Home / TEMA DANA / OČIGLEDNO DA JE AMERIKA NADIGRANA U SIRIJI: Zašto je Rusija dozvolila ulazak turske vojske?

OČIGLEDNO DA JE AMERIKA NADIGRANA U SIRIJI: Zašto je Rusija dozvolila ulazak turske vojske?

Piše: Salman rafi Šeik
turska- vojska
Očigledno je da je Amerika nadigrana u Siriji, budući nije očekivala ovakav razvoj događaja u odnosima sa Turskom
Turska intervencija u Siriji, iako pre svega motivisana bezbednosnim brigama u vezi sa kurdskim pitanjem, počela je da proizvodi posledice koje nisu ograničene samo na sprečavanje kurdskog napredovanja. Sa jedne strane, Turska koristi intervenciju u Siriji da racionalizuje svoje odnose sa Rusijom, a, sa druge, da izvrši pritisak na SAD zbog njihovog prikrivenog učešća u propalom puču i tako Kurde – koje Amerikanci podržavaju – vrati odakle su došli, pokušavajući da osigura tampon-zonu od 3-4 hiljade kvadratnih kilometara.

Iako je Erdoganova glavna briga bezbednost Turske, definicija bezbednosti i nacionalnih interesa koju on sad sledi zalazi sa druge strane državnih granica i zbog toga zahteva balansiranje između Zapada i Istoka. Zbog toga Turska ne samo da koristi ceo scenario da stvori snažan vojni klin uperen protiv Kurda već i da redefiniše svoje odnose sa SAD i Rusijom. (Rusija se nije protivila turskoj intervenciji u Siriji, već je samo savetovala „korekciju kursa“ kako bi otklonila iranske rezerve.)

Teško je poreći da SAD trebaju Tursku zbog razloga koji prevazilaze borbu protiv ISIS u Siriji i Iraku. Turska je, otkad je postala članica NATO, resurs američkog proširenog odvraćanja Rusije u Evropi. Sada, kad Turska pokazuje značajno pomeranje ka Rusiji, izgleda da mnogi na Zapadu veruju kako bi SAD trebalo da preispita međusobne odnose sa tom zemljom.

Nazivajući tursku misiju protiv Kurda „neprihvatljivom“, mnogi viši (neokonzervativni) američki zvaničnici i politički savetnici počeli su da zastupaju stav da je „Tursku potrebno naučiti pameti“ kako bi shvatila da su SAD za nju važne kao što su uvek i bile.

SAD TRAŽE ALTERNATIVU TURSKOJ
Prošle nedelje uticajna vašingtonska neokonzervativna think-tenk Fondacija za odbranu demokratije izdala je izveštaj pod nazivom Pokrivanje baza: Preispitivanje američkih vojnih misija u Turskoj nakon julskog pokušaja državnog udara, koji je napisao bivši američki ambasador u Turskoj Erik Edelman.

U izveštaju se navodi da Turska podržava ISIS (i Hamas) i daje procenu relevantnih faktora – razilaženja u američko-turskoj bezbednosnoj politici, pada poverenja, turske nestabilnosti i nepredvidivosti, bezbednosnih pretnji za oko 3.000 američkih vojnika i osetljivu vojnu opremu u Turskoj i „fundamentalnih pitanja o osnovnoj turskoj spoljnoplitičkoj orijentaciji“. Edelman procenjuje:

„Najbolji potez bi očigledno bio da SAD ostanu u Indžirliku zbog razloga koji uključuju efektivnost kampanje protiv ISIS i potrebu za proširenim nuklearnim odvraćanjem u Evropi. Ipak, sugerisanje da SAD imaju alternative moglo bi poslužiti svrsi. To bi moglo pomoći turskim zvaničnicima da prepoznaju značaj američkih veza sa Turskom.“

Kreatori američke politike vidno su uznemireni obimom saradnje između Moskve i Ankare. Zapravo, u nedelju 28. avgusta Moskva je donela ukaz o ukidanju zabrane turističkih čarter letova u Tursku; naredne srede je šef Gasproma Aleksej Miler stigao u Istanbul da razmotri nastavak radova na gasnom projektu Turski tok.

