU pripoje Albaniji. Takav scenario neće moći da se ostvari u miru niti u ratu.

Kada se već desi rat, pitanje je koji će njegov ishod biti. Strategija o formiranju tzv. Velike Albanije ima tačno definisanu dinamiku i ne želi više jednovremenih sukoba u regionu. Kada je bujao terorizam na Kosovu i Metohiji bilo je zabranjeno, od strane Zapada, da se pokreće albansko nacionalno pitanje u Makedoniji. Pod pritiskom Zapada BJR Makedonija je priznala lažnu državu Kosovo, u nadi i uz obećanje da je to za njeno dobro i u funkciji ubrzanja „evroatlantskih integracija“. Sada većina naroda u Makedoniji vidi da je sve bila laž Zapada i bolje razumeju svoje greške koje su počinili prema Srbiji, zbog priznanja tzv. države Kosovo.

Došlo je vreme da se susedne države sa Albanijom, koje imaju problem zbog velikoalbanskog projekta, bolje razumeju, podržavaju, zajednički deluju na međunarodnom, političkom, bezbednosnom i vojnom planu. Nesme se dozvoliti Albancima da „biraju plen“ i deluju integrisano na pojedinačnim tačkama, koncentrišući nacionalne ekstremiste i teroriste iz Albanije, Kosova Metohije, Makedonije, Crne Gore i dijaspore uz svekoliku logističku, obaveštajnu i političku podršku vodećih članica NATO i EU.

Zbog takve velikoalbanske strategije konačno moraju Albanci dobiti integrisan odgovor Makedonije, Grčke, Srbije i Crne Gore. Zna se nažalost da je vlast u Crnoj Gori marionetski režim NATO i EU i da nikada neće učestvovati u tome, ali ima puno naroda koji želi da se pomogne Makedoniji. U slučaju građanskog rata u Makedoniji potrebna je pomoć legalnoj vlasti u borbi protiv terorista i pobunjenika, koji nastoje da odcepe deo te države i pripoje Albaniji.

Ako je vlast Makedonije ogrešila dušu i oprljala obraz prema Srbiji, priznajući tzv. državu Kosovo i dajući glas u UNESKO-u, ne treba vraćati istom merom i ostati pasivan u Makedonskoj krizi koja narasta, jer makedonski narod nije kriv i potpuno je bio solidaran sa srpskim narodom u toku agresije NATO na SR Jugoslaviju. To upravo Zapad i nastoji da izoluje makedonsku legalnu vlast i da joj spreči bilo kakvu pomoć. Srbi su svesni da se odbranom Makedonije brane i srpski nacionalni interesi. Zato Srbija ne treba da „zabije glavu u pesak“ i ostane gluva na eventualne pozive za pomoć u koliko ih Makedonija uputi.

Sve dok separatističke ciljeve mogu ostvarivati u miru Albanci u Makedoniji neće pribeći primeni oružane sile, bez naloga sa Zapada, ali se uveliko spremaju za takav scenarij u koliko ne urode plodom pritisci SAD, EU i NATO da se formira vlast Zajeva i albanskih stranaka. Više se Zapad i ne krije da otvoreno nastupa i forma marionetske vlade i to je vidljivo svakodnevno po emisarima iz SAD i EU.

Nakon 11 godina, Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), uz podršku Zapada, dobio je mogućnost da sastavi vladu, a za mandatara je ta partija predložila svog predsednika Zorana Zaeva. Ali, da bi postao premijer, Zaev prvo treba da primi mandat od predsednika države Đorđa Ivanova, koji je iz sopstvene zemlje i iz inostranstva, pod velikim i pritiscima. Na centralnom odboru SDSM-a Zaev je rekao da će se njegov rad na poziciji premijera zasnivati na Ustavu i zakonima Republike Makedonije. Ali u praksi potvrdio je i uradio sve drugačije, kao marioneta albanskih partija.

Ivanovu neće biti lako da mandat preda Zaevu zato što se tome protivi partija koja ga je dovela na mesto predsednika, VMRO-DPMNE i koja je pobednik parlamentarnih izbora i zato što zna da Makedonija neminovno ide ka dezintegraciji. Do poslednjih izbora vladajuća stranka, VMRO-DPMNE tvrdi da će Zaev redefinisati državu kao konfederaciju u kojoj će, između ostalog, albanski jezik imati status ravnopravnog državnog jezika, kao i makedonski, da će se promeniti zastava, grb i himna, kao i uređenje vlasti u državi.

