Home / TEMA DANA / ODLUKA MAKEDONSKOG SOBRANJA OTVORILA PUT „VELIKOJ ALBANIJI“
Foto: AP/Tanjug

ODLUKA MAKEDONSKOG SOBRANJA OTVORILA PUT „VELIKOJ ALBANIJI“

Makedonski parlament je u kasnim popodnevnim satima u petak, dvotrećinskom većinom glasova usvojio amandmane kojima je ta država preimenovana u Republiku Severnu Makedoniju.

– Hvala bogu, za te odluke ne treba potpis predsednika Ivanova. Parlament je zajedno sa ustavnim amandmanima doneo odluku o proglasu amandmana i o proglasu Ustavnog zakona – rekao je makedonski premijer Zoran Zaev, koji je tokom govora nekoliko puta svoju zemlju nazvao Severna Makedonija.

I dok na ovaj događaj zemlje u komšiluku gledaju kao na iskorak ka sveobuhvatnom miru i stabilnosti, uočljiv je bio izostanak čestitke zvaničnog Beograda u prvima danima nakon usvajanja amandmana. Razlog uzdržanosti Srbije možda treba tražiti i u tome što su albanske stranke isterale svoje zahteve u trgovini sa Zaevim.

Bivši diplomata Zoran Milivojević tako konstatuje da odluka Sobranja omogućava Albancima u regionu bolje umrežavanje.

 Zaev i Rama

– Na terenu postoji koordinacija strateških poteza albanskog korpusa koji se vode iz Tirane. Upravo ti potezi i cela ta koordinacija su na neki način potvrda teze o velikoj Albaniji. I ovo u Makedoniji je potvrda te teze, jer oni ne bi mogli da izguraju te amandmane da nije bilo albanskog faktora – objašnjava Milivojević za RTS.

I dok Beograd ćuti, iz Tirane, Prištine i Brisela odmah su pristigle čestitke.

„Evropska unija snažno podržava ovaj sporazum koji predstavlja primer pomirenja za region i Evropu u celini“, deo je zajedničkog saopštenja visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, nakon usvajanja amandmana.

Predsednik privremenih institucija na Kosovu Hašim Tači uz čestitku Zaevu, poručio je i da 2019. „treba da bude godina velikih odluka i za Kosovo, godina kada će se okončati vekovni konflikt između Kosova i Srbije, postizanjem sveobuhvatnog sporazuma“.

Premijer privremenih kosovskih institucija Ramuš Haradinaj je čestitao i Albancima u Makedoniji, koji su „imali ključnu ulogu u ovim promenama“.

Bez albanskih poslanika Zaev ne bi mogao da izgura amandmane i ustavni zakon, za šta je potreban dvotrećinski broj poslanika Sobranja.

Iako je sednica sa tim dnevnim redom počela u sredu, bilo je potrebno dva dana pregovaranja premijera Zaeva i lidera pokreta Besa Biljala Kasamija. Da bi dali dva glasa svojih poslanika, Albanci su tražili promenu formulacije državljanstva „makedonsko/građanin Republike Severne Makedonije“, jer se, prema njihovom mišljenju, tako stiče utisak da su Albanci, Turci i ostale etničke zajednice – Makedonci.

Na kraju je postignut dogovor da formulacija ostaje, ali da se prihvata amandman ustavnog zakona kojim se pojašnjava kako će ta formulacija glasiti za građane Albance na albanskom jeziku, kao i da se naknadno u Zakon o ličnoj karti upiše i etnička pripadnost građana.

Na Grcima je potez

Novo ime stupiće na snagu kada Grčka ratifikuje Prespanski dogovor i protokol za članstvo Makedonije u NATO, nakon čega će uslediti obaveza Makedonije da o promeni imena obavesti zemlje koje su Makedoniju do sada priznale pod tim imenom. Ukoliko to Grčka ne uradi, Makedonija nema obavezu da promeni ime. Zaev je optimista i veruje da će i Grčka ispuniti svoj deo dogovora iz Prespanskog sporazuma, te da će Makedonija postati 30. članica NATO.

Zahtev Ciprasa 

Grčki premijer Aleksis Cipras zatražio je od grčkog parlamenta da „odmah“ glasa o poverenju vladi posle ostavke ministra odbrane, žustrog protivnika sporazuma o novom imenu Makedonije, koji grčki poslanici treba uskoro da ratifikuju.

„Odmah ćemo krenuti ka obnovi poverenja u našu vladu (glasanjem) u parlamentu, da bi se rešila glavna pitanja naše zemlje“, rekao je Cipras posle prihvatanja ostavke Panosa Kamenosa, glavnog saveznika u vladinoj koaliciji.

Nemoćni VMRO

Najveća opoziciona makedonska stranka VMRO-DPMNE bojkotovala je sednicu na kojoj su usvojeni amandmani o promeni imena i ustavni zakon.

Njihovi poslanici i stranački lider Hristijan Mičkoski priključili su se protestima ispred parlamenta, na kojima su okupljeni građani tražili da se ne menja ime države. Mičkoski je rekao da se i oni zalažu za ulazak Makedonije u EU i NATO, ali ne pod ovakvim uslovima. Izveštači su javljali da je ispred Sobranja bilo znatno manje građana nego kada je prethodni put Sobranje razmatralo dogovor iz Prespe.

Check Also

AMERIČKI ADMIRAL OTKRIO ISTINU KOJA JE ŠOKIRALA SVET

Izgradnja ratnih površinskih brodova u SAD je nemoguća bez nabavke komponenti iz Rusije i Kine. …