Sa druge strane, turski ministar ekonomije Nihat Zejbekči obelodanio je da su dve zemlje nastavile razgovore o sporazumu o slobodnoj trgovini i da pregovaraju o stvaranju zajedničkog investicionog fonda i korišćenju nacionalnih valuta u bilteralnoj trgovini. Iste srede Čavušoglu se telefonom dogovorio sa ruskim partnerom Sergejom Lavrovim da se uskoro sretnu.

Ono što je dodatno zabrinulo Amerikance je vest da Turska i Rusija razmatraju podizanje vojne saradnje na strateški nivo, pri čemu bi Rusiji bilo dozvoljeno da instalira odbrambene sisteme u avio-bazu Indžirlik. To je razlog što američki think-tenk naglašava da treba „potražiti alternative“.

Teško je poreći činjenicu da turska intervencija u Siriji stavlja SAD u situaciju da biraju između zla i goreg. Očigledno je da je Amerika nadigrana u Siriji. Iako su SAD sve vreme htele da Turska bude „proaktivna“ protiv ISIS, nisu očekivale ovakav razvoj događaja, koji će ih staviti u poziciju da biraju između NATO saveznika i sirijskih Kurda.

SHEMA ZA NEPREDVIĐENE SLUČAJEVE
Iako im savez sa Turskom vredi neuporedivo više od onog sa Kurdima, pa bi logičan izbor bio da Kurde puste niz vodu, za SAD je jačanje uticaja Rusije na Bliskom istoku i dalje najveća briga, pa stoga kreatori politike i think-tenk-ovi savetuju pronalazak alternativa turskoj bazi zarad održavanja jakog vojnog prisustva. Zbog toga Edelman dalje navodi:

„Iako se slažem sa većinom posmatrača koji veruju da su američko-turski odnosi od ključne važnosti i da je uloga baze u Indžirliku posebno važna u kontekstu borbe protiv ISIS, jasno je da je vreme da se suočimo sa mogućnošću da će SAD možda, protivno svojoj volji, biti promorane da je napuste. Takav razvoj događaja bio bi ozbiljan presedan u NATO i američko-turskim odnosima i ne bi trebalo da nas zatekne nespremne.“

Drugi autori izveštaja takođe izlažu slične ideje. Teško da postoji ikakva sumnja da je NATO baza u Turskoj od ključne važnosti za NATO-američko vojno prisustvo u regionu. Turska privremena suspenzija operacija u bazi tokom pokušaja puča, njeni kasniji sporovi sa SAD i napadi na američke saveznike u Siriji otkrili su lomove u tursko-američkim odnosima, napisao je u istom izveštaju Džon Kapelo, bivši zvaničnik američkih vazuhoplovnih snaga.

SAD bi trebalo da razviju „shemu za nepredviđene slučajeve“, koja bi sadržala plan za razmeštanje dela oružja u druge lokacije na Bliskom istoku kako bi se Turskoj poslala poruka da SAD „nastoje da ostvare snažno partnerstvo sa saveznicima sa kojima deli zajedničke vrednosti, interese i vizije“, dodaje on.

Dakle, traženje alternativa je u toku. Ipak, krajnji rezultat dosta zavisi od toga koliko je Erdogan sposoban da Vašington pritera uza zid i koliko daleko SAD mogu ići u popuštanju. Neka vrsta „strateške autonomije“, koju Turska demonstrira u odnosu na SAD i NATO, mogla bi biti okončana ukoliko SAD izruče Gulena, što je malo verovatno da će se dogoditi u ovoj fazi.

Sa druge strane, situacija bi isto tako mogla i da se pogorša ako SAD nastave da favorizuju Kurde obezbeđujući im oružje, obuku i vazdušnu podršku. Ako se još jednom pređu turske crvene linije, američko-turski odnosi će sigurno biti na najnižoj tački u modernoj istoriji, što će širom otvoriti vrata ruskom i iranskom uticaju.

Salman Radi Šeik je stručnjak za međunarodne odnose i unutrašnja i spoljna pitanja Pakistana

NEO (Standard.rs) 

Check Also

NA IVICI SUKOBA: ERDOGAN BI U LIBIJI MOGAO DA UĐE U KRVAVI SUKOB SA RUSIJOM! OVO SE DEŠAVA..

Turska bi mogla da pošalje vojsku u Libiju ako tamošnja vlada koju podržavaju UN zatraži …