MOJSILOVIĆ ŽESTOKO OPLELA PO PARLAMENTU: Uspostavljanje novog saziva Skupštine Srbije, pretvorilo se u rijaliti šou program po principu utvrđenom u Parovima i Farmi!

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Vašar je bio, a na vašaru:

Uspostavljanje novog saziva Skupštine Srbije, pretvorilo se u rijaliti šou program u kome su po principu utvrđenom u Parovima i na Farmi, poslanici vladajuće većine, „igrali na rejting“. Na kraju, Dragoljub Mićunović, koji je kao najstariji poslanik vodio ovo zasedanje Skupštine, prekinuo je sednicu kako bi, kako je rekao, prekinuo srozavanje parlamenta. Taj događaj izazvao je mnogo reakcija u javnosti: frka je počela i pre nego što je išta počelo.

Zanimljivo je da ni crveni tepih, ni garda ispred velelepnog zdanja Narodne skupštine nisu sprečili da se unutra vode razgovori o tome ko je i kako kupio bundu, ko je krečio a ko nije, kome je sufler američki ambasador, a ko ide u Rusiju po svoje mišljenje, ko je izdajnik, ko patriota, ko je krao a ko nije, ko je dao nešto za Srbiju, a ko je od nje samo uzimao i tome slično.

Za to vreme, prosečan gledalac televizije može da se pita – koju to osobinu imaju razni poslanici srpskog parlamenta koji su već nekoliko mandata na spisku poslanika ali na predlog različitih stranaka? Mora da su politički izuzetni!?! Ono što je, međutim, zanimljivo, jeste da danas, kada gledamo skupštinu vidimo većinu onih faca koje već dvadeset i kusur godina sede u srpskom parlamentu i odlučuju o našim sudbinama i našoj budućnosti, pa je pitanje – kada će da nam već jednom svane, sasvim logično.

Prosto je neverovatno da su u Narodnoj skupštini, tog prvog dana zasedanja pominjao i Tito i Kuća cveća i glogov kolac, stari politički dugovi, kao i uspesi vlade, demokratija i kultura, narod i poslovnik – nekome ko ovde dugo nije bio, moglo bi da izgleda kao da se u Srbiji u proteklih četvrt veka ništa nije promenilo – kad kamera švenkuje preko njihovih lica – mi vidimo nekadašnji DOS, socijaliste i radikale, ma kako se oni danas zvali, i to je možda najtačniji dokument o nama, svih ovih godina.

Dok tabloidi objavljuju kako Đerđ Soroš i Rokfeler spremaju udar na Srbiju preko afere sa fantomkama i rušenjem nelegalnih objekata u Savamali, dotle se premijer Vučić, obilazeći deonicu auto-puta kod Ljiga zarekao medijima da niko ništa neće znati o sastavu nove vlade još najmanje pet-šest dana.

Mediji su se, izgleda, manje bavili suštinom ovog skupštinskog zasedanja i Mićunovićevim prekidom sednice, a mnogo više: modom. Mora biti da su pogrešno shvatili ideju crvenog tepiha, pa su zato mnogi zabavljali čitaoce nekom vrstom „Modne policije“ ocenjujući kako se ko obukao – novine su sutradan bile zaista prepune vesti i fotografija koje dočaravaju taj živopisni maskenbal – bilo je tu jeleka i anterija, disko kostima, opanaka i visokih potpetica.

Da čitava stvar bude nekako do kraja i srpska i vašarska, pobrinuo se šef jedne poslaničke grupe koji je na društvenim mrežama objavio kafanski meni skupštinskog restorana, žaleći se na nedopustivno niske cene. Beneficirani čvarci, škembići, kolenice i ćevapi, sa sve sezonskim salatama, kolačima i kafom – koja košta proleterskih devet dinara, postali su istog trenutka neka vrsta simboličke koske za glodanje, bačene ovom napaćenom i izbezumljenom narodu. Neko je rekao da se radi o svojevrsnom spinovanju javnosti, kako se niko više ne bi setio da pita o onome o čemu nikako da dobijemo odgovore.

Zanimljivo je i da se niko nije dosetio da traži da se u skupštinsku raspravu uključi i još jedna vitalna tema – koji orkestar će da svira i koju muziku – mora biti da su poslanici Narodne skupštine bili bar malo uviđavni, jer bi rasprava o muzičkoj podlozi koju bi imali u pauzama zasedanja, mogla da se pretvori u totalni uzajamni rat.

I dok za to vreme pojedini tabloidi zabavljaju narod bombastičnim naslovima iz navodnog Legijinog intervjua, u kome se iznose ozbljne optužbe na pojedine stranačke lidere i poslanike, premijer Vučić najavljuje podizanje spomenika Zoranu Đinđiću, što je izazvalo mnogo različitih reakcija, a gradske vlasti najavljuju postavljanje spomenika Konfučiju, na radost mnogih konfučijanaca, zatim spomenik izvesnom Džambilu Džambajevu, ali i ulicu posvećenu Endiju Vorholu, koji je izgleda prilično zadužio Beograd i gradske vlasti.

Dodajmo tome svemu i neverovatan podatak, da je izvesna maserka iz Beča, postala ključni informer policije u vezi sa nerešenim slučajem ubistva u Borči, i da kao instant zvezda srpskog jada ovih dana ulazi u pravi TV rijaliti, slika o Srbiji danas postaje nekako potpuna i realna.

Farma, od reči do reči.

(Večernje novosti)