Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Evroposlanici pripremili nove uslove koje moraju da ispune zemlje u procesu pridruživanja. Beograd na meti kritika jer ne pristaje da uvede sankcije Moskvi
Ukoliko se evroposlanici i zemlje članice saglase sa najnovijim predlogom koji stiže iz Evropskog parlamenta, proces evropskih integracija dobiće još jednu značajnu polugu ucenjivanja kandidata na putu ka EU.
Poslanici uticajnog Odbora za spoljne poslove EP zatražili su nedavno da se pristupna pomoć zemljama u pridruživanju EU suspenduje u slučaju kršenja postavljenih kriterijuma, a taj njihov stav ušao je u zvaničnu proceduru.
Mentalitet se menja – ističu izvori “Novosti” u Evropskom parlamentu. – Sada sva pomoć zavisi od reformi. To je već stav Evropske komisije kada je reč o dodeljivanju sredstava, s tim što je Spoljnpolitički odbor EP sada dodao i klauzulu da čak i odobrena pomoć može biti suspendovana.
IPA ima za cilj da pripremi kandidate i potencijalne kandidate za prava i obaveze iz budućeg članstva u EU. Korisnici su šest partnera sa Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Srbija i Kosovo, kao i Turska. U svim domenima članovi Spoljnopolitičkog odbora EU traže da se utvrdi nova uslovljenost, odnosno pomoć prema zasluzi.
Zaključeno je da treba da se suspenduje ili delimično obustavi pomoć u slučajevima konstantnog kršenja jednog ili više kriterijuma iz Kopenhagena, koji obuhvataju političke i ekonomske kriterijume i tekovine EU, a odnose se na suštinske principe demokratije, ljudska prava i osnovne slobode.
Konkretno, ukoliko bude usvojen predlog Spoljnopolitičkog odbora, svaka kritika u vezi s bilo kojim usaglašavanjem, mogla bi da znači udar po finansijama. Sudeći prema kritikama koje su u proteklom periodu iznete u izveštajima Evropskog parlamenta, Srbiji bi u jednom trenutku mogli da uskrate pristupnu pomoć, ukoliko ne uvede sankcije Rusiji, ili ne budu zadovoljni stanjem slobode medija.
U izveštajima je izražena zabrinutost i zbog kontinuirane vojne saradnje Srbije sa Rusijom i Belorusijom, premda ista takva saradnja postoji i sa NATO, u okviru “Partnerstva za mir”. Vrhunac je što se Srbiji upućuju kritike i zbog izjava nekih političara koji dovode u pitanje teritorijalni integritet BiH, što bi, apsurdno, takođe mogao da bude povod za “novčanu kaznu”.
Ipak, još se ne zna kako bi tačno tehnički mogla da se sprovodi ova mera, ukoliko bude usvojena. Pretpostavlja se da će procene o tome da li će i zbog čega neka zemlja ostati bez dela pomoći, utvrđivati u svojim godišnjim izveštajima Evropska komisija i slobodno, na osnovu svojih zapažanja, donositi Evropski savet.
Definitivni stav EP trebalo bi da bude utvrđen na plenarnom zasedanju u Strazburu u poslednjoj sedmici marta, posle čega će o konačnom tekstu ove uredbe morati da se postigne dogovor sa zemljama članicama.
U Briselu ističu da je, sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u proteklih 15 godina, EU najveći donator u Srbiji i prvi partner zemlje u podršci razvoju i tekućim reformama. Procenjuje se da će IPA 2 do 2020. godine Srbiji doneti 1,5 milijardi evra donacija, odnosno oko 200 miliona evra godišnje.
Evropska komisija je letos objavila predlog za uspostavljanje trećeg programa Instrumenata pretpristupne pomoći (IPA 3) za period od 2021. do 2027. godine čiji bi budžet bio 13 odsto veći, i vredan ukupno 14,5 milijardi evra. Inače, prvi program IPA je pokrivao period 2007-2013, sa budžetom od 11,5 milijardi, dok aktuelni obuhvata vreme do 2020. i vredi 11,7 milijardi evra.
(Novosti.rs)
