Home / TEMA DANA / POČELA FATALNA FAZA AMERIČKO-KINESKOG SUKOBA- NIKO NE ZNA ŠTA ĆE SE DOGODITI..

POČELA FATALNA FAZA AMERIČKO-KINESKOG SUKOBA- NIKO NE ZNA ŠTA ĆE SE DOGODITI..

I dok američki predsednik Donald Tramp u svojim javnim nastupima po SAD-u, pripremajući se za izbore koji će se iduće godine održati u toj zemlji, uzdiže borbeni duh Amerikanaca, govoreći kako će Kinu „staviti na svoje mesto“ i da SAD za to imaju snage, s druge strane Tihog okeana, u Kini, raste protivameričko raspoloženje i bojkot američkih proizvoda, a predsednik Si Đinping, koji nema nikakvih predizbornih briga, podiže borbeni duh kineske nacije, svestan moguće propasti trgovinskih pregovora sa SAD-om.

Tako je prošle nedelje hongkonški medij South China Morning Post pisao kako je kineski predsednik Si Đinping pozvao zemlju na novi Dugi marš i „počinjanje svega ispočetka“. Radi se o, do sada, najsnažnijem signalu o tome da je Peking odustao od nade za sklapanje trgovinskog sporazuma sa SAD-om u skoroj budućnosti.

Si Đinping boravio je u poseti regiji Jiangksi na jugoistoku Kine, početnoj tački svoje turneje zemljom nakon eskalacije trgovinskog rata sa Vašingtonom od pre dve nedelje. Simbolika je i više nego jasna: upravo u Jiangksiju kineska Crvena armija počela je svoj legendarni Dugi marš 1934. g. tokom građanskog rata, kako bi izbegla ofanzivu nadirućih vojnih snaga Kuomintanga.

Povlačeći se prema severu zemlje, kroz najnepristupačnije predele Kine, ona je prešla neverovatnih 12.500 kilometara za 370 dana. U maršu je učestvovalo oko 130 hiljada boraca, a preživelo ih je svega 10 odsto, a svi preživeli smatrani su herojima. Taj podvig vladajuća kineska Komunistička partija često spominje i kao simbol kineskog jedinstva.

Potpuno je jasno kako je kineski čelnik dolaskom u Jiangksi želeo da pokrene novi duh rodoljublja i zajedništva kineskog naroda zbog rastuće napetosti sa SAD-om, o čemu svedoče i njegove reči: „Mi se nalazimo ovde, na početnoj tački Velikog marša, kako bi se podsetili vremena kada je Crvena armija počela svoj put. Sada počinjemo novi Veliki marš i moramo početi sve ispočetka.“

Iako kineski vođa nije neposredno spominjao SAD, njegove izjave ipak predstavljaju jasan signal da se kineska javnost poziva na pripremu za teška vremena zbog nastalih složenih spoljnopolitičkih okolnosti.

Vrlo su upečatljive bile i reči kineskog predsednika kada je nedavno izjavio kako je kineska ekonomija ogrmna i nesalomljiva. Ona je more koje je nemoguće isušiti, kazao je Đinping, retorički upitavši, šta znači još jedna borba u pet hiljada godina dugoj istoriji kineskog naroda? U tim dubokim rečima najbolje se ogleda sva razlikost životne filozofije Kineza i Amerikanaca (i Zapada u celosti), jer iako svi znaju na koga se one odnose, kineski vođa nijednom rečju nije spomenuo SAD, a kamo li da je to učinio na grub ili omalovažavajući način, kako se suprotna strana često odnosi prema Kini.

Dovoljno je podsetiti da Tramp poslednjih nedelja javno govori o „žutoj opasnosti“ koju je potrebno zaustaviti, što je za Kineze najveća uvreda, koja gotovo prelazi i u sferu rasne ideologije i svojevrsnog pokretanja novog „belačkog krstaškog rata“.

