Tiranska platforma, čijim prihvatanjem su makedonski Albanci uslovili podršku lideru opozicije Zoranu Zaevu, dogovorena je još u januaru. Upravo prihvatanje tog dokumenta uslovilo je i početak 60-dnevnih protesta građana u Skoplju i drugim makedonskim gradovima, koji su ekslalirali sinoć.
Kako tvrde u pokretu “Za zajedničku Makedoniju”, platforma je plan za razbijanje ove države.
Tri albanske parlamentarne stranke u Makedoniji usvojile su početkom godine zajedničku platformu za pregovore o formiranju makedonske vlade, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame, saopštila je tada Demokratska unija za integraciju.
U zajedničkom saopštenju DUI, pokreta Besa i koalicije Alijansa za Albance, traži se, između ostalog, uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora oko imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.
Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje “genocid nad albanskim narodom u Makedoniji” u periodu 1912. do 1956. godine.
Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.
Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije “makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom”.
Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, “tako da oni odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost”.
Traži se i usvajanje rezolucije u parlamentu kojom će se osuditi genocid nad Albancima u Makedoniji, sproveden od 1912. do 1956. godine.
– Neki aludiraju na to da su to bile srpske vojske, neki da su bile nemačke, italijanske ili bugarske, za vreme fašizma i Drugog balkanskog rata. Međutim, osuđivanje da su vojske ubijale civile nije ništa strašno – rekao je Zaev, povodom ovog zahteva.
Takođe, Albanci traže i stvaranje “integrisanog graničnog upravljanja” na granicama sa Kosovom i Albanijom, što se može protumačiti kao pokušaj stvaranja “velike Albanije”.
Eksperti su zahtev za dvojezičnost okarakterisali kao “nebulozan i antiustavan predlog”, kao i da je ta platforma “ozbiljan udarac na jedinstvo Makedonije, uništavanje koncepta civilnog društva i restauraciju nacionalnih pozicija što dovodi do bujanja nacionalizma”.
Pitanje “dvojezičnosti” je okarakterisano i kao prvi korak ka federalizaciji i rasparčavanju države, kao i da Makedonija nikada ne bi mogla da bude dvonacionalna država, pošto u njoj žive i građani drugih nacionalnosti.
Premijer Albanije Edi Rama prvobitno je rekao da Tiranska platforma ne postoji. Napomenuo je da postoji “stav Albanaca u Makedoniji” sa kojim zvanična Tirana nema nikakve veze, osim “male pomoći” koja im je pružena kroz dijalog.
– Imali smo odvojene sastanke sa liderima albanskih partija u Makedoniji i na tim sastancima su vođene beleške, a onda su te beleške objedinjene na jednom papiru – rekao je Rama u intervjuu za albansku televiziju.
Međutim, demantovao ga je sam Zaev.
– Razlog opravdavaju time da je ta deklaracija potpisana u Tirani. Deklaracija je sastavljena u Makedoniji kao deo njihovih predizbornih programa, ali su se sastali u Albaniji kako bi se sve stranke albanskog bloka okupile na jednom mestu – rekao je lider socijaldemokrata.
(Telegraf.rs)