NEMAČKI ANALITIČAR UPOZORAVA- SA KORONOM I RATOM U UKRAJINI POČEO JE NOVI SVETSKI POREDAK

Na početku rata u Ukrajini tri zemlje u Evropi imale su neutralnu poziciju – Švajcarska, Mađarska i Srbija.

Švajcarci su već petog dana rata odustali od neutralnosti, a Mađarska i Srbija još delimično odolevaju. Za razliku od Mađarske, Srbija ima tradicionalnu povezanost sa Rusijom, ali i nerešeno pitanje KiM.

Sasvim je očigledno da će pritisak na Srbiju još više rasti. Lično, mislim da Srbija treba da zadrži neutralnu poziciju, ali to će zahtevati izuzetno jaku i ozbiljnu diplomatiju da bi se opstalo na tom putu.

Ovako, u razgovoru za „Novosti“, nemački analitičar Maks Ote, bivši profesor na Univerzitetu u Bostonu, Vormsu i Gracu i osnivač čuvenog Špenglerovog društva, ocenjuje trenutni položaj Srbije u jeku sukoba na istoku Evrope.

Evropska i srpska javnost poznaje ga prvenstveno po bestseleru „Slom dolazi“ iz 2006. godine kojim je predvideo svetsku ekonomsku depresiju, a 2019. u knjizi Weltsystemcrash nagovestio novi Hladni rat kao najverovatniji scenario nove geopolitičke stvarnosti.

Nazirete li mapu novog svetskog poretka po okončanju rata u Ukrajini?

– U toku je stvaranje dva nova bloka – zapadni u kojem je Nemačka čvrsto ukorenjena na način na koji to SAD diktira. Time je američka geostrategija postigla važan cilj. Evropa je u rascepu, a uloga Rusije, koju sam pre dve godine ocenio kao otvorenu, može se sada pretpostaviti: ako Putin politički preživi rat u Ukrajini, Rusija će biti oterana u zagrljaj Kine.

Jesu li u pravu oni koji kažu da kancelar Olaf Šolc nije pokazao nimalo „merkelovskog“ osećaja za balans potčinivši Nemačku interesima SAD ubrzo po izbijanju rata u Ukrajini?

– Smatram da je SAD uspela kompletnu Evropu, uključujući i Nemačku, da postavi u front protiv Rusije i to tako da Nemačka u ovom trenutku ne sme da povuče nijedan potez na svoju ruku.Čak i kada je više nego očigledno da će imati kompletnu štetu zbog nekih poteza, ne sme da naljuti Ameriku.

Prošlog proleća Nemačka, Francuska i Španija promovisale su grandiozni plan o izgradnji novog tipa borbenog aviona, vredan 100 milijardi evra, a tri dana pošto je počeo sukob u Ukrajini, nemačka vlada kupila je američke lovačke avione. Zašto?

– Nemačka je generalno izuzetno duboko u američkoj sferi interesa na svim nivoima, počev od reobrazovanja, politike, ekonomije i kulture i svega drugog. A, ovo sada što gledamo je proces finalnog potčinjavanja.

Da li će rat u Ukrajini svrgnuti dolar sa trona svetske valute?

– Što se tiče dolara, privilegija hegemona je da ima rezervnu svetsku valutu, a ovo čemu sada prisustvujemo jeste polako obaranje položaja hegemona, koga druge države polako ugrožavaju sa svojim valutama, uključujući i priče o prelasku na kineski juan. Međutim, to nije moguće predvideti precizno. Može da se dogodi za 10 godina, može i ranije, ali logika je jasna – pravac pada hegemona podrazumeva opadanje značaja njegove valute i ulaska drugih valuta na taj teren.

Kako ugledni ekonomista poput vas doživljava sistematsko ugrožavanje privatnog vlasništva što je do juče na Zapadu bilo nezamislivo?

– Uvođenjem novih kriterijuma za poreski sistem, zelena agenda sve više definiše ekonomiju. Ako nečije privatno vlasništvo nije dovoljno zeleno orijentisano, onda po tim kriterijumima mogu da mu ograničavaju ili, u krajnjem slučaju, i oduzmu privatno vlasništvo.
Tomas Hobs, predstavnik klasičnog engleskog empirizma iz 17. veka, definisao je rat kao sukob dva ili više naroda koji se završava potpisivanjem mira i novim poretkom. Kako je danas?

– Danas je potpuno obrnuto. Imamo konstantnu promociju rata i fabrikovanje konflikta ne da bi se poredak promenio, nego da bi se održao. To je najperverznija karakteristika savremenog sveta a iza promocije konflikta i haosa stoje i države i tržišta. Osim ove napetosti između država, poretka i kapitala, postoji i globalni sukob između dve velike države, a to su SAD i Kina.

