OVO MEDIJI KRIJU: GENERAL MAJOR OTKRIVA- Sve je laž i opasna prevara, evo šta će se uskoro dogoditi sa Srbijom..

Sve više je indikatora koji ukazuju da je američka demokratija formalna, te da iza zvanične vlasti otuđeni i korumpirani centri moći nastoje da sprovode odluke, u funkciji njihovih globalističkih interesa.

Zbog toga svet svakim danom postaje nestabilniji i nalazi se u zoni visokog rizika izbijanja regionalnih ratova koji mogu ugroziti svetski mir i naneti čovečanstvu nesagledive posledice. Kosovo i Metohija jeste prostor sukobljenih interesa velikih sila.

Logika rata je i dalje okosnica razmišljanja američkih i britanskih političkih i vojnih stratega jer kontinuirano gomilaju NATO snage na ruskoj granici, kao da na taj način mogu promeniti stvarnost. Otud nastojanja tzv. duboke države da diskredituje razgovore između predsednika Putina i Trampa u Finskoj. Ti centri moći na Zapadu ne žele da se odreknu sprovođenja nasilne globalizacije u svetu i instrumentalizacije SAD, NATO i EU, u tom procesu.

Priznanje nezavisnosti Kosova je bio i ostao „glavni uslov za ulazak Srbije u EU“, a aktuelna vlast u Srbiji i dalje  neprekidno govori da „ne vidi drugi put za Srbiju, osim puta u EU“. NATO ne želi da države zapadnog Balkana ostanu izvan tog pakta i kroz evropske integracije uspostavljaju kriterije u skladu sa njihovim interesima.

Mnoge odluke država o ulasku u NATO, na istoku Evrope, nisu donete na demokratski način. One su politički isforsirane u skladu sa interesima NATO. Takav pristup ispoljen je kod prijema baltičkih država, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Albanije, a posebno Crne Gore. Proces je posebno intenzivniji u pogledu pritisaka i prijema BJR Makedonije, BiH i lažne države Kosovo.

Zapadu se žuri da se što pre donese tzv. trajno obavezujući sporazum, koji bi legalizovao lažnu državu Kosovo i suštinski pomeriti međunarodno priznatu granicu Srbije sa Košara i Paštrika na Merdare i Jarinje.  To je bio i početni strateški cilj administracije SAD, još pre agresije na SR Jugoslaviju. Osim geopolitičkih interesa SAD u pohodu na istok ukomponovani su privatni interesi dela te političke i vojne elite. U saradnji sa teroristima i kriminalcima na Kosmetu ostvarili su ogromne finansijske zarade a i sada su vlasnici firmi koje se bave eksploatacijom resursa na Kosovu i Metohiji.

Pod plaštom „normalizacije odnosa“ između Beograda i Prištine, SAD i Velika Britanija, preko NATO pakta, nastoje da formalizuju legalizaciju okupacije Kosova i Metohije. Na taj način NATO bi postao i formalno sila koja odlučuje o svemu na u lažnoj državi Kosovo a svaki pokušaj zaštite Srba na Kosmetu, od strane Srbije, smatrao bi se „agresijom na Kosovo“, koje bi brzo postalo članica NATO pakta.

Lažna država Kosovo postala bi „BONDSTIL“ za baziranje NATO snaga na celoj teritoriji, u daljem pohodu na istok. Tako bi Srbija suštinski postala, sa delom svoje nacionalne teritorije, na strani NATO pakta.

O ovoj budućnosti treba da razmišlja srpska vlast i da postane svesna koje dugoročne posledice donosi narodu i državi sa potpisivanjem „trajno obavezujućeg sporazuma“ između Beograda i Prištine. Veliko problem srpskog naroda ogleda se u tome što i veći deo opozicionih partija bi bezuslovno predao celu teritoriju Kosova i Metohije i priznao lažnu državu Kosovo.

Kosovo nam ne može niko uzeti ako ga sami ne predamo, a ako ga predamo na njemu će NATO ubrzo početi graditi infrastrukturu za vojne snage SAD i UK, pa i ostalih vodećih članica NATO pakta, koja je neophodna za izvođenje vojnih operacija na jugoistoku Evrope.

