Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Javnost Srbije već nekoliko dana zapljuskuju informacije kakvih odavno nije bilo: Osnovni ton im je isti: Šiptari masovno napuštaju Kosovo i Metohiju, cele porodice i delovi sela.
Pojavljuju se i video-kadrovi na kojima se vidi kako odlaze desetine autobusa. Čak sa dosta dece.
Pojavljuju se i snimci koji svedoče da neku asistentsku ulogu u svemu ima i policija Srbije.
Odmah su, naravno, krenula i nagađanja i licitiranja. Neki samo što ne aplaudiraju: počela šiptarska velika seoba, samo bez Čarnojevića.
Drugi uveliko zaziru: o čemu god da se radi – ovo za Srbe u pokrajini nće izaći na dobro! Samo da to ne bude u funkciji raščišćavanja prostora za novi pogrom.
Vlasti Srbije o svemu ćute, prave se nevešte. A sigurno bi imale šta da saopšte i otkriju.
Dakle: zbog čega odlaze Šiptari? Da li zaista odlaze masovno, masovnije nego ikad dosad?
Zbog čega su krenuli usred zime? Može li se tako nešto događati bez nečije režije? Čije: šiptarske ili i međunarodne, u koju je uključena i Srbija?
Treba li Srbi zaista da zaziru i da strepe?
Evo šta o „iseljavanju Šiptara” misle srpski lideri sa severa Kosova.
Marko JAKŠIĆ, član Predsedništva DSS
Mediji to naduvavaju da bi uzdizali Vučićevu politiku
Ne vidim da Albanci masovno napuštaju Kosovo – gradovi su puni. Mislim da se naduvava cela priča i da je to u interesu onima na Zapadu.
Broj Albanaca koji odlaze je isti kao i pre dve ili 15 ili 25 godina. Ako se kaže da je 2014. azil u Nemačkoj zatražilo 10.000 Albanaca, a na KiM se rodi više od 50.000 onda se vidi da odliv i nije tako velik.
Zašto odlaze?
Zbog ekonomske situacije. Najveći deo njih je sa sela i planina, uleteli su u gradove, zauzeli srpske kuće i stanove od kojih ne mogu da žive, a u selo neće da se vrate.
Sada idu negde gde mogu da zarade za život.
Mediji to naduvavaju, jer hoće da predstave to kao dobru politiku Aleksandra Vučića: što manje Albanaca na Kosovu – to bolja bezbednost za Srbe.
Slavko STEVANOVIĆ, predsednik Skupštine AP KiM
Srbi će čekati povratak svoje države, makar čekali i pola veka
Međunarodna zajednica je stvorila fantomsku državu Kosovo.
Iskoristili su naše komšije Albance, nisu ni njima ni nama doneli dobro na Kosovu. Doneli su uranijum.
Ogroman je procenat obolelih od karcinoma. Mladi nemaju gde da se zaposle – ne može se živeti samo od droge i belog roblja. Prošla ih je euforija da će srećno živeti, samo ako uspeju da proteraju Srbe sa Kosova i Metohije.
Videli su da su dobili Jarinje i Brnjak, ali nemaju nezavisnost. Nema svetle budućnosti i traže drugi izlaz.
Uplašeni su i gledaju šta se dešava danas – i plaše se znajući šta se desilo 1999. godine kada su njihovi mentori sa zapada bombardovali Kosovo i Meotohiju. Albanci znaju da nisu stradali samo Srbi, nego i oni – Albanci. U takvoj situaciji, ne vide budućnost u fantomskoj državi.
Shvatili su da Kosovo nikada neće biti država i zato više neće da žrtvuju svoje živote.
Da li strahuju Srbi? Mi smo uvek uplašeni. Ali, najviše jer nam je država Srbija ostala iza leđa pretvaranjem administrativnih prelaza u granicu.
Na severu KiM nema naše policije, gase se sve institucije države Srbije – zapravo ih i nema, ali, mi nemamo izbora i moramo da ostanemo i branimo suverenitet i integritet Srbije.
Nadamo se da će državni vrh Srbije da shvati da gde nema države nema ni naroda. Čekaćemo povratak naše države. Makar pola veka, ali dočekaćemo.
Dobrosav DOBRIĆ, potpredsednik Skupštine AP KiM
Albanci su uvek više znali od Srba, i njihovo organizovano iseljavanje ne sluti na dobro
Možda bi ministri i poslanici koje su vlasti iz Beograda naterale da učestvuju u vlasti „države Kosovo“ mogli da daju tačan odgovor.
Ako je odgovor ekonomski momenat – on postoji i za Srbe, a Srbi se ne iseljavaju organizovano i masovno.
Da li su razlozi bezbednosni?
Albanci su uvek bili informisaniji od Srba, znali su za bombardovanje pet godina pre nego što se desilo, znali su da će 250.000 Srba biti proterano, mnogo pre nego što se to desilo. Tako da njihovo organizovano iseljavanje ne sluti na dobro.
Odlazak je sigurno organizovan.
Albanci dosad nisu mogli da prelaze Srbiju tako lako, a sada preko Jarinja i Brnjaka prolaze samo uz potvrde „Kosova“. Tako je, očigledno, dogovoreno u Briselu. U Subotici imaju organizovan doček i onda brzo prelaze severnu državnu granicu.
To ne može bez plana.
(Fakti)