Gruevski se zalaže za nove izbore, dok njegove pristalice protestuju širom Makedonije. Ivanov je i pod pritiskom stranih diplomatskih službi i državnika koji traže hitno formiranje Vlade Makedonije. Čim je Zaeva SDSM izabrao za mandatara, oglasio se evrokomesar Johanes Han saopštenjem u kojem je nimalo diplomatskim tonom naglasio da od Ivanova očekuje da, saglasno sa Ustavom, preda mandat kandidatu koji ima većinu u Sobranju.

Takav ton je neprimeren i zvučao je kao upozorenje uoči veoma značajne posete šefice diplomatije Evropske unije Federike Mogerini Makedoniji. I generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je saopštio da je skupljeno dovoljno potpisa za vladu i da očekuje od zvaničnika u Skoplju da „ispune sledeći korak u demokratskom procesu”. To je otvoreno mešanje NATO u unutrašnju politiku Makedonije i primer sve veće osionosti i brutalnosti te organizacije prema državama na tzv. zapadnom Balkanu, koje nisu članice te organizacije.

Način izbora predsednika Parlamenta nije bio javan niti legalan i samo je u funkciji radikalizacije krize i sve otvorenijeg mešanja stranog faktora, pre svega NATO i EU. Istovremeno predstojeći lokalni izbori biće dodatni prostor za urušavanje funcionisanja državne vlasti i na lokalu. Zoran Zajev je pod potpunim uticajem Zapada i lokalnih albanskih lidera i sigurno i njegovi demanti povodom osude i podizanja optužnice za genocid protiv Srbije i srpskog naroda su jednokratni. Većina medija iz Makedonije donela je informacije da je Zajev sa albanskom partijom DUI postigao dogovor da Srbe proglasi krivim za genocid nad albanskim narodom u Makedoniji za period 1912-1956.[2] Po savetima Zapada, Srbe naprasno oslovljava kao „bratski narod“

Jedan od ključnih činilaca koji je uticao na kreiranje krize u Makedoniji jeste birokratska struktura EU u Briselu. Ona slepo sprovodi instrukcije SAD i vodećih članica. Komesar Evropske unije za proširenje Johanes Han pozvao je predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da dodeli lideru SDSM-a Zoranu Zaevu mandat za formiranje nove Vlade. Zajedno sa tri albanske stranke DUI, Besa i Alijansa za Albance, SDSM ima 67 potpisa poslanika za formiranje parlamentarne većine u Sobranju Makedonije koje u ovom sazivu ima 120 mesta.

U pismu makedonskim političarima Han je istakao da EU očekuje da sve partije poštuju demokratske principe i da pristupe konstruktivno, a ne da potkopavaju jedni druge, ističući da su „promene u demokratskim društvima prirodne i da ih treba prihvatiti kad su rezultat kredibilnih izbora.“ Izbori su sve bili ali ne i kredibilni jer su odlagani sve dok nisu, kroz istraživanje javnog mnjenja, videli da njihov kandidat sa albanskim partijama može formirati novu vlast.

„Prihvatanje i poštovanje izborne volje i pravo lidera da pokušaju da formiraju vladu znak je zrele demokratije. Opstrukcije i potkopavanje takvih procesa nemaju mesto u demokratskom procesu. Takav pristup u prošlosit je gurao zemlju u krizu. Ovo moraju da izbegavaju i vlast i opozicija“, napisao je Han. Johanes Han je pozvao sve relevantne učesnike, uključujući i predsednika Sobranja, da se ponašaju u skladu sa Ustavom, da budu odgovorni i da obezbede brzo formiranje vlade, koja će sprovresti zakašnele reforme.

To je ta demokratija EU, koja ne poštuje većinsku volju makedonskog naroda i pravi različite kombinatorike da ostvari svoj cilj. Na takav način Makedonija nestaje kao suverena država „mirnim putem.“ To makedonski narod odlično zna i uporno 65 dana na masovnim skupovima demonstrira svoju volju, ali to Zapad ne vidi, nego zemlju gura u sve veću krizu.