To je dovoljan razlog da Srbija nikada ne prihvati mogućnost učlanjenja tzv. Kosova u regionalne i međunarodne organizacije. Za Srbiju je veća opasnost uključivanje Kosova u NATO pakt, nego u UN. O tome se ne govori a to je suština celokupne kampanje koja se sprovodi pod plaštom jačanja mira i bezbednosti na tzv. zapadnom Balkanu.

Vlast u Srbiji se uporno trudi da ubedi narod da drugog izlaza nema i da baš sad i uskoro treba da se završi Kosmetska kriza, radi „perspektive potomstva“. Ako je perspektiva u predaji nacionalne teritorije i pomeranju i promeni međunarodno priznatih granica Srbije, onda neka pitaju narod kome je već jasno da se radi o klasičnoj otimačini istorijske nacionalne teritorije i o neustavnom delovanju i potpisivanju sporazuma koji nisu u skladu sa pravom i voljom naroda.

Zapad uporno pritiska Srbiju da se „pregovara“ sa lažnom državom Kosovo, dok paralelno SAD, Velika Britanija i Nemačka šalju instruktore i savetnike organizuju, opremaju i obučavaju tzv. Kosovske snage bezbednosti (KSB) i pripremaju ih da preuzmu funkciju budućih Kosovskih oružanih snaga (KOS).

Duže vreme NATO pakt i KFOR planski i uz ulaganje značajnih sredstava pomažu vlastima lažne države Kosovo da izgrađuju buduće oružane snage. Takvo strateško uzmicanje i slom, Srbija je doživela u Drugom svetskom ratu nakon uništenja države kada su formirane balističke oružane formacije uz veliku pomoć nacističke Nemačke. Danas imamo državu i dobrovoljno pristajemo kroz potpisivanje tzv. trajnog obavezujućeg sporazuma da ispunimo i poslednji spoljni uslov za formiranje i promovisanje tzv. Kosovskih oružanih snaga (Vojske Kosova). U toku Drugog svetskog rata nacistička Nemačka nije tražila ono što danas traže SAD, EU i NATO pakt.

Po usvojenoj dinamici realizacije Strategije SAD za zapadni Balkan došlo je vreme da se formalizuju političke, bezbednosne i međunarodne predpostavke ojačavanja nezvisnosti NATO države Kosovo. Rokovi su čak i javno saopšteni a odvijaju se kroz tzv. politički dijalog između Beograda i Prištine.

Americi i vodećim državama NATO pakta, nakon skoro 20 godina od okupacije, tog dela Srbije treba „međunarodna tapija“ da je to njihov prostor. Iz tih razloga ne dozvoljavaju nikakvu objektivnu podelu niti ostanak čistih srpskih opština severa Kosova i Metohije u Srbiji.

Zapad „obavezujući sporazum“ vidi kao međunarodno valjan pravni akt koji bi zauvek srpskom narodu i potomstvu osporio pravo na Kosovo i Metohiju jer bi se granica sa Košara i Paštrika premestila na Merdare, Prepolac i Jarinje. Zapad ustupak Srbiji priprema jedino u formiranju „zajednice srpskih opština“, kako bi se to pred narodom prikzivalo kao „rezultat i uspeh pregovora“, kojim se „štiti srpski narod“.

Svi odlično znaju u svetu da ako Srbija pristane na legalizaciju odcepljenja lažne države Kosovo da će doći do nastavka egzodusa velikog dela srpskog naroda sa celog prostora Kosova i Metohije. Danas srpski narod na Kosmetu zadržava nada i vera da neće biti ostavljeni i izdani od vlasti svoje države Srbije.

Osim prostora Kosova i Metohije, NATO pakt je zainteresovan i za mnoge strateške lokacije pre svega za vrh Kopaonika, vojni aerodrom Dubinje u Sjenici i za Telekomunikacioni centar, na planini Jadovik, u blizini Sjenice i Nove Varoši. Sve su to objekti koje je NATO pakt besomučno bombardovao tokom agresije na SR Jugoslaviju 1999.godine.

Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga od 2009. do sada potpisalo je memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom, a bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom. I na ovom poslu Britanci su se pokazali kao veliki rušitelji srpske države i neprijatelji srpskog naroda, kao i neokolijalne vlasti pojedinih susednih država kojima je istorijski Srbija stvarala i očuvala državnost i donela Slobodu.

