Home / TEMA DANA / OTKRIVENA ČETIRI SCENARIJA ZA KOSOVO- BRITANSKI EKSPERT: BALKAN JE NA IVICI NOVE REORGANIZACIJE!

OTKRIVENA ČETIRI SCENARIJA ZA KOSOVO- BRITANSKI EKSPERT: BALKAN JE NA IVICI NOVE REORGANIZACIJE!

Bivši diplomata na Balkanu i istraživač na Geopolitičkom forumu Kembridž Timoti Les pominje četiri moguća scenarija za postizanje dogovora o Kosovu i Metohiji.

U kom pravcu će se razvijati dijalog Beograda i Prištine može se samo spekulisati i dodaje da je Balkan na ivici još jednog reorganizovanja koje će označiti kraj „postjugoslovenskog ustrojstva“.

Prema prvom scenariju,moguće je da Beograd i Priština postignu dogovor jer im je u interesu da reše status Kosova, uz diplomatski pritisak iz Vašingtona.

„Imajući u vidu ‘crvene linije“ Srbije, to znači da bi se sporazum temeljio na ideji – podela u zamenu za priznanje“, rekao je Les, koji je inače saradnik Demostata, na predavanju na Univerzitetu Kembridž na temu „Nova reorganizacija Balkana“,

Uz ocenu da su minimalne šanse da će se to dogodit, Les je naveo da se Albanci i dalje oštro protive i da će novu vladu u Prištini činiti političari koji ne žele čak ni razgovor sa Beogradom.

Prema njegovim rečima Nemačka na međunarodnom nivou sada sada zajedno sa Francuskom radi na tome da blokira podelu, dok se Moskva protivi svakom dogovoru kojim se smanjuje zavisnost Srbije od Rusije.

Time se, smatra Les, ostavlja mogućnost za drugi scenario po kojem je ideja podele ponovo “sklonjena sa stola“.

“To znači ili pristanak Srbije da bezuslovno prizna Kosovo ili da, u krajnjoj liniji, bude očuvan status kvo. Problem sa bezuslovnim priznanjem jeste činjenica da je Srbija godinama unazad jasno stavljala do znanja da neće priznati Kosovo bez neke kompenzacije“, kaže Lesi.

On smatra da su minimalne šanse da bi Srbiju mogli da ubede da prihvati gubitak Kosova ukoliko joj se ponudi članstvo u EU bez ikakvog odlaganja, uz sve prednosti koje bi to značilo.

“Ne postoji nikakav nagoveštaj za to, naročito imajući u vidu da se EU suočava sa ekonomskom stagnacijom brojnim geopolitičkim rizicima“,

On, takođe, veruje da su male šanse da se sačuva status kvo jer, kako kaže, situacija na Kosovu nije statična.

S druge strane, Amerikanci su, ističe Les, rešeni da “isteraju“ Rusiju sa Balkana, a želja Albanaca da se okonča “pravni vakum“ Kosova podstiče ih da potraže neko rešenje za njegov status.

„Ukoliko Srbija odbije da prizna nezavisno Kosovo, jedina opcija je da se teži ujedinjenju sa priznatom Albanijom, a to je rešenje koje bi većina kosovskih Albanaca prihvatila“, ocenio je Les koji određenu vrstu “regionalnog potresa“ vidi kao jedan od potencijalnih scenarija za status KiM.

Kaže da Srbija neće prihvatiti integraciju severnog dela KiM u albansku nacionalnu državu i da bi na takvu pretnju, uveren je Les, Srbija bez sumnje odgovorila pripajanjem ovog područja.

“To bi vodilo vojnom obračunu sa Albancima, progonu preostalih Srba iz južnog dela KiM i pokušaju Albanaca u Preševskoj dolini da se otcepe od Srbije, kao i krizi državnosti u Srbiji, koja bi išla naruku lokalnim nacionalistima“, ocenio je bivši diplomata koji smatra da bi u tom slučaju Srbi u Bosni i Hercegovinu imali veliku šansu da se otcepe i pripoje Srbiji, kao kompenzacija za gubitak Kosova.

Les nema sumnju da bi ujedinjena Albanija, takođe značila novu geostratešku šansu i za Albance u Severnoj Makedoniji, koji bi, bez sumnje, pokušali da pripoje svoju teritoriju ovoj novoj Albaniji.

