„NOVA VLAST U CRNOJ GORI IDE TANKOM LINIJOM PROPASTI: AKO HITNO NE POSTIGNU DOGOVOR- MILO SE VRAĆA NA VLAST!“

To što je premijer Zdravko Krivokapić za nekoliko dana reterirao i pristao na rekonstrukciju vlade jasno ukazuje na to da je raspolućena vladajuća većina u Crnoj Gori doterala cara do duvara.

Razgovor „zaraćenih strana“ i namera da vlast potraje četiri godine je prvi korak ka kompromisu.

Izostanak kompromisa bi lako mogao da omogući povratak DPS-a, ocenjuje za Sputnjik urednik Nove srpske političke misli, sociolog Đorđe Vukadinović koji nedavno održane lokalne izbore u Nikšiću vidi kao neku vrstu prekretnice u stavu i pristupu stranaka i lidera, pobednika avgustovskih parlamentranih izbora.

Nužan kompromis u vlasti Crne Gore

Izbori u Nikšiću su pokazali da je DPS Mila Đukanovića, iako je izgubila vlast u njegovom rodnom gradu, sa 40 odsto podrške birača koliko su imali i na avgustovskim parlamentarnim izborima, i dalje pojedinačno najjača partija.

„Mislim da bez obzira što se oni neće složiti oko toga šta je razlog što Đukanović i DPS nisu prošli lošije, moraju da konstatuju ono što je očigledno, a to je da tog osipanja DPS-a nema, da je Đukanović vrlo iskusan i vešt protivnik i da će iskoristiti svaku šansu koju mu oni kao njegovi protivnici dozvole“, kaže Vukadinović za Sputnjik.

A izgleda da su svi zajedno to prilično dozvolili. Kako napominje naš sagovornik, tri meseca nakon formiranja vlade i šest meseci od izbora, u Crnoj Gori se glavna polemika, kritika i strelice razmenjuju unutar tabora avgustovskih pobednika.

Rekonstrukcije nema, pa ima…

Situaciju najbolje ilustruje činjenica da je pre nedelju dana premijer Krivokapić uztvrdio kako je rekonstrukcija vlade “apsolutno nepotrebna”. Posle razgovora sa liderima Demokratskog fronta potvrdio je da je prihvatio razgovor o rekonstrukciji vlade „u prihvatljivim i prirodnim granicama“, šta god to značilo.

Da li samokritično, tek, Krivokapić je primetio da je kultura dijaloga mera demokratije i da će češće organizovati sastanke koji mogu biti korisni i dati jasne poruke i sugestije.

A to je valjda bilo očekivano od starta rada vlade eksperata, pogotovo što je svakome sasvim ljudski, a ne samo politički, moralo biti jasno kako je gorak osećaj bio u ustima ljudi u Demokratskom frontu, onih koji su osvojili najveći deo glasova među onima koji su stali na crtu DPS-u. Ali možda još više i zbog toga što je tu kulturu dijaloga i zbijanje redova nametala činjenica da je vlast uzeta sa samo jednim poslaničkim mandatom više od DPS.

Šta to znači vrlo brzo su se uverili prilikom izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti kada je URA Dritana Abazovića morala da zameni jednog poslanika drugim, onim koji je pristao da glasa za te izmene.

Nije, doduše, bilo lako ni Krivokapiću da obuzdava zahteve onih koji su 30 godina čekali smenu Milovog režima, pa su sasvim nerealno mislili da se preko noći može poništiti baš sve što ih posebno žulja, od priznavanja Kosova i Metohije do članstva u NATO.

Pravosuđe kao kamen spoticanja

Poseban kamen spoticanja je sitaucija u pravosuđu koje po oceni Nezavisnog udruženja pravnika Crne Gore zahteva hitne reforme. Demontaža pravosuđa koje i dalje kuca pulsom Milovog režima, još nije započeta, pa je jedan od lider Demokratskog fronta, Andrija Mandić, najavio je da se oni neće izjašnjavati ni o jednom predlogu u parlamentu dok se na dnevni red ne stave tužilački zakoni. Time je praktično najavio blokadu rada parlamenta.