Stranka VMRO DPMNE ima 51 mandat, SDSM 49, a albanske stranke ukupno 20 mandata. DUI je dobio 10 mandata, Pokret Besa pet, Alijansa za Albance tri i DPA dva mandata. Parlament Makedonije u ovom sazivu ima 120 poslanika.[3] Iz ovih rezultata jasno se vidi da je pogažena volja makedonskog naroda i da se nedaju novi izbori jer stranka Zorana Zajeva nakon urušavanja ustavnih i nacionalnih vrednosti propala i ne bi predstavljala nikakav faktor. To odlično zna i američka administracija pa zbog toga uporno insistira na primeni postojećeg rešenja, koje ugrožava vitalne makedonske interese.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov je zameniku pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Hojtu Brajanu Jiju rekao da platforma iz Tirane „…ne može biti osnov za formiranje makedonske vlade. U saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu makedonskog predsednika napominje se da je Ivanov zatražio od Jija da SAD, kao strateški partner Makedonije, pomognu u uklanjanju prepreka i omogućavanju parlamentarnoj većini da dobije mandat za sastav nove vlade.

Ivanov je funkcioneru američkog Stejt departmenta kazao da „presedani kojima se uvodi praksa da nelegalno postaje legalno, potkopavaju osnovne demokratske principe“. Naglašava se da je makedonski predsednik zatražio od lidera Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva da ispuni ono što je javno rekao da će, zajedno sa „koalicionim partnerima, doći i obezbediti garancije za jačanje unitarnosti i da će sve biti u skladu s Ustavom Republike Makedonije“.

U saopštenju stoji da je na sastanku razmatrana novonastala politička situacija i mogućnosti za njeno prevazilaženje u skladu sa makedonskim ustavom i zakonima. Ivanov je tokom sastanka osudio političko i fizičko nasilje u Makedoniji i kazao da rešenja moraju da se traže jedino putem dijaloga.[4]

Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije je primorano da, preko svoje ambasade u Vašingtonu, zatraži zvanično razjašnjenje Stejt departmenta povodom izjave kongresmena-republikanca i člana potkomiteta za evropske poslove spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma Kongresa SAD Dejna Rorabaher, da je Makedonija neuspela država čiju teritoriju treba da podele susedne zemlje.

Ministarstvo je izjavilo da su Rorabaherove reči izazvale veliku uznemirenost u Makedoniji i u regionu i da su razbuktale nacionalističku retoriku u susedstvu. Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije očekuje da će Stejt department jasno izraziti svoj odnos prema Rorabaherovoj izjavi i da će potvrditi svoju dosadašnju politiku prema Makedoniji i Balkanu. Kongresmen Dejna Rorabaher je dao intervju albanskom časopisu VisionPlus, u kome je rekao da je stvaranje Makedonije kao države doživelo neuspeh: „Smatram da Makedonija nije država. Žao mi je, ali nije država. Toliko su podeljeni da nikada neće biti u stanju da funkcionišu zajedno. Zato makedonski «Kosovari» i Albanci treba da postanu deo «Kosova». Dok ostatak države treba da postane deo Bugarske ili bilo koje druge države s kojom tvrde da su u srodstvu”, rekao je on.[5]

Postavljanjem svojih „đaka“ nametanjem tzv. „tiranske platforme“ i drugih potpuno stranih elemenata projekta „Velike Albanije“, SAD, NATO i EU neodgovorno nameću stanje haosa, permanentne krize i formiranje duplih institucija izvršne vlasti. To je uvod u razbijanje državnih institucija pa i sistema nacionalne bezbednosti Makedonije, što je uvod u građanski rat.

Talac ovih geopolitičkih projekata Zapada postaje narod Makedonije, suverenitet i teritorijalni integritet makedonske države.