Za sve dosadašnje korake koje je činio NATO sa vlastima lažne države Kosovo vlast Srbije je imala potpune informacije, ali nažalost nikada na primeren i zvaničan način nije uputila protest ili neslaganje niti je jako na tome insistirala. Školovanje budućih oficira i obuku budućih podoficira i vojnika nije ni simbolički osporavala kroz sugerisanje Srbima da ne idu u Kosovske snage bezbednosti. To se moglo činiti kroz legalno delovanje preko srpskih političkih stranaka na Kosmetu. U poslednje vreme o tome se otvorenije govori i dovodi u kontekst zakonske odgovornosti zbog uključivanja u nelegalne oružane formacije na prostoru R. Srbije.

The NATO led-peacekeeping force KFOR and Kosovo Police conduct a joint crowd- and riot-control drill in Pristina. https://www.rferl.org/a/kosovo-arrests-two-suspected-planning-attacks-nato-troops-public-belgium-france/29281001.html

U prijašnjem vremenu čak su srpski stranački aktivisti bili prisutni na svečanostima gde se pred Tačijem polagala zakletva lažnoj državi Kosovo. Za Tadića kriv je bio Milošević, za Dačića i Vučića kriv je Tadić i Koštunica, i kao da se dalje ne može sem putem izdaje i poniženja. Mora se „priznati realnost“, a pre su svi govorili da suštinski nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo i da je to ta realnost.

Sada izmišljaju neku drugu realnost, koju diktiraju SAD, Velika Britanija i Nemačka. Za narod to nije realnost nego legalizacija okupacije. Zbog jakog i masovnog otpora naroda predaji i izdaji Kosmeta taj „trajni obavezujući sporazum“ će se pokušati prikazati u medijima na „statusno neutraln način“.

Srbija može da se nađe u situaciji da se, posle potpisivanja takozvanog obavezujućeg sporazuma, na administrativnoj liniji prema južnoj Pokrajini nađu Kosovske oružane snage, kao deo NATO strukture. To je iznenađenje za neuke političare i njihove plaćene analitičare, koji ponavljaju izanđale mantre sa Zapada.

U NATO paktu znaju da se bez zaokruživanja nezavisnosti lažne države Kosovo neće moći legalno promovisati tzv. Kosovske oružane snage a da se ne poništi Kumanovski sporazum, Rezolucija 1244 SBUN i ako Srbi u kosovskom parlamentu ne podignu ruku za formiranje buduće vojske. Međutim jasno je svima da NATO pakt unilateralno bombarduje i okupira narode i države a kamo li da neće prekršiti ostale odredbe međunarodnog i nacionalnog prava, kako bi ostvario svoje interese.

Istovremeno to je namera američke administracije da uključivanjem lažne države Kosova u NATO pakt, nakon „obavezujućeg sporazuma“, obuhvati veći deo regiona zapadnog Balkana, što bi bio dodatni pritisak na  Srbiju da se priključi Alijansi. Uz paralelne političke, ekonomske i energetske procese namera im je da potpuno istisnu bilo kakvo prisustvo Rusije na Balkanu i reše se lažne „ruske pretnje“.

Problem je u tome što vlast u Beogradu skoro 20 godina postepeno čini sve, pod pritiscima, da servilno ispunjava naloge SAD, Velike Britanije i Nemačke, kroz evropske integracije. Ono što se daje Albancima u lažnoj državi Kosovo na sve načine se sprečava Srbima u  Republici Srpskoj. U takvom pogubnom miru se na dva mesta paralelno urušavaju vitalni srpski nacionalni interesi.

NATO prisustvo na Kosovu, prevashodno kroz Kfor i uz saradnju s Prištinom i EU, doprinosi zaštiti i bezbednosti celog regiona, poručili su u Briselu lideri Atlantskog saveza i naglasili da će „u sklopu postojećeg mandata podržati razvoj bezbednosnih organizacija na Kosovu“. Čelnici NATO su u Deklaraciji briselskog samita istakli da se taj razvoj bezbednosnih snaga na Kosovu ostvaruje kroz NATO savetodavni i tim za vezu, a naveli su da „primena pojačane interakcije s Kosovom napreduje dobro u smislu dijaloga i praktične saradnje“. „Mi pozdravljamo težnje Kosova da poboljša svoju sposobnost da zajamči zaštitu i bezbednost za sve građane, kao i da doprinese bezbednosti Zapadnog Balkana“, poručili su lideri Atlantskog saveza.[1]

Zamenik generalnog sekretara NATO-a Rouz Gotemeler  izjavila je da NATO podržava formiranje vojske Kosova i da taj proces treba da se odvija u skladu sa Ustavom Kosova.

