Nejednakost dostiže razmere kakve su nezabeležene u ljudskoj istoriji- ŠTA SOROŠ ZNA ŠTO DRUGI NE ZNAJU…

Džordž Soros, koji je slavu stekao kada se pre 25 godina kladio na pad britanske funte, pa ju je tako i oborio, sada se kladi na pad američke ekonomije.

Odnosno na pad glavnih indeksa njujorške berze. U to je, kako pokazuju podaci američkih regulatornih tela, uložio 1,8 milijardi dolara.

Štaviše, u svoju je procenu Soroš toliko uveren da u nju nastavlja da ulaže iako je ove godine već izgubio preko milijardu dolara „šortujući“ vrednost berze — prognozirajući dakle pad njene vrednosti — a ona je ove godine porasla za preko 10 procenata.

Da li je Soroš izgubio poslovnu sposobnost ili vidi nešto što drugi ne vide? I šta o stanju globalne ekonomije, ovog neoliberalnog ekonomskog poretka u kome živimo, govori podatak da je 10 najbogatijih pojedinaca u proteklih godinu dana svoje bogatstvo uvećalo za preko 100 milijardi dolara, dok je istovremeno lična zaduženost Amerikanaca dosegla najveći nivo u istoriji a njihovi realni prihodi stagniraju već decenijama?

O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomska novinarka Ruža Ćirković i advokat i nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović.

„Kao što su još 2005. bili najavljeni događaji 2008, tako se i sada najavljuje pucanje ’balona‘ u američkoj ekonomiji“, navodi Ruža Ćirković. „Ovakve analize pojavljuju se u vrlo ozbiljnim evropskim ekonomskim medijima, upozorenja čak postaju sve oštrija, a na neki način ih je potvrdio i Međunarodni monetarni fond. Iz svega toga možemo da zaključimo da Soroš nije jedini koji prognozira takav razvoj događaja, koga niko ne može da zaustavi, kao što ništa nije moglo da zaustavi ni krizu 2008. godine.“

Tokom predizborne kampanje Donald Tramp je neprestano upozoravao da je njujorška berza „veliki, naduvani balon sapunice“, dakle da je njena vrednost nerealna i prenaduvana i da će balon da pukne. Međutim, od kada je postao predsednik, a vrednost berze nastavila da raste, upravo u tome on pronalazi dokaz uspeha američke ekonomije s njim na čelu. Koji od dva Trampa je bliži istini?

„Kao što rast vrednosti berze nema veze s bilo čime što je Tramp uradio, on nema veze ni sa rastom produktivnosti i bruto društvenog proizvoda“, objašnjava Branko Pavlović. „Svi vodeći indeksi na berzama, i u Americi i u svetu, doživeli su neverovatan, dvocifreni rast u proteklih godinu dana. To je rezultat ogromne količine finansijskih sredstava koje su prethodno upumpane u sistem, a koje nisu plasirane u realnu ekonomiju već u finansijske spekulacije na berzi koje su i dovele do veštačkog rasta vrednosti akcija.“

Doći će do ozbiljnog pucanja i američke i drugih berzi“, uveren je Pavlović, ističući da nema paradoksa u činjenici da se o krahu berze govori kad je berza na vrhuncu. „Uvek je tako. Ljudi žele da veruju da je sve u redu i da će bogaćenje biti nastavljeno, ali svi objektivni pokazatelji govore da su se cifre toliko odmakle od realnosti da je pucanje tog balona neminovno.“

Može li, ipak, vrednost berze da nastavi da raste u nedogled? Da li je ove trendove moguće nastaviti merama kao što su politika niskih kamatnih stopa i kvantitativno olakšavanje, ili je krah neminovan, i samo je pitanje kada će se dogoditi i šta će ga izazvati?

„Naravno da to ne može da se nastavi u nedogled“, uverena je i Ruža Ćirković. „To je pokazala i 2008. godina, a problem je u tome što krah američke ekonoije za sobom povlači i čitav svet.“

Krizu 2008. izazvalo je pucanje tržišta nekretnina u Americi. U najkraćem, krediti za kuće davani su kreditno nesposobnima, banke su onda masovno počele da zaplenjuju nekretnine, što je izazvalo pad njihove vrednosti, i time je otpočela lančana reakcija koja je potresla čitav svet. „Rojters“ ovih dana, pozivajući se na podatke njujorškog FED-a, javlja da je lična zaduženost Amerikanaca sada još veća nego što je bila tada, uočava se trend sve većeg kašnjenja u otplati dugova na kreditnim karticama, a slična situacija je i na tržištu kredita za automobile. Da li su ovo znaci da je nova kriza sve bliža?

Niko ne zna kada će to da se dogodi. Ali s velikom pouzdanošću možemo da konstatujemo da je trend takav, i da se ubrzanim koracima približavamo tom trenutku“, kaže Branko Pavlović.

Prezaduženost običnih Amerikanaca, a nije mnogo drugačije ni u ostatku zapadnog sveta, posledica je činjenice da njihova realna primanja stagniraju već trideset godina. S druge strane, „Blumbergov“ indeks milijardera pokazuje da su desetorica najbogatijih ljudi sveta svoje bogatstvo u proteklih godinu dana povećali za preko 100 milijadi dolara. Šta to govori o neoliberalnom ekonomskom poretku u kome živimo?

„Ovakvi trendovi nastavljaju se zato što niko ne želi da se dobrovoljno liši svojih privilegija… Očekivalo se da će se svet opametiti posle dramatične krize 2008. godine, ali, očigledno, to se nije dogodilo. Finansijski lobi je, jednostavno, isuviše jak da bi tako nešto dozvolio“, ocenjuje Ruža Ćirković.

Imajući to u vidu, postavlja se pitanje da li je upravo ova rastuća nejednakost logičan rezultat neoliberalnog ekonomskog poretka u kome živimo, to jest postoje li uopšte osnove za nadu u opšti napredak i blagostanje u sadašnjim okvirima?

Ne, uveren je Branko Pavlović: „Sistem ide tačno tamo gde je i programiran da ide. To plastično pokazuje podatak da osmoro najbogatijih ljudi na svetu poseduje koliko i 3,8 milijardi ljudi sa dna lestvice. Nejednakost dostiže razmere kakve su nezabeležene u ljudskoj istoriji“.