„Velika Albanija“ je iredentistički nacionalni program za koji se smatra da čini nacionalnu okosnicu u susednim državama gde Albanci ispoljavaju višedecenijske nacionalne pretenzije i otvoreni separatizam. Program je zasnovan na kriterijumu današnjeg ili istorijskog prisustva Albanaca na tim područjima. Pored Republike Albanije, pojam uključuje oblasti u sastavu susjednih država: u Srbiji su to autonomna pokrajina Kosovo i Metohija(samoproglašena Republika Kosovo), i južni deo Srbije; u Crnoj Gori jugoistočni deo države; u Grčkoj njen severozapad tj. okruzi Tesprotija i Preveza, kao i ostatak teritorije koja se nekada nalazila u sastavu Janjinskog vilajeta (Čamerija) i zapadni delovi Republike Makedonije.

Ujedinjenje još šireg područja u jedinstvenu državu pod albanskom vlasti je programski, bio zamišljen kroz odluke Prizrenske lige. To je šovinistička organizacija iz 19. veka koja je za cilj imala ujedinjenje tih oblasti u jedan autonomni Albanski vilajet u sastavu Osmanskog carstva. Pri realizaciji tih ciljeva primenjivali su najsurovije pritiske prema srpskom narodu, nasilje, ucene, svirepa ubistva, paljevine i druge perfidne metode terora i progona. To su radili Albanci za vreme Turaka, nastavili u vremenu komunizma a žele da završe uz potpunu pomoć SAD, NATO i EU.

Svaki pokušaj stvaranja „Velike Albanije“, dovodi do haosa na Balkanu i destabilizacije mira u Evropi. Vodeće sile NATO, pre svega SAD, UK i Nemačka činile su i čine sve da se taj projekat realizuje postepeno u fazama i suštinski stvore pretpostavke da prostor Velike Albanije počne da živi i bez formalnog priznanja spoljnih granica te države. A onda bi vreme „učinilo svoje“ da se takvo stanje formalizuje i prizna, kao gotovo rešenje.

Otcepljenje Kosova i Metohije dovelo je do slabljenja pravoslavnih država na Balkanu, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Republike Srpske. Za Srbe i Srbiju nasilna secesija Kosova i Metohije i stvaranje lažne države Kosovo nikada neće biti priznato. Pitanje je samo povoljnih okolnosti kada će Srbija povratiti suverenitet nad Kosovom i Metohijom, mirom ili silom.

Ostvarivanje projekta „Velike Albanije“ dovešće u problem opstanak Makedonije, kao države. Iako, po popisu koji je provela Evropska zajednica, u Makedoniji ima 22,9 odsto Albanaca, oni su intenzivnim širenjem i „obeležavanjem teritorije“ dali sebi da polažu pravo na skoro polovinu njene teritorije, uključujući pola Skoplja, pa čak i delove Kumanova, koje se nalazi istočno od Vardara. U slučaju ostvarenja tog maksimalnog albanskog cilja, Makedonija bi prestala da postoji kao jedinstvena država.

Lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti poručio je da će Albanci ući u koaliciju sa onom strankom iz makedonskog političkog bloka koja im ponudi „budućnost“. Prema njegovim rečima, ostaju i zahtevi da albanski bude drugi službeni jezik, o produženju mandata Specijalnog javnog tužilaštva, ravnomernoj raspodeli budžeta i za odlučivanje o svim pitanjima konsenzusom.

„Samo sa zajedničkom platformom i uz učešće svih političkih predstavnika Albanaca u Makedoniji možemo da se izborimo za prava Albanaca“, naglasio je Ahmeti. Albanske stranke su, osim Demokratske partije Albanaca, podržale zajedničku platformu. Platforma je obelodanjena svega nekoliko dana pošto su se albanski lideri iz Makedonije u Tirani sastali sa premijerom Albanije Edijem Ramom. Platformu je podržao i „kosovski predsednik“ Hašim Tači.

Zato bi većinski pravoslavne države Balkana, pre ili kasnije trebale da naprave savez koji bi zauvek postao brana za albanski šovinistički projekat, koji bi mogao da eskalira u novi Balkanski rat. Istovremeno na taj način bi se Balnske države branile od sve većeg prodora islama i turskog uticaja na politička, ekonomska i bezbednosna kretanja i probleme.