„Ostaje otvoreno pitanje koliko bi navedeni proces bio nasilan, ali istorija nagoveštava da ne bi bio miran“, kazao je Les i dodao da bi u slučaju takvog scenarija spoljni akteri, predvođeni SAD, bili ponovo prinuđeni da “reorganizuju” ovaj region, kao što su, naveo je, u više navrata to činili u prošlosti.

Les skreće pažnju da se, imajući u vidu podršku ideji podele, SAD ne bi protivile ujedinjenju Kosova sa Albanijom i Preševskom dolinom, niti srpskoj aneksiji severnog Kosova, ukoliko to zaživi na terenu.

Veruje da bi Evropljanima verovatno laknulo što su Srbi i Albanci konačno pronašli rešenje za problem KiM, dok Rusija, smatra on, ne bi imala moć da to blokira.

“Ipak, SAD će s podozrenjem gledati na dalje promene međunarodnih granica, baš kao i Evropljani. Amerika neće želeti da se teritorija bosanskih Srba ujedini sa Srbijom, jer bi to značilo snažnu platformu za ruski uticaj na Balkanu“, rekao je Les.

Kaže i da bi se SAD oduprela bilo kakvim pokušajima Albanaca da se otcepe od Severne Makedonije, koji bi, u tom slučajum najpre morali da definišu svoju teritoriju, a to bi značilo “složeni i krvavi rat za otcepljenje“.

Les je mišljenja da će, umesto toga, SAD insistirati da pomenuti narodi odustanu od svojih nastojanja, a zauzvrat će im garantovati samoupravu unutar postojećih država.

“To znači i ublažavanje graničnih kontrola, kako bi se ojačala prekogranična saradnja između pripadnika istih naroda. Takav princip važio bi i za bosanske Hrvate“, tumači Les dalja moguća geopolitičja rešenja u regionu.

On , takođe, smatra i da će mnoga pitanja na Balkanu ostati nerešena, uključujući konačni status Srba u BiH i Albanaca u Severnoj Makedoniji, koji će i dalje želeti da se ujedine u nacionalnim državama.

Istovremeno se, ukazuje Les, postavlja pitanje u vezi sa statusom Bošnjaka i Hrvata u delovima BiH, kao i položaja slovenskog stanovništva u Severnoj Makedoniji, koje teži ujedinjenju sa Bugarskom.

Neizvestan je, kaže, i položaj brojnih malih grupa u regionu, naročito u Crnoj Gori, kao i odnos između regionalnih država i spoljnih sila.

“Imajući u vidu da će SAD morati da daju garancije za novi poredak, biće potrebno da Rusija “zauzda” američki uticaj jačanjem svog uporišta među bosanskim Srbima, a Bošnjaci će se okrenuti Turskoj, kako bi odbranili integritet svoje države na duge staze“, prognoza je Lesa.

Bivši diplomata na Balkanu zaključuje da je ovaj region na “ivici” još jednog “reorganizovanja”, što će označiti kraj postjugoslovenskog ustrojstva, posle čega bi Srbija i Albanija proširile svoje granice, a Srbi i Hrvati iz BiH, kao i Albanci iz Severne Makedonije dobili “defakto” priznanje.

Les je izrazio uverenje da bi to bila posledica odluke SAD da se bore u tzv. “novom hladnom ratu“ na Balkanu, i, naročito, da “isteraju” Rusiju iz Srbije, kao i odustajanja SAD od dugotrajnog protivljenja izmeni granica, što bi kaže, predstavljati izazov za regionalni status kvo, uključujući otpor Albanaca, koji će SAD morati da “slome”.

“Iako će predstojeća “reorganizacija” Balkana približiti lokalne narode ostvarenju zajedničke želje o nacionalnim državama, neće rešiti sva pitanja. Umesto toga, biće definisani problemi koji će se rešavati u narednoj fazi balkanske istorije, a to uključuje i nove reorganizacije, koje će, neumitno, uslediti“, zaključio je Les.

(Tanjug)

Check Also

TEŠKA POMETNJA NA ZAPADU: RUSI I KINEZI POKRENULI STRATEŠKI PROJEKAT OD 18 MILIJARDI DOLARA!

Gasovodna mreža duga 4.000 kilometara koja će godišnje moći da preveze do 61 milijardu kubnih …