Stanje na Kosovu i Metohiji u srpskim ali i drugim medijima, ponovo se dovodi do usijanja, nema sumnje – veštački, sa skrivenim ciljem.
Mediji na srpskom jeziku ponovo pišu o navodnoj pripremi Šiptara da„zauzmu sever Kosova“, koji im je inače predat Briselskim sporazumom. U tu svrhu „Šiptari pripremaju i oružanu akciju“, ne libe se mediji da navedu kao alarmantan podatak.
„Vesti“ se pitaju usled „novih tenzija na severu Kosova sa gomilanjem specijalnih kosovskih jedinica i snaga KFOR, blokadom alternativnih prelaza, ali i tvrdnjama predstavnika Srpske liste da se uveliko priprema tajna akcija hapšenja viđenijih Srba u ovom delu pokrajine, još jednom je pokrenuto pitanje može li Srbija u takvom scenariju da bilo šta učini?“
Za novinare koji se trude da redovno prate dešavanja, ovakva konstatacija je više nego degutantna. Svima je jasno da nikakve tenzije ne mogu da budu podignute bez kordinacije i dogovora svih strana na terenu, naravno uključujući KFOR i Vladu Srbije koja svoju političku volju sprovodi putem političkog dekora tzv „Srpske liste“ koja se još uvek nalazi u koaliciji sa Ramušem Haradinajem.
Sramno je ovako zastrašivati javnost kada je samo od početka godine bilo više sastanaka na najvišem nivou između predstavnika srpskih vlasti, Ivice Dačića kao ministra spoljnih poslova i Aleksandra Vulina koji nesmetano vrši funkciju za koju ničim nije kvalifikovan, ministra odbrane, sa predstavnicima KFOR-a i pri svakom tom sastanku rečeno je da je „KFOR taj koji garantuje Srbima bezbednost“. Čime to Šiptari mogu da ugroze vojnu silu NATO pakta? Naravno, smešno je i razmišljati o tome.
Najverovatnije prema instrukcijama, jer drugačije ne smeju da se oglase, predstavnici Vojske Srbije učestvuju u ovom trgikomičnom političkom komadu. Tako je načelnik Generalštaba, general potpukovnik Milan Mojsilović, izjavio je za RTS da je trenutna situacija na KiM „bezbednosna situacija stabilna, ali nepredvidiva“.
– Predsednik Republike je opredeljen za mirno rešenje pitanja Kosova i Metohije, pa se trenutno ne razmatra vojno uključivanje u rešavanje tog pitanja, ali ja kao vojnik tu mogućnost ne mogu da isključim – naveo je Mojsilović koji se očigledno igra dobrog i lošeg policajca u zavisnosti šta aktuelna situacija zahteva. Odnosno, glumi nekakvu vojnu spremnost dok su mu komandujući, i to neposredno, niži oficiri NATO pakta nakon „transformacije vojske“ koju su petooktobarske vlasti do sada sprovele.
Portal „Vesti“ je konsultovao čak i vojne stručnjake koji kudikamo trezvenije gledaju na sve što se dešava.
– Ne isključujem i vojni scenario u raspletu kosmetske situacija, ali to je opcija koja se razmatra na nivou najstrože državne i vojne tajne. Otuda i izjavu generala Mojsilovića treba tumačiti kao izjavu vojnika pred kojim ne postoji realna vojna pretnja, već samo najava opasnosti – ističe penzionisani general Radovan Radinović.
Prema njegovim rečima, sasvim je logično i da Vojska razmatra svaki mogući scenario, uključujući i onaj oružani:
– U slučaju eskalacije nasilja na severu Kosova, Srbija mora da reaguje i zaštiti svoj živalj, bez obzira što bi to značilo i konfrontaciju sa Kforom ili NATO. Ne mislim da bi NATO reagovao, već bi se, kao što je to učinio i 17. marta 2004, pravio da neke stvari „ne vidi“. Međutim,uveren sam da je stratezima NATO-a sasvim jasno da bi Albanci u takvom sukobu bili poraženi zbog čega će učiniti sve da ne započnu bilo kakav sukob.
Sigurno bi se desilo nešto slično ali treba imati u vidu da je 17. marta režirano nasilje bilo potrebno da se srpska moć na terenu, u to vreme još uvek veoma zavidna, neutrališe. Progon Srba da Šiptari zauzmu ono što već čvrsto drže u rukama, sever pokrajine, naprosto nema opravdanje s obzirom na negativne posledice koje bi imao u svetu koji nije više onako naklonjen Zapadu kao što je to bio u vreme pogroma 2004. godine.
Zanimljivo je da „Vesti“ za sagovornika pozivaju i „vojnog analitičara“Aleksandra Radića koji je uhapšen na aerodromu Batajnica pre samo godinu dana, pod optužbom da je neovlašteno ušao i snimao. Mediji u Srbiji na budžetu zapadnih interesnih grupa zdušno su se potrudili da ga opravdaju.
„Inače Srbin sa područja današnje Hrvatske, Radić je prošao isti razvojni put kao i onaj koji ga plaća da u Crnoj Gori javno priželjkuje Srbima i njihovim političkim predstavnicima da im se desi isto što i Srbima sa prostora Hrvatske“ je veoma simptomatična optužba Demokratskog fronta iz Crne Gore koji je demonstracijama pokušao da svrgne vlast Mila Đukanovića a koje je Radić oštro napao.
