Home / TEMA DANA / POČELA BITKA ZA ARKTIK IZMEĐU RUSIJE I ZAPADA- EVO ŠTA SE DEŠAVA.. (VIDEO)

POČELA BITKA ZA ARKTIK IZMEĐU RUSIJE I ZAPADA- EVO ŠTA SE DEŠAVA.. (VIDEO)

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg založio se za dijalog sa Rusijom o problemima Arktika, jer je to u interesu svih strana.

Svedoci smo da je Rusija povećala svoje prisustvo na Arktiku, da je tamo više podmornica, više manevara, ali istovremeno smatram da je važno truditi se da ne povećavamo napetost na Severu, rekao je Stoltenberg.

Vojno-pomorski ekspert Vasilij Dandikin kaže da je Stoltenbergova teza tačna, a objašnjava i zašto.

„Uočena je povećana aktivnost američkih podmornica čiji je glavni cilj da ometaju delatnost ruskih atomskih podmornica pod ledom Arktika. Zato je Rusija zaista pojačala svoje prisustvo, jer želi da pokaže da nije bespomoćna u ovom strateški važnom regionu, kao i da će američke podmornice naići na adekvatan odgovor. Divizija kojom je ojačano rusko vojno prisustvo na Arktiku je jedinstvena i nema joj slične u ostalim nacionalnim flotama. Ta divizija može da izvede ne samo lokalne, već i strateške zadatke. Tu konkretno mislim na zadatke u vezi sa drugim atomskim podvodnim plovećim objektima“, precizira Dandikin.

Ivan Konovalov, direktor moskovskog Centra za stratešku konjukturu, podseća da se Rusija zalaže za jačanje bezbednosti na Arktiku.

„Stoltenbergova izjava je čisto deklarativne prirode i ne više od toga. Protivrečnosti između Rusije i NATO-a postoje u veoma širokom kontekstu, kao uostalom i između Rusije i Zapada. Te protivrečnosti se svakako odnose i arktički region i ideja o saradnji, prema mom mišljenju, u ovakvim okolnostima, nema smisla“, ocenjuje ruski ekspert.

On dodaje da i Rusija može da daje deklarativne izjave kao što to čini Stoltenberg.

„Eto, i mi se pridružujemo njegovom apelu da se ojača bezbednost ovog regiona. Ali da li realno postoji saradnja između Rusije i NATO-a? Ne!, izričit je Konovalov.

Ako NATO već želi saradnju s Rusijom, pita on, zašto je minirao rad Saveta Rusija-NATO.

„Ako oni žele saradnju u bilo kojem regionu, pa neka to bude i arktički, onda se mora obnoviti saradnja između Rusije i NATO-a. Postojao je Savet Rusija-NATO koji je odlično funkcionisao i to na veoma visokom nivou, ali ga je NATO u jednostranom poretku urušio navodno zbog Majdana 2014. godine. Od onda nema nikakve saradnje“, konstatuje Konovalov.

Poziv generalnog sekretara Alijanse Stoltenberga stiže inače neposredno pošto su američki vojni zvaničnici saopštili da razmatraju mogućnosti obuzdavanja Rusije na Arktiku. Komandant Obalske straže SAD, admiral Pol Cukunft poručio je da Vašington smatra da Severni morski put treba da bude koridor otvoren za čitavu međunarodnu zajednicu. U prevodu, to znači da Rusija treba da se odrekne svog strateško resursa u korist slobodnog tržišta.

„Civilna istraživanja u ovom slučaju su od sekundarne važnosti, ali su svakako bitna u kontekstu uspostavljanja trase Severnog morskog puta, kao i izgradnje luka gde bi se prerađivali resursi. Nekoliko puta smo naglašavali da Arktik nije zona koja pripada samo Rusiji, već čovečanstvu. Ipak, porasla je aktivnost američke flote, Kanada razvija arktičku vojsku, Norveška se priključuje. Čak i države koje ne pripadaju arktičkoj zoni usvajaju mere za razvoj flote ledolomaca“, objašnjava Dandikin.

Kako kaže, hladna arktička zona postaje „realno usijana“.

„Kako bi zaštitila svoje interese, Rusija zaista pojačava svoju kopnenu, morsku i vazduhoplovnu vojsku u toj regiji“, navodi sagovornik Sputnjika.

Ivan Konovalov smatra da se iza učestalih izjava zapadnih zvaničnika o Arktiku krije samo jedno — borba za resurse.

„Ako govorimo o resursima, onda je to ipak budućnost, neka dalja perspektiva. Rusija jača svoje prisustvo na Arktiku, stvorili smo dobru arktičku vojsku, operativno-stratešku komandu Sever, na osnovu Severne flote. Rusija radi na stvaranju vojne infrastrukture i svima je jasno da predstoji borba. Makar diplomatska borba, jer je Zapad svestan resursne baze Arktika, ali i prednosti upotrebe Severnog morskog puta“, zaključuje ovaj ekspert.

Ruski zvaničnici su više puta isticali da nema militarizacije Arktika, ali da se Rusija sprema da odgovori na širok spektar potencijalnih pretnji. Vicepremijer Dmitrij Rogozin nedavno je objasnio da je cilj aktivnosti Rusije na Arktiku osiguranje mirnih uslova za život i rad, a nikako militarizacija. Rusija, podsetimo, aktivno radi na čitavom spektru arktičkih projekata, što je i jedan od prioriteta razvoja zemlje.

Check Also

PUTIN I MERKELOVA PUNA TRI SATA RAZGOVARALI U ČETIRI OKA: Sada znamo i detalje ovog važnog sastanka (VIDEO)

Ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su u zamku Mezeberg, severno …