Home / TEMA DANA / NEŠTO SE KRUPNO SPREMA: KOMANDOVANJE RUSKIM SNAGAMA U SIRIJI PREUZEO “RATNI GENERAL“

NEŠTO SE KRUPNO SPREMA: KOMANDOVANJE RUSKIM SNAGAMA U SIRIJI PREUZEO “RATNI GENERAL“

Ruski mediji su objavili vest, potvrđenu od Ministarstva odbrane Ruske Federacije, da je od 10. aprila komandovanje nad ruskim vojnim kontingentom u Siriji preuzeo general-pukovnik Andrej Serđukov, komandant ruskih vazduhoplovnih snaga.

Prvo tumačenje ove informacije je da je očigledno da će, slanjem komandanta ovako visokog ranga, fokus biti usmeren na kopnene operacije, koje treba da se dovrše u pokrajini Idlib, poslednjoj velikoj enklavi koju većinom kontrolšu teroristi Hajat Tahrir al-Šama, krovne islamske organizacije koja okuplja brojne frakcije predvođene sirijskom Al-Kaidom.

Vojni i politički analitičari slanje komandanta ovog ranga, koji nadzire, koordinira i komanduje radom svih ruskih vazduhoplovnih snaga, ne mogu tumačiti drugačije nego kao zadatak da se brzo i efikasno reši problem Idliba, pokrajine u kojoj je pored desetine hiljada terorista i oko tri miliona civila, što znači da se napadi iz vazduha i sa kopna moraju sprovoditi hirurški precizno, kako bi se izbeglo krvoproliće.

Kako je preneo Kommersant, komandant ruskih vazduhoplovnih snaga, general-pukovnik Andrej Serđukov, odnedavno vodi rusku borbenu grupu u Siriji. Na tom položaju zamenio je glavnog komandanta vazduhoplovnih snaga, generala Sergeja Surovikina, koji je poslednjih nekoliko meseci vodio akcije ruske vojske u arapskoj republici.

Prema rečima Kommersanta, glavni zadatak generala Serđukova biće organizovanje zajedničkih patrola ruske vojne policije i turskih vojnika u zone de-eskalacije Idlib, gde je koncentrisano više od 35 hiljada militanata i nalazi se više od 30 hemijskih postrojenja.

Nekoliko visokih vojnih i diplomatskih izvora je potvrdilo imenovanje generala Andreja Serđukova za komandanta ruske grupe u Siriji. Prema njihovim rečima, on je preuzeo novu dužnost 10. aprila, zamenjujući na tom mestu generala Surovikina.

Potonji, kako su pojasnili sagovornici Kommersanta, nakon povratka s redovnoog radnog putovanja u Siriju, ponovno će se fokusirati na njegove neposredne odgovornosti povezane sa komandovanjem ruskim vazduhoplovnim snagama. Zvanični komentar iz Ministarstva odbrane do juče nije stigao.

Kao što je objašnjeno od strane sagovornika Kommersanta, general Sergej Surovikin je bio na mestu komandanta ruskih snaga u Siriji ukupno više od godinu dana, što je duže od bilo kog visokog oficira, koji je bio na tom mestu.

Za vreme sirijske kampanje je prebačen s mesta komandanta Istočne vojne oblasti na mesto vrhovnog komandanta ruskih vazduhoplovnih snaga, ali je čak i nakon toga poslat u Siriju, kako bi komandovao ne samo avionima, već i kombinovanim postrojenjima i jedinicama za specijalne operacije.

General Andrej Serđukov je prema praksi rotiranja viših komandanata mogao da završi u Siriji još u septembru 2017. Naime, njegova karakteristika je da je “ratni general” s iskustvom u borbama u Čečeniji i vojnoj operaciji ujedinjenja Krima s Ruskom Federacijom.

Međutim, neposredno pre toga se, kao komandant vazduhoplovnih snaga, kada se vraćao s vežbi u regiji Murmansk, punom brzinom sudario s automobilom koji se kretao u suprotnoj traci.

Automobil s generalom Serđukovim se prevrnuo nekoliko puta i od udarca odleteo u jarak. U bolnici su mu dijagnostikovane propratne povrede, povrede glave i oštećenje kičme.

General je prošao dugotrajnu rehabilitaciju, bez koje ne bi bilo moguće govoriti o radnom putovanju u zonu posebnih operacija.

Tada je umesto njega u Siriju poslat general Aleksandar Žuravlev, trenutni komandant Zapadne vojne oblasti.

