Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Od kada je počela Putinova agresija na Ukrajinu intenzivno se radi na predlogu naftnih sankcija Rusiji i model koji bi Kremlju naneo najveći udarac.
Ali da se uzme u obzir da mora da bude najbolji način da se uvedu restrikcije, bez posledica po EU članice. Prema zadnjim informacijama Berlin će podržati zabranu uvoza nafte iz Rusije kao deo šestog paketa sankcija. Ta nemačka odluka širom otvara vrata mogućnosti da se Evropa ujedini i uvede zajednički embargo.
Razlog za promenu mišljenja je očigledno uspeh u pronalaženju alternativnih dobavljača nafte. Nemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da će za osam nedelja nemačka zavisnost o ruskoj nafti biti smanjena sa 35 posto na 12 posto.
Poznato je da ima dosta natezanja oko embarga na rusku naftu među zemljama EU-a, najveći protivnik tome je Mađarska, ali ako ‘padne’ Nemačka, očekuje se da će se odluci priključiti i ostale zemlje koje se sada tome protive, kao što su Austrija, Španija, Italija i Grčka… Logičan je strah ovih država, jer se u uglavnom oslanjaju na rusku naftu, a problem je što bi zavrtanjem ruske nafte cene goriva mogle poleteti u nebo.
Hoće li se zaista evropske zemlje usaglasiti oko ove odluke znaćemo za nedelju dana, zato što Evropska komisija pokušava što pre da predstavi nacrt novih sankcija i da izvrši dodatni pritisak na Moskvu.
Koliko su sankcije na naftu važne govori i podatak da je Rusija prošle godine na izvozu nafte dobila preko 110 milijardi dolara prihoda, što je četvrtina ukupnog ruskog robnog izvoza.
Pozivajući se na diplomate u Evropskoj uniji, portal Politiko piše i da je Nemačka predstavila inicijativu za uvođenje embarga na ruski uranijum. Takav bi potez mogao pogoditi distribuciju uranijuma od kojeg se proizvodi gorivo za energetske reaktore koje je izgradila Rusija, kao i nove nuklearne projekte kojima upravlja ruska filijala Rosatoma za zapadnu Europu, sa sedištem u Parizu.
Četiri diplomate su potvrdile da se o sankcioniranju ruske nuklearne industrije razgovaralo na sastanku s poslanicima EU-a i Komisijom prošle nedelje, pri čemu su Poljska i baltičke zemlje predvodile pozive na sankcije.
„Nemački poslanik je u sredu je najavio novi stav Berlina, kada je rekao da će podržati, ne samo sankcije za naftu, nego i za zabranu ruskog uranijuma“, rekao je diplomata EU-a.
Ali bilo kakav potez protiv ruske nuklearne industrije, ne bi bio bezbolan za Evropljane. EU uvozi skoro sav svoj uranijum izvan Unije. Oko 20 posto dolazi iz Rusije, što je čini drugim najvećim dobavljačem nakon Nigera.
Očekuje se da će sankcioniranje Rosatomove filijale sa sedištem u Parizu biti posebno osetljivo pitanje za novoizabranog francuskog predsednika Emanuela Makrona. Francuska, naime ima veliki nuklearni energetski sektor i blisko sarađuje s Rosatomom na nekoliko projekata putem EDF-a koji je delimično u državnom vlasništvu.
Od ranije je poznato da Nemačka i Francuska nemaju isti stav oko nuklearne energije, a radi se o dva najveća ‘igrača’ u Evropskoj uniji. Nemačka je žestoki protivnik nuklearne energije, a cilj joj je da zatvori
preostale nuklearne elektrane do kraja ove godine.
Francuska, pak, više od 70 posto električne energije dobija iz nuklearnih elektrana i planira da gradi još više reaktora. Ali Francuska se ne oslanja na Rusiju za svoj uvoz uranijuma, jer gorivo uglavnom dobija iz Kazahstana i Nigera.
(Mediji)
