Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kakve će biti posledice donošenja platforme Prištine, da li ona „zamrzava“ i dijalog i rešenje, te da li Priština za politiku „uzmi ili ostavi“ ima podršku dela međunarodne zajednice – pitanja su koja se nameću nakon što je Priština objavila platformu u 11 tačaka, kojom od Srbije traži nešto na šta ona ne može pristati.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da cilj ovakvog poteza Prištine nije zamrzavanje konflikta, već ubrzano, jednostrano nametanje velikoalbanskog koncepta.
– Nametanje velikoalbanskog koncepta je najveća opasnost ove platforme – kaže Drecun za Tanjug, uz objašnjenje da Priština očigledno želi da onemogući postizanje kompromisnog rešenja sa Beogradom, kako bi imala opravdanje za proglašenje ujedinjenja Kosova sa Albanijom.
Dodaje da Priština želi da konačno dovrši etničko čišćenje srpskog naroda sa Kosmeta i dalje destabilizuje odnose sa Beogradom, ali i u regionu.
Zato Drecun kaže da Beograd mora da insistira na nastavku dijaloga tako što će tražiti od međunarodne zajednice da natera Prištinu da povuče takse, ali i platformu, koju Srbi apsolutno ne prihvataju.
– Ne želimo da nas Priština dovodi u situaciju kao u Rambujeu pred bombardovanje, kada je Medlin Olbrajt došla sa papirom i uslovila nas – “uzmite ili ostavite“, a onda je odgovornost prebačena na Srbiju da bi bila bombardovana.
Priština pokušava da odigra istu igru da bi se prebacila odgovornost na Beograd – kaže Drecun.
On kaže i da je dosta obmanjivanja i opomena da Priština ukine takse i ističe da su i Nemci, Amerikanci, EU i NATO dovoljno snažni da nateraju „jednog zločinca, kriminalca poput Ramuša Haradinaja“ da povuče takse.
– Mogu da prekomponuju političku scenu, mogu da urade šta hoće… – rekao je Drecun.
Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, međutim smatra da sve što radi Priština u poslednje vreme, pre svega platforma o dijalogu, liči na zamrznuti konflikt i da će doći do trajnog prekida pregovora.
Za njega platforma Prištine, koja se temelji na Ustavu tzv. Kosova, nije iznenađenje, ali naglašava da je za Beograd ono što predviđa platforma – nemoguća stvar.
– Da je moguće, nešto slično bismo potpisali prethodnih 10 godina – rekao je Proroković za Tanjug.
– Gledano na prvu loptu, ovo sve liči na zamrznuti konflikt, da će doći do trajnog prekida pregovora i da ćemo u nekom novom okviru morati da rešavamo neke krizne situacije.
Ali, ne mora to da znači. A, Beograd treba da ponudi svoju platformu i kako vidi rešavanje ovog pitanja – rekao je on.
Ističe da se kosovsko pitanje ne tiče samo srpsko-albanskog dijaloga, već da postoji bogato i kompleksno istorijsko, pravno i političko nasleđe, te da se ne može iz celog tog korpusa izvaditi jedan dokument, kao što to Albanci rade sa Ahtisarijevim planom, njime „mahati“ i tražiti konačno rešenje.
On zato ukazuje da je potrebno sagledati sve ono što se odigravalo od 1998. godine i onda tražiti složeno rešenje koje će biti u skladu i sa albanskim interesima i sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom SB UN 1244, kao temeljem traženja budućeg okvira.
Njegov predlog je da se sve to sagleda, i zatim ponudi neka konkretna, originalna platforma, i onda videti kako će na nju reagovati Albanci i međunarodna zajednica.
– Imamo Ustav Srbije, koji dozvoljava samoupravu autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, imamo Rezoluciju 1244, kao i faktičko stanje da je samouprava Kosovo primljena u neke međunarodne organizacije. Sve to treba uzeti u obzir i onda iznedriti određeni predlog – kaže Proroković.
On napominje da je veliki politički pritisak na rukovodstvo Srbije, ali je ubeđen da će taj pritisak jenjavati, jer slede izbori za Evropski parlament, a i unutarstranački izbori za kandidate na predsedničkim izborima u SAD, tokom kojih će se politička elita više baviti unutrašnjim, a ne spoljnopolitičkim pitanjima.
Tako će, veruje Proroković, Beograd imati manevarskog prostora do kraja 2020. godine da traži rešenje i da za svoje stavove pridobije neke saveznike u međunarodnoj zajednici.
On, međutim, smatra da Priština ide tri koraka ispred Beograda, na temelju postignutog šireg društvenog i političkog konsenzusa.
(Tanjug)