Vukadinović kaže da ga sitaucija u Crnoj Gori podseća na onu u Srbiji 2000. godine  unutar DOS-a i sukob DS i DSS-a, s tom razlikom što će za razliku od tada razvlašćenog SPS-a Đukanović u Crnoj Gori biti na mestu predsednika još dve godine, a DPS se nije osuo i dalje je najjača stranka u Crnoj Gori.

Milo se neće predati

Niko se u Crnoj Gori, dodaje on, ne može ponašati kao da čvrsto drži kormilo vlasti i da je samo pitanje kako podeliti tu vlast između sebe. Kratko rečeno, Đukanović nije gotov i neće se predati i iskoristiće svaku šansu koju mu oni budu pružili. Zato smatra važnim što je učinjen prvi korak, što su počeli međusobno da razgovaraju.

„Ovi razgovori i sastanci kojih je već bilo prethodnih dana unutar vladajuće većine mogli bi da budu nagoveštaj drugačijeg pristupa i toga su svesni i oni sami i u Frontu i u okruženju Krivokapića, ali i ostali koji čine vladajuću većinu. Demokratski front se ne može tretirati kao da nije deo vladajuće većine, ali ni Front ne sme da se ponaša kao da nije deo vladajuće većine“, ističe Vukadinović.

To je, kaže, neophodno ako ne žele da omoguće povratak Đukanovića i bez obzira na zamerke koje imaju jedni prema drugima moraju maksimalno konstruktivno i kooperativno da postupaju.

Vlast svesna opasnosti

Naš sagovornik je uveren da ako ne izvuku pouke postoji realna opasnost da do povratka DPS-a dođe. U tom svetlu, kaže, vidi i reteriranje premijera Krivokapića, da je ipak spreman da razgovara i o rekonstrukciji vlade i o nekim konkretnim ponudama čelnicima DF-a.

Isto tako se, dodaje, nada da će doći i do promene tona i nastupa i čelnika Fronta koji su se u prethodnim danima i mesecima prema vladi odnosili kritikujući je žešće i od samog Đukanovića. Dogovora bi, smatra, moralo da bude.

„Moralo bi da bude neke vrste kompromisa kojim bi vlada evoluirala u neku polueksperttsku, polupolitičku vladu sa uključivanjem pojedinih čelnika DF, uz dogovor o utvrđenom setu prioritetnih zakona koje treba uputiti skupštini. Neprihvatljivo je da se Front ponašao kao najljuća opozicija ovoj vladi, što je na neki način kažnjeno na izborima u Nikšiću sa onih 11 procenata glasova manje koje su imali nego u avgustu prošle godine“, ističe Vukadinović.

Sagovornik Sputnjika, međutim, ukazuje i na problematično ponašanje druge strane koje mora da bude prevaziđeno:

„Ni premijer Krivokapić i njegovo okruženje i ostali lideri u vlasti, Abazović, Bečić, ne mogu da nastupaju tako kao da Front ne postoji, kao da nije deo vladajuće skupštinske većine. On to jeste, ali se do sada oni nisu tako ponašali, niti su ih ovi drugi tako tretirali kao deo većine. To se dakle, mora promeniti i sa jedne i sa druge strane. Mislim da će to biti najverovatniji pravac kompromisa  promena odnosa DF prema vladi i da ostali moraju uvažiti činjenicu da DF čini kostur te vladajuće većine“.

Krivokapićeva partija

Na pitanje šta će se desiti ako se Krivokapić odluči na osnivanje partije, što je ovih dana takoreći najavio, izjavivši da je to u ovim okolnostima logično pitanje, Vukadinović smatra da na to ne treba gledati kao na senzaciju.

„Ako se bude išlo na popunu, odnosno više-manje političku rekonstrukciju vlade, a čini mi se da će se ići u tom pravcu, onda mislim da je vrlo moguće da će premijer Krivokapić ići na formiranje sopstvene stranke. Na kraju krajeva to ne treba da bude nikakva senzacija ni skandal pošto on ima značajnu podršku u ovom trenutku u crnogorskoj javnosti i verovatno želi da kapitalizuje tu činjenicu“, ocena je urednika Nove srpske političke misli.

Važno je, kako kaže, da se do sada nagomilano nepoverenje otkloni i teške reči odu u drugi plan.