„Važno je da Kosovo nastavi proces reformi što uključuje formiranje profesionalnih snaga bezbednosti. Nastavićemo da sarađujemo sa zvaničnicima Kosova i podržavamo misiju Kfora na Kosovu. Smatramo da je važno da se održava bezbednost u regionu i da se pomogne formiranje profesionalne vojske Kosova“, rekla je Gotemeler uoči Samita NATO-a u Briselu. Gotemelerova je navela da NATO snažno ohrabruje nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

„Svesni smo aspiracija Kosova ka članstvu u EU i NATO, ali treba preći veliki put do toga. Veoma je važno da Priština nastavi dijalog sa Beogradom i da bude uspešan i da donese rešenje“, poručila je Gotemeler. Gotemeler kaže da se KFOR neće povući sa Kosova, a da će na predstojećem samitu NATO biti reči o posvećenosti nastavku misije KFOR-a.[2]

„Stav NATO po pitanjima Kosova i Krima je jasan i ne menja se“, rekao je Robert Pščel, visoki NATO zvaničnik zadužen za Zapadni Balkan i Rusiju, u razgovoru za “Blic” koji je krajem nedelje prisustvovao NATO samitu u Briselu. Izjavio je da je potpuno pogrešno porediti dešavanja na Kosovu i na Krimu. „Nema tu nikakvih sličnosti. Radi se potpuno drugačijim situacijama. Pitanje Kosova je bilo na međunarodnim agendama godinama jer svi znamo zbog čega, zato je i NATO reagovao, i važno je zapamtiti da su na dešavanja tamo reagovale mnoge međunarodne organizacije počevši od Ujedinjenih nacija, da su donete rezolucije i da su donete presude međunarodnog tribunala. Poenta je da apsolutno nema sličnosti sa Krimom jer do 2014. godine, ovaj deo Ukrajine, koji je za nas to i dalje, jer ne priznajemo aneksiju, dakle do 2014. nije bilo nikakvog traga da je Krim bio na ikakvoj agendi, nije bilo žalbi na tretman prema ijednoj etničkoj grupi na Krimu. Iskreno, a to je najtužnije od svega, jeste da je do tada bilo mira na Krimu. Dakle činjenički je netačna komparacija Krima i Kosova.“[3]

Izneti stavovi zvaničnika NATO jasno govore o njihovim namerama u budućnosti. Svi pregovori i razgovori su u funkciji poniženja srpskog naroda, na šta ne treba pristati ni po koju cenu.

„Analizom deklaracije NATO vidljivo je da se za Srbiju ništa ne završava zaključivanjem pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Zapravo, igra za nas tek tada počinje. Posle toga bi zvanični Beograd morao biti kooperativan i oko NATO planova u BiH, ali i po pitanju sopstvenog učlanjenja u Alijansu. A onda bi morali u Letoniju i Irak, a možda sa svojom vojskom i na Kosovo, da poniženje bude kompletno“, ističe Dušan Proroković.[4]

Albanci znaju da lažna država Kosovo i njene oružane snage, članstvo u EU i NATO paktu je nemoguće bez saglasnosti vlasti Srbije. Zato slušaju svoje mentore, pre svega SAD, kako bi posle donošenja obavezujućeg sporazuma postale nova članica NATO pakta posle BJR. Makedonije. Promašenim strateškim odlukama vlast u Srbiji i tzv.politička elita mogu dovesti NATO na Kopaonim, Merdare, Prepolac i Jarinje kao garant bezbednosti i nezavisnosti lažne države Kosovo. Ono što NATO pakt može da čini i što je uradio na Kosmetu Srbija ne treba da prihvati ni po koju cenu izuzev objektivne podele i kompromisa.

(General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač / Analitički forum)