„Plovimo, po dubokom moru na truloj lađi i sa pijanim mornarima. Sačuvaj nas Bože na toj vožnji oluje!“

“…plovimo,  po dubokom moru na truloj lađi i sa pijanim mornarima. Sačuvaj nas Bože na toj vožnji oluje!“

Pisao je Nikolaj S. Leskov u svojim crkvenjacima pre 150 godina, i verujem, niti u svojim najcrnjim slutnjama, nije mogao predvideti da će se ruski narod sada suočavati sa istim problemima kao i tada. Kroz likove Termosesova, Prepotenskog, Bizjukinove opisao je i naše vučiće, čede, mlađane, kandićke i ostale satrape srbskog naroda. Tada liberali sada neoliberali, i u Rusiji i kod nas protiv sopstvenog naroda.

Još kada su potpisivali briselski sporazum su i Vučić i Dačić kao i svi ostali znali,  da šiptarska strana neće ispoštovati obavezu formiranja ZSO. U svrhu `kuvanja` javnog mnjenja u Srbiji su ostavili mogućnost da se to ipak  desi. Minulo je pet godina, naravno šiptari to nisu realizovali (po dogovoru), Srbi smo bili mirni i prihvatili takvo stanje pošto smo već odavno prihvatili gubitak  KiM.

Kada su im se potvrdila predviđanja, srbski vođa i ostale njegove sluge (turcizam: izmet;  orig. tur.: hizmetçi) su pristupili drugoj fazi. U toj drugoj fazi naš aktuelni vođa u skladu sa svojom opsesivno-kompulzivno-neurotičnom prirodom (po domaće sociopata) je počeo da drami, tako da sada imamo dramatizovanje već odavno završenog posla. Naravno, u jeku eskaliranja međunarodnih napetosti i kriza je to najlakše i najbezbolnije provući, čak kao sopstveni uspeh izmrcvarenoj srbskoj javnosti predstaviti. Sve to u svrhu golog održanja na vlasti.

Po već oprobanom receptu, razni kreator-manipulatori javnog mnjenja već nam najavljuju novi paket uslova iz Germanije i “kuvaju“ nas za već donešene odluke. Drenaža terena je odavno u toku. Sam naš vođa nam kaže da po pitanju ZSO na KiM nije ništa urađeno a sam je potpisao za nas teško obavezujući sporazum i ispunio sve uslove iz njega.

Sada se već govori o novom paketu uslova srbima za ispunjenje obaveze šiptara po pitanju ZSO! Išao je naš vođa i u SAD da traži podršku za podelu KiM, ali nema!  Daćemo mi i “tiho priznanje“ KiM za ZSO i pohvalu da smo na dobrom putu ka EU. Dakle, iz briselskog sporazuma sada sledi pravno obavezujući sporazum sa Kosovom(ne KiM!) – šta je to nego priznanje.

Kada se pogleda itinerer Vučićeve privatizovane i satelit diplomatije (Berlin, Vašington, Brisel), sve je jasno. Čovek je Predsednik, šef vlade, ministar inostranih dela, predsednik svih opština u Srbiji, stručnjak za sve, ma Čak Noris i Stiven Sigal zajedno mu nisu ravni, naš svemogući vođa. Banalizacija politike povezana sa brutalnom prodajom srbskih nacionalnih interesa, sve zaradi vlasti i novca, zer gut her Aleksander. Naravno, nama se servira buđava banana u vidu obećanja da ćemo ući u EU jednog lepog dana.

Vučićeva garnitura snosi svu odgovornost za kriminalizovani sever srbske pokrajine. Nijedna garnitura na vlasti nije učinila ništa da bar taj deo naše pokrajine koji smo kontrolisali učine boljim mestom za život i pruže nadu preostalom našem življu za neku bolju budućnost, ne. Oni su samo završili proces kriminalizacije.

U tom kontekstu treba posmatrati kako ubistvo Ivanovića tako i najnovije populističko divljanje našeg vođe zajedno sa svojim čaušima na severu KiM. Da je srbski narod branio navedenog Đurića mi bi ga i odbranili, ali koga da branimo!?

Kao u loše režiranom špageti vesternu su priredili scenu, izrežirali otmicu i danas, posle posete done Federike se već govori o srećnom završetku i naravno uspehu. Uspehu čega!? Nedostaju još Đulijano Đema, Bad Spenser i Terens Hil, ali bi onda govorili o dobro režiranom špageti vesternu.

Tako to izgleda kada dođeš na vlast nauštrb interesa sopstvenog naroda. Naime, SNS se je oslonila na podršku i logistiku struktura duboke Amerike uz saglasnost Berlina da bi došli  na vlast u Srbiji, i došli su. Kada su došli, dosta tehničko-“stručnog“ kadra su morali uzeti iz stranaka prethodnih garnitura (Dinkić, Z. Mihajlović,…), što su i uradili. Sada im se dešava isto što i DS-u ranije.

U redu, to je njihov problem, naš problem je što smo mi(narod) ovde kolateral te prozaične igre. Dalje, naš problem je što smo kao narod odavno otpisali i predali KiM, sada je to samo bolna realizacija, forma ispred suštine. Samo, varaju se oni koji misle da je sa predajom KiM kraj – ne!

Republika Srpska, Vojvodina, Raška, napušten i zapušten srbski narod u Crnoj Gori, i svim novonastalim državama na razvalinama bivše Jugoslavije. Zatim predaja-prodaja preostalih strateških resursa: Dunav (već ranije obećana koncesija Nemcima-čeka realizaciju), elektro-energetski sistem, Telekom, rudnici, zemlja, vode,… – čekaju realizaciju.

U zemlji gde je moć argumenta zamenjen argumentom moći i gde su vladajući režimi u poslednjih 30 godina pojeli naš život, život naše dece i jedu(troše) živote naših unučadi i praunučadi, pitanje šta da se radi postaje imperativ našeg opstanka kao naroda. To pitanje bi trebalo da okupi sve raspoložive snage istinskih srbskih rodoljuba širom sveta.

Argument moći i sile zahteva odgovor, jer gasi budućnost srbskog naroda. Jeftinim populizmom, kafanskim i prostačkim patriotizmom se pokriva široka lepeza našeg društva, gde su vladavina prava i zakoni, misaone imenice u privatizovanim institucijama sistema.

Iz takve države preko 80% školovane omladine i omladine koja se školuje želi da ode. Da ode i da se ne vrati. Opasno pravilo, vlast to sam ja!-pa na ma kakvom položaju bio, je etablirao još pok. S. Milošević, razvio ga Tadić a banalizovao Vučić. Prostačke i jeftine izjave, aktuelnog vođe i vlastodržca, vređaju zdrav razum čak i nepismenog i zapuštenog naroda. Taj banalizam je doveo do apsurda čak i naš egzistencijalni život.

U mizernom  vremenu  poniženja(-avanja), tiranije, zabluda i pokvarenosti nam već 100 godina razni (Vučić, Tadić, S.M., Markovići, Stambolići, Popovići, Ranković, Karađorđevići,…) kroje laž, koju zovemo stvarnost. Jer sve ono i ovo što su radili i rade nam, ne može se zvati istinom.

Kako okuražiti našu malodušnu sabraću da učinimo nešto? Pitao se tada Leskov, kroz lik protopopa Tuberozova. Pitamo se i mi sada, kako?

(Ljubiša Marković)