Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Vladimir Đukanović
Neka NVO sektor i ovdašnja tzv. građanska elita pripreme hrpu papira da napišu silna saopštenja i dopise ovdašnjim zapadnim ambasadama, a posebno hrvatskoj, o tome kako jedan narodni poslanik – tj. moja malenkost – remeti njihovu idiličnu sliku o novouspostavljenom bratstvu i jedinstvu, u kome Hrvati jedinstveno i bratski mogu da veličaju, dižu spomenike i daju imena ulica po ustaškim zločincima, dok Srbi, takođe jedinstveno i bratski, to sve moraju ćutke da posmatraju kako bi, dabome, dostigli takav stepen „civilizovanosti“ koji ih vodi ka Evropskoj uniji.
Ne vidoh nijednu reč osude ovdašnjih sisača državnog budžeta, koji su prethodno horski arlaukali da smo postali fašistička država kada je sud doneo presudu prema kojoj je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Mihailović ne rehabilitovan, već je ustanovljeno da nije imao pravedno suđenje. Ni reči osude prema onome što savremena NDH danas čini.
Nisam primetio da su osudili ukidanje presude Stepincu niti da su se pobunili što savremena NDH pripadniku ustaške emigracije Miru Barešiću, koga je Švedska, članica EU, osudila za mučko ubistvo ambasadora SFRJ Vladimira Rolovića, podiže spomenik i što ministri te iste NDH idu na otkrivanje tog spomenika. Ni slovo osude savremene NDH zbog oslobađajuće presude Glavašu niti zbog toga što je Federalni sud u BiH dopustio da se Naser Orić slobodno šetka po zemlji i inostranstvu.
Nema protesta naše tzv. građanske elite zbog toga što Tompson peva pesme u čast ustaškim krvnicima i to na dan kad je cela jedna država – naša Republika Srpska Krajina – morala pod naletima „tolerantnih“ ustaških jedinica da beži put matice Srbije.
Takvi će da mi prigovore da sam ekstreman što iskreno kažem ono što mislim, a mislim da je svako ko plati aranžman za letovanje u savremenoj NDH bezosećajno stvorenje koje u sebi nema nikakvu emociju prema sopstvenom narodu. Ostavljati novac u državi koja je toliko naših sunarodnika pobila, pokrstila i proterala i koja danas to veliča gotovo na svakom koraku stvar je primitivizma i nedostatka elementarnog kućnog vaspitanja.
Zato i naglašavam, izvolite gospodo, vi samoproklamovana građanska elito, krenite sa osudama i pisanijama po ambasadama, tužite me premijeru, osuđujte me u medijima, ja sam na takvu vašu reakciju ponosan. Svi ste skočili da branite tri šupe u Savamali zato što je mnogima od vas potreban taj prostor da ga za džabe uzurpirate; sopstvenu državu ste proglasili da je fašistička ko zna koliko puta do sada, ali, kada je potrebno samo osuditi istinsko oživljavanje nacizma – a to se danas u Hrvatskoj obilato čini – tu vas nema nigde.
Da li zato što su vam sponzori tako rekli? Da li zbog toga što vi nemate nikakav osećaj prema sopstvenom narodu, odnosno, možda ga u dubini i prezirete slično Dinku Gruhonjiću, koji za nas piše da smo rulja, moralne nakaze i šljam, valjda zato što su Srbi u AP Vojvodini odlučili da ga oteraju od pokrajinskog budžeta, koji mu je bio miliji od svega na svetu? Da li konačno i zbog toga što želite da vaše zadnjice osunčate i ovog leta po Istri, Dalmaciji, na nekom od ostrva, u Dubrovniku, sasvim je nebitno. Ostaje zapisano vaše licemerje.
Što se ličnog odnosa prema savremenoj NDH tiče, nemam nikakvu želju tamo da odem niti kroz nju da prođem osim da zapalim sveću mučenicima iz Jasenovca, Jadovna i svima onima koji su postradali od ustaškog noža, poput mog pradede i mog deda strica. Imam želju da obiđem manastire Krku, Dragović i Krupu, jer su neprocenjiva riznica srpske kulturne baštine u Dalmaciji.
Svakako bi uvek obišao ono malo mučenih Srba koje nisu stigli da proteraju, pokrste ili pobiju. Ali platiti aranžman za letovanje u savremenoj NDH slično je kao kada bih platio da se sunčam na plaži pored stotina hiljada kostura mučki stradalih Srba, živih zakopanih, ili od kame, noža, malja, pištolja, srboseka i ostalih „kulturnih“ dostignuća nekadašnje ali i savremene NDH.
Ko to voli, neka izvoli i neka uživa. Ja se takvih gadim.
(Standard.rs)