Stiv Banon: Ubistvo Huaweia važnije od trgovinskog sporazuma!

Nakon što je Tramp nedavno, nakon propasti poslednjeg pregovaračkog kruga s Kinom uveo još veće carine protiv kineskih proizvoda u vrednosti do 200 milijardi dolara, a najavio i mogućnost dodatnih carina na 300 milijardi dolara tj. na gotovo celokupni kineski izvoz u SAD, nije došlo do „smekšavanja“ kineske pregovaračke pozicije i bilo je jasno kako američko-kineski trgovinski rat ulazi u svoju oštru fazu.

Paralelno s carinama počeo je i njihov „tehnološki hladni rat“, kao njegova najbitnija komponenta. Prvi na američkom udaru, očekivano, našao se kineski Huawei – IT div, poznat ne samo po mobilnim telefonima ili kao svetski lider u izgradnji 5G komunikacijske mreže – tehnologije koja će doneti neslućene finansijske koristi i mogućnosti.

Pa iako mnogi smatraju da Tramp time želi da primora Kinu na pregovaračke ustupke, ima i onih koji tvrde kako povratka, zapravo, više i nema. Dodao bih, ako je to stvarno tako, da je taj Trampov potez konačan i fatalan za odnose dveju zemalja.

Na tom je tragu i nedavna izjava bivšeg Trampovog savetnika i ideologa Stivena Banona (poznatog po oštrim protivkineksim stavovima), a sadašnjeg otvorenog kuratora evropskih desnih ili populističkih stranaka pred izbore za Evroparlament (što, zanimljivo, niko u Briselu ne naziva mešanjem SAD-a u evropske izbore, za razliku od „fatalnog“ ruskog „mešanja“, zbog kog je Moskva „kriva“ i za britanski Brexit i za katalonski referendum i za „žute prsluke“ u Francuskoj itd.).

Banon je u intervjuu za spomenuti medij South China Morning Post izjavio kako kineske tehnološke kompanije za SAD predstvljaju „opasnost po  nacionalnu bezbednost“ i da im treba onemogućiti pristup na američko tržište i tamošnje berze.

Pritom je Trampovu uredbu o zabrani korišćenja telekomunikacijskih usluga i opreme američkim kompanijama (kineskih kompanija poput Huaweia i ZTE) nazvao „10 puta važnijim“ od propasti trgovinskih pregovora s Kinom!

Američkoj blokadi Huaweia ubrzo se pridružio i britanski komunikacijski operater Vodafone i ARM Holdings, britanska kompanija u vlasništvu japanske Softbank, ali i japanski tehnološki divovi Panasonic, DoCoMo i KDDI. Međutim prilično neprijatan udarac Amerikancima stigao je iz Južne Koreje koja je izjavila kako neće učestvovati u tehnološkom ratu protiv Huaweia.

A da stanje po Peking nije lako svedoče i prošlonedeljne reči Vang Janga, jednog od sedmorice članova Stalnog saveta Politbiroa CK KPK, kako trgovinski rat sa SAD-om ove godine može smanjiti ekonomski rast Kine za jedan odsto.

Pogledajmo sada koje su mogućnosti kineskog protivodgovora.

Kineski protivodgovor

LNG:
Kina od 1. juna uvodi carine na američke proizvode u vrednosti od 60 milijardi dolara. Kada se taj iznos uporedi sa gore spomenutim američkim, od gotovo 500 mlrd. dolara u perspektivi, ovaj kineski protivpotez čini se prilično skromnim.

Međutim, u njemu postoji jedna vrlo bitna „kvaka“ koja ima puno veću težinu od pukog sabiranja vrednosti pojedinih ocarinjenih roba. Radi se o tome da Kina od 1. juna povećava carine i na uvoz američkog tečnog (LNG) gasa sa 10 na 25 odsto. On može postati prava noćna mora za američku industriju gasa jer može, a gotovo sigurno i hoće, dovesti do potpune obustave američkog izvoza gasa u Kinu.