Da li je kovid pandemija početkom 2020. za vas bila jasna najava novog političkog poretka?

– Da. Novi politički poredak se ističe kroz tri elementa: više nadzora i prilično autoritarne države, kojima je uzor Kina, porastom finansijske ekonomije i direktne planske ekonomije, rastom vojne sile, a istovremeno i propagandnog uticaja na stanovništvo. Sa kovid pandemijom 2020. i ratom u Ukrajini 2022. definitivno je jasno da smo stupili u novi svetski poredak. On počiva na planskoj privredi. Davanja i javna dobra dodeljivaće država. Izgubićemo naša prava koja su se dosad podrazumevala. I može se pretpostaviti, da će dodela uslediti samo onda, ako se čovek ponaša u skladu sa pravilima. Sve to doživljavamo u kovid-pandemiji.

A sve je već bilo nagovešteno u izveštaju Fondacije Rokfeler pre desetak godina?

– Već 2010. godine se u jednom izveštaju Fondacije Rokfeler predvidelo, da će vlade i na Zapadu postati autoritarnije i da polažu na silu i nadzor. U jednom scenariju o budućnosti virus iz Kine parališe svet. Posle nekog vremena, mnogi narodi na Zapadu odlučuju da slede autoritarni kineski model. Nadzor, zaštitne maske za lice, prekid lanaca dostave, ograničenje putovanja, karantin: sve to je opisano u izveštaju „Scenario o budućnosti tehnologije“. Istovremeno sa autoritarnijim i donekle čak totalitarnijim oblicima vladavine i većom silom država, primećuje se i deglobalizacija svetske ekonomije. Sve više se kontroliše i politički utiče na protok robe, sve više proizvodnje se premešta nazad u domovinu.

Sredinom ove nedelje u organizaciji Matice srpske i Instituta za evropske studije priredili ste u Novom Sadu izuzetno predavanje „Rađanje novog svetskog poretka i šta nam o budućnosti govori teorija istorijskih ciklusa“. Koliko je važno da svaka nova generacija ispravno tumači istoriju?

– Vreme kriza i vreme buđenja se smenjuju. Ciklus ukupno traje četiri faze, koje su obeležene različitim karakteristikama kroz četiri generacije koje slede jedna drugu na vrhu vlasti. Svakih 80 do 90 godina počinje novi ciklus. Posle vrhunca, kad se novi poredak probije, sledi buđenje – faza razmišljanja o vrednostima i posvećenje individui, zatim faza raspada u kojoj se pokušava stabilizovati poredak i konačno dvadesetogodišnja kriza. Onda počinje novi ciklus. Na tom mestu, prema Nilu Hauu i Vilijamu Štrausu, sada se nalazimo. Ciklus arhetipova se ponavlja jer svaka nova generacija pokušava da ispravi ono što uočava kao eksces generacije u srednjim godinama koja je u tom trenutku na vlasti.

STUDENTSKO PITANJE ZA ŠLESINDŽERA

PAMTITE li i danas anegdotu sa tribine istoričara i dobitnika Pulicerove nagrade Artura Šlesindžera?

– Bio sam student kada je Šlesindžer imao veliku tribinu, a bio je, kao što je poznato u bliskim odnosima sa Kenedijem i Demokratskom partijom. Pitao sam ga tada kako je moguće da su svi veliki ratovi započeli baš kada je predsednik SAD bio iz redova Demokratske stranke. Bio sam mlad, nisam znao odgovor na to pitanje, a nisam ga tada ni od njega dobio.

OSAM UPUTSTAVA ZA ŽIVOT

POSTOJI li način da običan čovek u ovom vremenu bespoštednog rata i oružjem i dezinformacijama sačuva bistru glavu?

– Vreme preokreta je vreme nesigurnosti. Nesigurnost plaši, manipulacija, represija i zbunjenost se pojačavaju. Tada je dobro sačuvati bistru glavu. Važno je da pažljivo i smireno uđete u fazu preokreta. Puno toga se može desiti, lepe stvari takođe. Zato imam osam ličnih ličnih uputstava: negujte praktični razum, čitajte knjige uprkos digitalizaciji, vrednujte klasike i studije istorije, preispitujte sebe, negujte veru jer hrišćanstvo je koren naših moralnih predstava, upražnjavajte tradiciju, stičite socijalni „kapital.“ Čineći ovakve stvari za sebe bićete otporniji na duhovne i moralne oluje koje tutnje kroz naše zemlje.

(Novosti)