Osnovne informacije i činjenice u članku argumentuju tvrdnju da bilo koji potez na prostoru tzv. Velike Albanije nije izolovan čin. Naprotiv, o tome se donosi jedinstvena nacionalna odluka, koju usvajaju vodeći političari Albanije, lažne države Kosovo i albanskih partija u Makedoniji i Crnoj Gori, uz mentorstvo vodećih sila Zapada. Cilj aktuelne političke borbe u Makedoniji više nije ni skriven i jasno se prepoznaje u pravljenju federalne jedinice Albanaca, na prostoru koji su već teritorijalno, verski i politički omeđili. Slična je situacija i u Crnoj Gori, samo mafijaška vlast Mila Đukanovića žmuri na te probleme.

Ceo taj šovinistički velikoalbanski projekat se uvija u masku evropskih integracija i mantru da će se svi narodi Balkana naći zajedno u EU, pa i u NATO-u. Ako je to iskrena namera Zapada, čemu onda samostalnost lažne države Kosova i federalizacija Makedonije? To je samo „uspavanka“ za lakoverne i neodgovorne pojedine kvazi političare. Čak se i izjave albanskih političara i analitičara u novije vreme označavaju sintagmom „Prirodna Albanija“.

Šta SAD i NATO planiraju na Balkanu?

Balkan je potreban Zapadu i sve snage su usmerene u tom pravcu da se na duže vreme stavi pod njihovu kontrolu. Scenario je veoma prost – sve je režirano. Opozicija oličena u SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) izabrala je etničkog Albanca Talata Džaferija, za predsednika Sobranja, koji ima terorističku prošlost u tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

Ogromni je konfliktni materijal i doovoljno je da se zapali iskra, pa da stvari se otmu kontroli i projektovanom modelu krize. Na ovoj bazi izgrađen je i čitav Makedonski scenario. Dalji razvoj scenarija može biti u formiranju paralelnih institucija zakonodavne i izvršne vlasti, a potom formiranje paralelnih državnih sistema, policija i vojski, kao uvod u građanski rat po „sirijskom modelu“.

Poslanici VMRO-DPMNE i koalicije „Za zajedničku Makedoniju“ okupili su se 2. maja 2017.godine u predsedničkom kabinetu Trajka Veljanoskog, koji i dalje sedi na mestu predsednika Sobranja, javlja makedonski portal „Vesti“.

Poslanici su na sastanku potvrdili stav da je pokušaj izbora predsednika parlamenta kršenjem Pravilnika i Ustava nelegitiman, prenosi Makedonska informativna agencija. Sastanku je prisustvovala većina članova parlamentarne grupe koalicije „Za bolju Makedoniju“ VMRO-DPMNE i lider stranke Nikola Gruevski, kao i trenutni predsednik Sobranja Trajko Veljanoski.

„Makedoniji u ovim teškim i osetljivim trenucima nije potreban nezakonit predsednik parlamenta, nezakonita vlada i stvaranje ozbiljnih političkih presedana u cilju uspostavljanja paralelnih institucija protivnih Ustavu koje mogu da izazovu štetne i neotklonjive posledice“, naveli su poslanici koalicije. Takođe su ukazali da nikakvo političko i fizičko nasilje u parlamentu nisu opravdani.

U međuvremenu, Talat Džaferi, kojeg su poslanici SDSM-a i albanskih stranaka izabrali za predsednika parlamenta, tražio je od generalnog sekretara Sobranja da mu stvori uslove da počne da obavlja svoju funkciju predsednika. To govori u prilog tvrdnje da je Zapad rešio nasilno da uspostavi paralelne organe vlasti.

Džaferi nije ušao u kabinet predsednika Sobranja u kome se nalaze jedinstveni pečati kojim se zvanično overavaju dokumenta. Džaferi, koji nema ključeva kabineta, zbog toga ne može da pošalje zvanično pismo makedonskom predsedniku Đorđu Ivanovu u kome bi ga obavestio da je u Sobranju obezbeđena parlamentarna većina, navode makedonski mediji.

Prema rečima pravnih eksperata, pečati koji se nalaze u kabinetu predsednika parlamenta Trajka Veljanovskog su neophodni da bi pismo Džaferija dobilo formu legalnog, zvaničnog dokumenta.[6] Nije isključeno da će Zajev i Džaferi napraviti duple pečate i osnovati svoju vladu i bez mandata predsednika Ivanova.