Sada je general pukovnik Serđukov poslat u Siriju s određenim zadatkom, kaže jedan od sagovornika Kommersanta. Zvanično, svi njegovi napori biće fokusirani na sprovođenje rusko-turskih sporazuma o organizovanju zajedničkih patrola u zonama de-eskalacije Idliba.

Sporazumi o tome su između Moskve i Ankare postignuti 2018. godine i planirano je da 15. oktobra započne zajedničko patroliranje ruske vojne policije i turskih vojnika. Istovremeno, prema izvorima Kommersanta, turska strana je preuzela na sebe odgovornost povlačenja militanata, zajedno s teškim naoružanjem, koji su iz zone de-eskalacije Idliba trebali da napuste demilitarizovanu zonu.

Međutim, ti planovi su osujećeni zbog otpora i povećanih vojnih aktivnosti islamskih militanata, prvenstveno Al-Nusra Fronta. Dogovorene patrole nisu počele da se sprovode na vreme, a militanti i njihovo teško naoružanje su ostali u demilitarizovanoj zoni.

Kako bi popravila situaciju, Rusija je često morala hitno da koristi kontakte na najvišem vojnom nivou. Na primer, u februaru ove godine su ministri odbrane Rusije i Turske, Sergej Šojgu i Hulusi Akar, potpisali dodatni memorandum kojim se regulišu postupci ruske i turske vojske u zajedničkim patrolama.

Prema izvorima Kommersanta, 8. marta je turska vojska počela da patrolira demilitarizovanom zonom između turskih izviđačkih postrojenja Barkum – Tel-Tukan – Surman, a od 17. marta su njihove rute bile proširene na područja zapadno od Alepa, severno od Hame i planine Latakije.

Od juče, prema rečima sagovornika Kommersanta, duž linije kontakta između suprotstavljenih strana, na području između turskih tačaka Barkum i Surman, trebalo je već da započne koordinisano patroliranje zajedničkih kolona ruskih i turskih vojnika.

Ako se ovi manevri pokažu kao uspešni, nakon 20. aprila će vojno osoblje dveju zemalja započeti zajedničke patrole severoistočnim delom zone de-eskalacije.

“Mi polazimo od činjenice da ćemo u maju moći da započnemo koordinisane patrole u sastavu zajedničkih kolona unutar demilitarizovane zone”, dodao je vojni izvor za Kommersant.

Prema njegovim informacijama, čitavo područje Idliba je podeljeno na dve operativne zone, na izlaznu zonu od oko 3,3 hiljade kvadratnih kilometara u kojoj se nalazi 511 naselja i više od 2 miliona ljudi i na rubnu demilitarizovanu zonu površine ukupno 3,1 hiljada kvadratnh kilometara u kojoj se nalazi 341 naselje sa oko 1,69 miliona ljudi.

Situaciju pogoršava nekoliko činilaca, navodi izvor Kommersanta. Pored civila se u Idlibu nalazi više od 35 hiljada terorista koje Moskva ne prihvata u pregovaračkom procesu i koji moraju da polože oružje. Oko 8900 militanata je koncentrisano na zapadnom frontu prema Alepu, a gotovo 15 000 u južnom delu pokrajine.

Ove dve grupe redovno sprovode napade na civilna naselja i Alep. U poslednjem napadu su u granatiranju Alepa smrtno stradala četiri pripadnika sirijske vojno-obaveštajne službe i pet civila.

Pre toga, tokom noći 10. aprila, islamisti su napali naselja Tel al-Maktal u Idlibu, Hamdanija u severnoj Hami, Safsafa u Latakiji.

Prema ruskom komandovanju u bazi Hmejmim, na teritoriji koju kontrolišu teroristi, postoji više od 30 objekata koji sadrže hemikalije.

U rešavanju tih problema, zajedno s turskim vojnim komandovanjem, moraće komandovati general Serđukov, dodaje izvor, rekavši “kako za sada Idlib neće biti napadnut korišćenjem kopnenih snaga”.

Šta će se dogoditi ako ni ovaj put turska strana ne bude mogla da obezbedi sprovođenje dogovora s Moskvom, Kommersant ne spominje.

(logicno.com)

Check Also

POČELO NASELJAVANJE SRBIJE: UBRZANO DOBIJANJE DOZVOLA ZA RAD ZA ALBANCE! OVO SE DEŠAVA..

Lakša trgovina, prolaz robe bez carina i čekanja, putovanja bez pasoša, lakše zapošljavanje u Srbiji, …