Home / TEMA DANA / NOVI TEŽAK UDARAC ZA ZAPAD: KINA UBRZANO ULAŽE OGROMAN KAPITAL U RUSKI DEO DALEKOG ISTOKA- EVO ZAŠTO SE MAKRON OKREĆE RUSIJI

NOVI TEŽAK UDARAC ZA ZAPAD: KINA UBRZANO ULAŽE OGROMAN KAPITAL U RUSKI DEO DALEKOG ISTOKA- EVO ZAŠTO SE MAKRON OKREĆE RUSIJI

Ruski rukovodilac Agencije za investicije i podršku izvoza na Daleki Istok Vasili Libo otkrio je da kineska strana ulaganja u naprednu razvojnu zonu ruskog dela Dalekog Istoka čine oko 59,1 odsto ukupnih stranih ulaganja u regionu.

Ovo veliko ulaganje na ruski deo Dalekog Istoka je strateški potez Kine, koji ima za cilj da u potpunosti iskoristi bogatstvo i benefite koje ovaj ruski region može da donese.

Ovo su nesporno ruska vrata za ulazak u Aziju.

Mnogi komentatori i stručnjaci tvrde da je 21. vek “azijski vek”, jer će Kina, Indija, Japan, Indonezija i Rusija postati jedne od najvećih svetskih ekonomija do 2030.

Upravo je iz tog razloga brzi razvoj ruskog Dalekog Istoka prioritet ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je podstakao strana ulaganja.

Na zvaničnoj veb lokaciji Ministarstva za razvoj Dalekog Istoka i Arktika objašnjeno je da je Kina jedan od glavnih investicionih partnera na Dalekom Istoku i da su kineski investitori učestvovali u 49 projekata u naprednim razvojnim zonama i Vladivostoku.

Još 40 investicionih projekata, čija je ukupna vrednost veća od 23 milijarde američkih dolara, je u pripremnoj fazi.

Prema podacima Ministarstva , trgovina između Dalekog Istoka i Kine je u 2018. godini porasla za 26 odsto, dostigavši 9,7 milijardi dolara. U prvoj polovini 2019. godine povećala se za 21 odsto  na 4,9 milijardi američkih dolara.

Ove inicijative imaju za cilj i razvoj slabo naseljenog regiona sa samo sedam miliona ljudi, u kom žive desetine hiljada kineskih državljana koji su migrirali u region u potrazi za mogućnostima, kao trgovci i preduzetnici.

Za Kinu, regija je samo još jedna ekonomska prilika, dok za Rusiju igra presudnu ulogu u ekonomskom povezivanju sa Azijom.

Iz tog razloga je lučki grad Vladivostok, koji se nalazi u blizini Kine i Severne Koreje, domaćin Istočnog ekonomskog foruma svake godine od njegovog osnivanja 2015.

Japanske investicije u ekonomiju Dalekog Istoka nakon više godina prelaze 15 milijardi dolara i nastaviće da rastu, ali to je i dalje neznatno u poređenju sa kineskim ulaganjima.

Beznačajan iznos stranih investicija iz izvora koji nisu kineski pokazuje da ukoliko Moskva želi da se ekonomski poveže sa Azijom preko Dalekog Istoka, to će možda moći da postigne samo preko kineske inicijative Pojas i put (BRI).

Budući da Kina kontroliše niz luka širom Azije, uključujući Tajland, Kambodžu, Maleziju, Indoneziju, Mjanmar, Šri Lanku, pa čak i Australiju, sve veći angažman Rusije sa Azijom preko Vladivostoka mora se obaviti preko mreže BRI.

Ova lučka mreža, međutim, može stvoriti koridor koji se proteže od Vladivostoka do Darvina, i preko svih tržišta u nastajanju, poput Filipina, Vijetnama, Malezije, Tajlanda i Indonezije. Ovo je takođe privuklo pažnju zapadne Evrope.

Francuski predsednik Emanuel Makron se, iako je Francuska održavala neprijateljske odnose sa Moskvom zbog ponovnog ujedinjenja Rusije sa Krimom, pokazao kao pragmatičar i uočio je da ako Evropska unija želi da ostane relevantna u 21. veku, mora da razvija svoje ekonomske odnose sa Azijom.

U kombinaciji sa transsibirskom železnicom, proizvodi iz Azije mogu mnogo brže da budu isporučene u Evropu, čineći razvoj Vladivostoka interesantnim i za Zapadnu Evropu.

Zbog toga bi kineski razvoj ruskog Dalekog Istoka mogao da pogura Evropu da poboljša svoje odnose sa Rusijom.

Evropska unija i dalje sprovodi sankcije protiv Rusije, najviše zbog pritiska Vašingtona.

Međutim, poslednjih meseci se postavljaju razna pitanja u vezi sa neophodnošću održavanja sankcija Rusiji od strane zvaničnika Evropske unije i članova Evropskog parlamenta.

Verovatno je da će, dok nastavljamo da se upuštamo u „azijski vek“, ruski Daleki Istok postati razvijeno područje.

Ostaje da se vidi da li će neizbežnost „azijskog veka“ u bliskoj budućnosti prepoznati celokupna Evropska unija, ali bi u njenom ekonomskom interesu bilo da tu stvarnost prepozna što pre. A priznavanje toga značilo bi eventualnu normalizaciju odnosa između Evropske unije i Rusije.

Webtribune.rs

Check Also

ZASTRAŠUJUĆA ISTINA O RIO TINTU: NEKA MESTA U SRBIJI ĆE NESTATI

„Postoje neka mesta koja će nepovratno nestati, ako bude urađeno to što planiraju potpuno će …