A kinesko tržište gasa najveće je i najbrže rastuće tržište na svetu, što su dve glavne pretpostavke za interes svih proizvođača i izvoznika „plavog energenta“, pa tako i za one u SAD-u.  Prošle godine je kineski uvoz gasa nadmašio i godišnji uvoz dosadašnjeg svetskog lidera – Japana, a samo u ovoj godini kinesko tržište gasa porašće, približno, za jednu četvrtinu (info: analitička kompanija RystadEnergy). Upravo se na tim saznanjima temeljila i većina projekata izgradnje terminala za tečni gas (LNG terminala) u Sjedinjenim Državama: poput nedavno otvorenog terminala Kameron LNG u saveznoj državi Luizijana, ukupnog kapaciteta 13,5 miliona tona godišnje.

Zbog ranijih kineskih protivmera (bez ovih najnovijih) SAD su u četiri poslednja meseca izvezle u Kinu svega 300 hiljada tona LNG gasa, a radi poređenja, u istom razdoblju prošle godine taj pokazatelj je iznosio 1,4 miliona tona (info: Vigon Consulting). Prema informacijama američke Federalne službe za energetsku regulaciju (FERC), u SAD-u se trenutno gradi pet linija za proizvodnju LNG-a ukupnog kapaciteta 57 miliona tona godišnje, a projekti za još pet linija dobili su odobrenje i još samo čekaju završnu investicijsku dozvolu.

A sada su njihove perspektive i budućnost pod znakom pitanja, jer bez Kine američkim proizvođačima gasa ni Evropa nije potrebna, jer im ona nikada, ni približno, ne može zameniti kinesko tržište. Generalno, azijsko tržište gasa omogućuje najviše cene i količine isporuka, dok je ono evropsko, zasićeno brojnim postojećim (i budućim) gasovodima i drugim LNG igračima (katarski, nigerijski, a od prošle godine i ruski LNG gas i td.) sposobno da u većoj meri kalkuliše i izbori se za puno niže nabavne cene.

Osim toga evropsko tržište je, za razliku od azijskog, za sada dovoljno sigurno snabdeveno gasom, a dodatne dobavljače nije tako teško naći u okruženju EU, što opet, u perspektivi jamči niže cene od onih azijskih.

Pretnje Boingu:

A u američko-kinesku trgovinsku bitku prošle nedelje su se uključili i kineski avio-prevoznici, zatraživši od američkog Boinga kompenzaciju za štete nastale prinudnim prizemljenjem aviona Boing 737 MAX (kojima je još uvek zabranjeno letenje nakon velike katastrofe aviona tog tipa u Etiopiji 10. marta ove godine), zbog čega kineski prevoznici trpe velike gubitke.

Samo jedan dan prinudnog stajanja jednog aviona B 737 MAX pojedinu kompaniju košta 14,5 hiljada dolara, a kada se toj brojci doda informacija kako glavni kineski avio-lajneri imaju čak 96 tih aviona, nije teško zaključiti o kolikim se gubicima radi i da se oni kreću oko 1,4 miliona dolara dnevno.

A pomnožimo li taj iznos sa ukupnim brojem dana od njihovog prinudnog prizemljenja 10. marta do danas, shvatićemo svu težinu najnovijeg zahteva kineskih kompanija za kompenzacijom šteta. Peking se rukovodi logikom, zašto Kina sebi ne bi dozvolila udarac na tog američkog ekonomskog diva i jedog od temelja tamošnje ekonomije, kada to isto SAD čine prema kineskom tehnološkom divu Huaweiu, čime udaraju Kinu u najosetljivije mesto – komunikacije, u čemu je ona postala globalni lider.