On ne isključuje „vojni scenario“, ali smatra da je to ipak u domenu„fantazije“.
– Ozbiljno može da se govori samo o „prvom scenariju“, odnosno da se uz pomoć diplomatije obezbedi podrška involviranih zemalja i onih država čije su snage u sastavu Kfora. Svi drugi scenariji su trenutno u domenu fantastike, mada je u ljubavi i ratu sve moguće – kaže Radić i dodaje da je jedna od tih opcija i da Srbija sprovede vojne akcije nalik na Bljesak i Oluja kako bi drugu stranu dovela do situacije „svršenog čina“.
– Međutim, takva opcija koju neki priželjkuju bi nas dovela u direktnu konfrontaciju sa Kforom, a podsetiću da je Srbija 1999. svojim potpisom poverila snagama UN i zaštitu svog stanovništva u južnoj pokrajini – naglašava Radić.
Ova sebi suprotna teza govori da Srbi nešto mogu, da na to imaju pravo ali su potpisali nekakav sporazum kojim su obećali da će se o bezbednosti brinuti onaj pod čijom kontrolom je gotovo ukupan broj Srba brutalno prognan iz pokrajine. Zbog toga ne bi bilo fer da brane vojno svoj narod…
U duhu šizofrenog obrta u zastupanju određenih stavova, i dalje prednjače, ko drugi nego naprednjaci. Tako je nekadašnji reporter sa prve linije fronta, vatreno podržavajući srpske vojnike i njihovu borbu za odbranu otadžbine, Milovan Drecun, okrenuo ćurak naopako.
Danas sa pozicije Predsednika skupštinskog Odbora za KiM, Drecun kaže da je „preokupacija Prištine da uspostavi kontrolu nad severom Kosmeta i instalira institucije samoproglašene države. On smatra da to ne može da se uradi bez proterivanja Srba sa KiM, jer narod to neće da prihvati, pa je zbog toga pojačano prisustvo FIT jedinice (prištinska vojna specijalna jedinica) u okolini Zubinog Potoka. Drecun je za TV Pink dodao da se u tom području sve češće mogu videti patrole slovenačkog, britanskog i nemačkog Kfora“.
Ova aktivnost u skrivanju činjenica od javnosti i u korist šiptarskih separatista, sramna je i zlonamerna. Da Šiptari, odnosno separatisti iz Prištine nemaju kontrolu nad severom pokrajine, ni jedan pripadnik njihovih oružanih formacija se ne bi ni nalazio na severu! Srbi bi svoje branili kao što su branili do 2013. kada je prema Briselskom sporazumu njihov otpor slomljen iz Bograda. Takođe, prošlogodiši boravak Hašima Tačija zatim i Ramuša Haradinaja, svedoče sasvim drugačije.
Ta ista Vlada Srbije u sastavu kao i danas, iako delimično rotiranih službenika na najvišim pozicijama, ugasila je sve srpske institucije na Kosovu i Metohiji ne samo južno već i severno od Ibra.
Osim toga upotrebom sile Srbi na KiM su primorani da prihvate lažne i nametnute „predstavnike“ koji su svi redom u službi šiptarskih separatističkih organa i imaju svu faktičku vlast na terenu. Dakle, Vlada Srbije koju vodi Aleksandar Vučić već je instalirala šiptarske institucije na celoj teritoriji pokrajine pa Srbi više nemaju šta da brane niti mogu tome da se protive!
Isto tako pada u vodu svaka tvrdnja da bi Šiptari u nekakvoj akciji„hapsili viđenije Srbe“ jer ni viđenijih Srba na KiM nema osim što to za sebe tvrde politički partneri Ramuša Haradinaja koji su svojim aktivnostima mnogo manje viđeniji i od samog Haradinaja. Osim toga, niko ne bi mogao da učini takvu i toliku podršku šiptarskim separatistima kao što to čine Vučićevi posilni, koji sebe nazivaju „viđenijim“ i jedini su koj i sebe tako doživljavaju dok svakoga ko nije sa njima časte najgnusnijim uvredama putem javnih glasila.
Ostaje pitanje – da li na Kosovu i Metohiji može doći do nasilja i novog progona Srba?Može, nažalost. Ali suština je u tome da će najveću krivicu za to poneti izdajnička vlast u Vladi Srbije koja bi takvom scenariju pribegla kako opravdala svoju izdaju koju već nagoveštavaju mesecima unazad.
U tome se ističe upravo Aleksandar Vučić koji neprestano veliča snagu šiptarskih separatista, iako su pod oružjem više od deset puta slabiji od ovako desetkovane srpske vojske ali i opomenama da bi se njihov gnev razlio na ostatak Srbije. Upravo to je sredstvo kojim se svaki izdajnički čin može pokriti i opravdati. Ipak, previše traje uvod u takav scenario i pitanje je koliko bi javnost verovala u sve te laži i da li bi to mogao da bude okidač za širu reakciju srpskog naroda čime bi se nezadovoljstvo obilo o glavu najviše onome ko je za njega i kriv? Ima izgleda da bi moglo.
IZVOR: KM Novine