Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Mart je za nas nesrećan, turbulentan mesec.
Paradoksi istorije male zemlje koja se nalazi simbolički i stvarno na „raskršću svih puteva“, na nezgodnom mestu gde se sudaraju i sreću Istok i Zapad, kako smo nekada učili u školi, možda se najbolje vide ovih dana, kada se ova napaćena, ojađena, uništena zemlja seća svoje prošlosti.
Prvo dolazi 9. mart, i sećanje na vodene topove, demonstracije, i razočaranja koja su došla posle. Zatim, dva pomena – Slobodanu Miloševiću koji je umro u zatvoru u Hagu 11. marta 2006, i Zoranu Đinđiću, ubijenom 12. marta 2003, govore o sudbini Srbije možda više i rečitije od bilo kog sporazuma, od bilo kog istorijskog zaokreta, od bilo kog političkog slogana.
A za koji dan, Srbija će, obeležiti i 17. godišnjicu bombardovanja od strane NATO, koje je počelo 24. marta 1999.
Zanimljivo je, na primer, kako je američki senator Džon Mekejn, jedan od najvatrenijih zagovornika bombardovanja SRJ koji je nedavno bio u Beogradu i dočekan sa oduševljenjem, ovih dana izjavio u intervjuu“Glasu Amerike“ da Srbija takođe ulaže napore u održavanje mirnijih odnosa sa susedima na Balkanu, tako da je „daleko dogurala u poslednjih 10 do 15 godina, naročito pod aktuelnim premijerom“. Mekejn je dodao da „Putin vrši pritisak na Srbiju kroz medije i propagandu, Srbija i SAD će morati zajedno da se suprotstave tome“.
I dok se Srbija ovih dana deli na one koji vole Mekejna i na one koji vole Putina, na one koji veruju da je za nove poplave kriv Bog, i na one koji su ubeđeni da je Srbija postala plovna jer aktuelna vlast nije ništa uradila da podigne nasipe i očisti reke i potoke od tona đubreta; dok novine prebrojavaju ko je bio na čijem pomenu, i u koliko kolona patnje se dele poštovaoci Đinđićevog dela; dok mediji prebrojavaju ko sve nije bio na pomenu Slobodanu Miloševiću, i dok se po društvenim mrežama vode pravi mali ratovi u vezi sa ljubavlju, mržnjom, preletačima, prošlošću i budućnošću, oko toga ko sa kim šeta do Novog groblja, i ko Đinđiću polaže vence, a ko sve Miloševića zaboravlja, dok se nad Đinđićevim grobom svađaju vlast i opozicija oko toga ko ima pravo da polaže vence, a ko se radovao Đinđićevoj smrti, Srbija gleda u olovno nebo.
Zanimljivo je da je na svečanoj akademiji održanoj povodom desetogodišnjice smrti Slobodana Miloševića supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Mira Marković, iz Moskve, poručila da je Jugoslavija bila prva žrtva neokolonijalizma u Evropi. Bliski saradnik Miloševića i bivši premijer Srbije Nikola Šainović je rekao da će tek suditi vreme o Miloševiću i da je knjiga istorije još otvorena.
„Istina polako izlazi na videlo. Milošević je čovek koji je hrabro stao na razmeđe istorije, a za svoja uverenja je platio najvišu cenu. Njegovi strani protivnici su ponovili model oproban na Miloševiću i napravili haos na tri kontinenta“, rekao je Šainović.
I dok se ljubitelji Mekejna raduju što će Srbija rame uz rame sa Amerikom da zaustavi Putina, i dok se čak i bliski glasnogovornici Vlade javno sprdaju sa posetom predsednika Srbije, Tomislava Nikolića Rusiji, i njegovim susretom sa Vladimirom Putinom, dok najvatreniji propagandisti EUforije nešto ne vide da je EU u velikim problemima, dotle Srbija, mokrih nogu, ali stoički, prima vesti o tome da Amerika „samo želi da Srbija postane zemlja održive demokratije“ kao što kaže nervozni američki senator.
Malo je onih koji imaju pameti da primete da je veliki maler kada se američki senator, u samo dvadesetak dana toliko strastveno zainteresuje za neku malu zemlju. Kad se onomad Amerika strasno interesovala za Srbiju, Milošević je bio proglašen arhitektom mira na Balkanu. Možda ima onih koji će da pomisle da je Mekejn glavni dokaz da Srbija više nije mala, nije mala – triput ratovala!
Dodajmo spisku martovskih događaja – još jedan. Najavljeno je da će Vojislav Šešelj, krajem marta, morati da se pojavi u Tribunalu u Hagu, na izricanju presude. O tome srpska vlast, ali i opozicija – ćute.
Ministar policije je, naime, rekao da on sa tim nema ništa i da je na potezu tužilaštvo. Vojislav Šešelj je rekao da se dobrovoljno neće predati po drugi put.
(Večernje novosti)
