– Najpre se dopusti da po svetu trube potpuno nepoznati rukovodioci američkog vazduhoplovstva, nešto kasnije pred Kongresom se čuje glas šefa Generalštaba američke armije. Po njima je Rusija najozbiljnija pretnja za SAD. Čovek mora da protrlja oči na ovo jer ili dolaze divlja vremena za nas, ili stojimo još dublje zaglibljeni u blato savezništva nego što i slutimo – piše Vimer.
Vašington je spreman za tuču, pa i više od toga, konstatuje on.
– U međuvremenu, u Evropi imamo jedinstvena iskustva s vodećom silom saveza (NATO), kome samo pripadamo. Mi, koji smo nekada nastupali radi zajedničke odbrane, proizvodimo još samo ratove, donosimo jad velikom delu sveta i čudimo se kad očajni ljudi iz ratnih zona koje smo mi proizveli u nuždi beže kod nas. Oni moraju da gledaju kako su im upravo tamo, odakle je ova bezdušna politika potekla, vrata hermetički zatvorena: u Americi – ističe nemački političar.
Vimer dodaje da iskustvo koje se u proteklih 20 godina steklo s „velikim istočnim susedom“ (Rusijom) ni u kom slučaju ne odgovara tome šta se danas čuje iz Vašingtona.
– Visoki američki zvaničnici u razgovorima kod nas zahtevaju da ih „verno sledimo“, kad se radi o odnosima sa Rusijom. Stvari se zaoštravaju. Papa je tokom nedavne posete Balkanu otvoreno govorio o sledećem svetskom ratu – podseća Vimer.
– Ovakve izjave iz Amerike poneće nas kao bujica, jer oni koji bi u našoj zemlji morali da grade mišljenje i volju za određene nacionalne interese tu državničku dužnost već duže vreme ne vrše. Vlada i parlament su postali „bezubi“, a umesto njih vladaju tajni gremijumi koji nemaju nikakvu legitimaciju birača – dodaje Vimer.
Ovaj nemački političar sada traži da, povodom 25-godišnjice ponovnog ujedinjenja zemlje, njegovi zemljaci
– Dr Frank Elbe, jedan od najbližih saradnika ministra inostranih poslova Genšera, pre par nedelja je u opširnom intervjuu ruskoj medijskoj kući Sputnjik skrenuo pažnju na to da najveći broj pokretača antiruske politike iz Vašingtona – dolazi iz porodica koje imaju poreklo u Rusiji. Kakve to račune oni žele da namire preko naših leđa – pita se Vimer. razmisle zašto se Amerika sa saveznicima još od Prvog svetskog rata nameračila na Rusiju.
U kojoj meri se Zapad pri tome prodaje moglo je najbolje da se vidi na primeru puča u Kijevu 2014. godine. Retko se viđa da je Zapad tako izdao svoje vrednosti kao u slučaju masakra na trgu Majdan i kod spaljenih žrtava u Odesi, ili kod bednog instrumentalizovanja žrtvi iz aviona oborenog nad Ukrajinom.
Kakav smrtonosni rizik se pri tome preuzima vidimo kod manevara NATO brodova pred vratima ruske crnomorske flote ili atomskih bombardera SAD u vazdušnom prostoru Ukrajine i operacije kao „Vrh koplja“ u kojima učestvuju i nemački vojnici, neposredno na ruskim granicama. Pitanje je po njemu kada će u Moskvi da isplivaju slične snage kao američki šef Generalštaba Vojske SAD. Dovoljna je greška jednog pilota, zapadnog ili ruskog aviona, pa da se krene putem bez povratka, posle koga će diskusija o krivici ionako postati nevažna, zaključuje Vili Vimer.
O autoru: Političar vladajućih demohrišćana Vili Vimer je 33 godine aktivno učestvovao u Bundestagu. Između 1985. i 1992. godine bio je portparol za odbrambenu politiku CDU/CSU, a zatim i parlamentarni sekretar u Ministarstvu odbrane. Od 1994. do 2000. godine bio je potpredsednik parlamentarne skupštine Oebsa.
Jedan je od retkih nemačkih političara koji se 1999. godine izjasnio protiv nemačkog učešća u NATO bombardovanju Srbije. Vimer je govorio o tome kao o „običnoj agresiji“ i prozivao naročito ministra spoljnih poslova Jošku Fišera i ministra odbrane Rudolfa Šarpinga za ozbiljne manipulacije.
(Vestionline)