Retki zemni metali:

Si Đinping je prošle nedelje posetio kineski industrijski pogon za proizvodnju retkih zemnih metala (koji se izvoze i u SAD) „JL MAG Rare-Earth Co.“. Ti metali su jedan od „tri keca u rukavu“ koji Kini stoje na raspolaganju kao krajnje mere u trgovinskom ratu sa Amerikom i koje mogu naneti veliki udar ekonomiji te zemlje (ostala dva „keca“ su kinesko veštačko sniženje vrednosti juana, što bi još više pojeftinilo kineski izvoz; i kineska rasprodaja američkih obveznica, a Kina, kao najveći svetski vlasnik američkih obveznica može povući američki dug u iznosu većem od jedan trilion dolara, što bi katastrofalno potreslo najpre SAD ali i Kinu i čitav svet).

Peking može iskoristiti svoj dominantni uticaj izvoznika i prerade retkih elemenata kao opasno oružje u trgovinskom ratu. Jer ti elementi se koriste u širokom spektru proizvoda: od baterija tj. akomulatora za električne i hibridne automobile, proizvodnju kompjutera, DVD-a, vetro-turbina, automobilskih katalizatora, televizora, lasera, supervodiča, pa do vojnog naoružanja.

Neki od retkih metala nužni su za proizvodnju reaktivnih motora, sistema navođenja raketa, sistema protivraketne odbrane, satelita i lasera. Npr. hemijski element lantan nužan je za proizvodnju instrumenata za noćno izviđanje. A Kina proizvodi i prerađuje preko 80 odsto retkih zemnih metala na svetu. Da je stanje po SAD loše svedoči i činjenica da je Vašington iz spiska kineskih proizvoda, na koje je uveo carine u vrednosti od 200 milijardi dolara, izostavio upravo retke metale.

Naime, američki vojno-industrijski divovi poput Raytheon Co i Lockheed Martin Corp, proizvode složene, vojne proizvode, pre svega rakete, za koje su nužni retki metali. I Apple Inc takođe koristi retke elemente za izradu svojih proizvoda, poput  kamera i sl. (info: Reuters).

I za kraj bih rekao sledeće: Američki stratezi, kao i obično, uljuljkani u potrebu očuvanja američke, globalne dominacije po svaku cenu, gube iz vida bitne činjenice i iskazuju potpuno nerazumevanje kineskog mentaliteta stečenog u višemilenijumskom nacionalnom i državnom kontinuitetu, sa svim svojim usponima i padovima, dobrim i katastrofalnim potezima ali upravo zato i prebogatim iskustvom i posebnom životnom filozofijom i instinktom za preživljavanje, kakvih nema nijedan svetski narod.

Ako išta drugo (jer za filozofiju ipak treba znanje) Amerikanci su trebali da shvate kako je dostojanstvo ona crta koja prelazi granice kineskog strpljenja. Jer Kina je znala kako su pregovori sa SAD-om o trgovini nužnost i nije ih izbegavala, ali kada su zahtevi američke administracije, koje bi Peking morao da prihvati, prerasli iz sfere trgovinskih relacija i prešli u sferu suštinskog i tiču se same struktrure kineske ekonomije i kineskog društva, oni su udarili na kinesko dostojanstvo.

A Kinezi imaju još itekako jaka sećanja na pokušaj potpunog uništenja njihove nacije u 19. veku, u čemu su SAD itekako aktivno učestvovale. Zato udaranje po kineskom dostojanstvu znači, ujedno, svesno ili nesvesno zatvaranje vrata njihovom državnom rukovodstvu za nastavak pregovora i postizanje bilo kakvog sporazuma, a ne samo onog trgovinskog.

(geopolitika.news)

Check Also

UDARNA VEST! IZRAELSKA VOJSKA DOBILA NAREĐENJE DA SE SPREMI ZA NAPAD SAD NA IRAN- AMERIKA VEĆ POSLALA NOSAČE AVIONA!

Izraelska vojska je nedavno dobila nalog od Vlade da se pripremi za potencijalni napad SAD …