Džaferi, međutim, tvrdi da ne odustaje od svog plana i ponavlja da je Amerika priznala njegov izbor. On je čak najavio i da će, ukoliko predsednik Makedonije ne bude u roku od 10 dana dao mandata za sastav vlade Zoranu Zaevu, pokrenuti opoziv Ivanova u skupštini Makedonije. To je deo plana razbijanja uloge predsednika, koji ni po čemu nije sporan u smislu legitimiteta i legaliteta. Izaslanik Stejt departmenta i činovnici EU, umesto da smire strasti, stalno „dolivaju ulje na vatru koja sve više bukti.“

SAD i sa novom administracijom imaju dvostruke standarde u međunarodnim odnosima, jer u Albaniji dozvoljavaju da se održe izbori bez opozicije, što „jasno govori da im je stalo da zadrže Edija Ramu, koji podstiče „Veliku Albaniju“ i produžava politiku haosa na Balkanu. Da do haosa zaista može doći govore i najnovije informacije na albanskim portalima i na društvenim mrežama, koji plasiraju informacije da „Albanci u Makedoniji nemaju nameru da više tolerišu“ ovakvu nepravdu i da se spremaju da održe kontramitinge.

Evropska unija se skoro na isti ucenjivački način, kao i SAD, odnosi prema zvaničnim vlastima Makedonije. „Ako se demokratski proces bude dalje kočio, nećemo više moći preporučivati nastavak pregovora sa EU“, rekao je Han.

EU i NATO pokazuju u Makedoniji svu dvoličnost i pristrasnost u projektovanju krize i načinu njenog rešavanja. Građanska inicijativa „Za zajedničku Makedoniju“ svesna je strategije SAD, EU i NATO o federalizaciji Makedonije, kroz izgradnju paralelnih organa zakonodavne i izvršne vlasti. Zato iskazuju istrajnost i odlučnost da neće dopustiti razbijanje države niti realizaciju „tiranske platforme“. Režiser i producent Boris Damovski je u svom obraćanju građanima na protestu 2. maja 2017.godine istakao:„Mi smo platforma sačinjena u Makedoniji, ona koja brani interese svih građana“.

Skoro da bi se već mogao opisati nastavak modela federalizacije a potom i razbijanja Makedonije „mirnim ili nasilnim putem.“ Teški dani i iskušenja čekaju Makedoniju a potom i ceo Balkan. Vreme je da se stane na put fašističkom projektu tzv. Velike Albanije.

Posledice tog nasilnog plana snosiće i sam albanski narod, koji je zatrovan šovinizmom i fanatizmom prema susednim narodima gde se sprovodi nasilje i secesija, pre svega prema Srbiji i Makedoniji. Takođe nadati se da će vlast u Skoplju uočiti strateške političke greške i poništiti priznanje lažne države Kosovo.

U suprotnom dobiće isto rešenje na svojoj teritoriji i na kraju mirovne snage na granici nove lažne države tzv. Republike Iliride, kao delu „Velike Albanije“. Ideja tzv. Velike Albanije treba da bude „sahranjena“ u Makedoniji a potom i na Kosovu i Metohiji. Tome treba da daju doprinos sve pravoslavne države na Balkanu.

Neka albanski političari razmišljaju o posledicama politike koju sprovode samostalno i uz podršku Zapada. Ako se zaista želi mir u Makedoniji, onda su novi izbori jedino rešenje, jer je izmanipulisana i zloupotrebljena volja makedonskog naroda.

[1] Sputnjik, 1.maj 2017.

[2] Politika, 27.februar 2017.

[3] Beta, 26.februar 2017.

[4] Iskra, 1.maj 2017.

[5] NEWS FRONT, 8.februar 2017.

[6] Sputnjik, 2.maj 2017.

(fsksrb.ru)

Check Also

IZNENADNA SMRT VOĐE ROTŠILDA IZAZVAĆE NIZ NEOČEKIVANIH DOGAĐAJA U SVETU- OVO ĆE SE DOGODITI..

Smrt Barona Bendžamina de Rotšilda, koji je bio na čelu porodične kompanije Rotšild poznate širom …