Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
❝ Život, to je organizovana voda.❝
Klod Bernar
Poslednjih meseci žitelji Stare planine bore se protiv izgradnje mini hidroelektrana i gospodarenja vodama od strane biznismena.
Kako je borba za vodu drugi izraz za borbu za opstanak, a onaj ko gospodari vodom gospodari životom i smrću, voda se koristi kao geopolitičko sredstvo i oružje.
Po prošlodecenijskom prostornom planu Srbije, naša zemlja spadala je u države koje nisu dostigle odgovarajući nivo poštovanja svojih vodotokova, gde je odnos prema vodi savim indiferentan.
U knjizi ,,Geopolitika vode“, prof. Zoran Petrović Piroćanac dao je analizu stanja voda, predviđajući (ispostavlja se tačno), kako će se stvari sa vodom u Srbiji odvijati.
Svetska banka i OUN usvojili su stav da voda nije ljudsko pravo, pa stoga nema obaveze da svako (pojedinac, narodi) ima pristup vodi. Voda je samo potreba. Takav stav je, po svemu sudeći, usvojila i Srbija jer se potreba lako može zadovoljiti ako se ima novca, dok ljudsko pravo ne može biti predmet trgovine niti ga bilo ko, pa ni država, može otuđiti ni komercijalizovati.
❝ Odsustvo ili nedovoljnost pitke vode ubija deset puta više nego svi oružani sukobi.❝ – iz govora na otvaranju Svetskog foruma vode u Meksiku marta 2006.
Iako se deo o srpskim vodama uglavnom odnosi na podzemne vode i geotermalne izvore, ne sumnjam da će mnogima, koji su indiferentni po tom pitanju, otvoriti oči.
Autor ističe (2006. godine) da pravi haos vlada u domenu državnog i društvenog gazdovanja vodom, dok na društvenoj sceni ne postoje ni nevladine organizacije koje bi alarmirale, upozoravale javnost, opominjale na ono što se sprema.
Pravi haos vlada u gazdovanju vodama Srbije.
„Alavi novobogataši“, kaže autor „u Srbiji atakuju na izvore voda i pretvaraju u lične profite baštinu svih stanovnika Srbije“, i nastavlja:
„Ako u doglednoj budućnosti ovo novokapitalističku profitersku pošast ne spreči srpska država, svakako će u narednoj deceniji – dve doći do vrlo opasnih, pa i eksplozivnih društvenih potresa. Pitanje je vremena kad će pravo pristupa vodi svakog stanovnika biti dovedeno u pitanje, a građani Srbije postajaće sve žedniji i željniji ovog vitalnog resursa – blaga“.
Naša zemlja ne spada u vodom prebogate zemlje; međutim, slažu se geolozi i vodostručnjaci, ima nešto retko viđeno u svetu – tektonska karta voda Srbije govori nam da, s obzirom na svoju veličinu, Srbija raspolaže gotovo neverovatnom koncentracijom od oko čak 300 banja, koje po svojim svojstvima spadaju među najlekovitije na svetu.
To je geološka posledica činjenice da Srbija leži na vulkanskom prostoru. Ipak, nedomaćinska upotreba, javašluk i opšta nebriga banjske centre je gotovo uništila, pa su mnogi upropašćeni i zapušteni.
Milorad Teofilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović objavili su davne 1995. rezultate istraživanja američkih satelita i mapu lekovitih voda Srbije. Sateliti su skenirali našu zemlju i utvrdili su ,,genetsku povezanost geohemijskog sastava vode i tipa vulkanizma“.
Ispitivanja 160 banjskih izvora pokazala su da je roj vulkana centralne Srbije “okićen“ mineralnim vodama kakve nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam, star dva miliona godina, iznedrio je leucitne stene koje daju vodama dragocenu svitu hemijskih elemenata kalijum (biogen elemenat bez kog ljudske ćelije ne mogu da opstanu i za kog ne postoji zamena, a čiji nedostatak uzrokuje poremećaj rada srčanom mišića, bubrega, organa za varenje, disanja), litijum – karbonat (leči neka mentalna oboljenja, neke vidove zavisnosti, alkoholizma, prekomerne agresivnosti, depresije kao i nekih kancerogenih oboljenja); retki alkalni metal rubidijum blagotvorno deluje na tegobe reumatizma i nekih nervnih oboljenja, multipleks skleroze, epilepsije, reguliše krvni pritisak.
Selen spada u najređe elemente ovih voda i redovno uzimanje selena putem vode može da produži život za čitavih 15 godina. Povećava aktivnost polnih hormona. Poništava dejstvo kancerogenih supstanci u organizmu, neutrališe toksične metale poput kadmijuma, žive i olova.
Voda je počela da se definiše kao roba od Drugog svetskog foruma vode u Hagu 2000. godine. Robom se trguje. Roba nije besplatna. Njenu cenu određuje onaj ko je ima.
Rast hidro konflikata vodi ka tome da se čitavi regioni, narodi i države liše vode, kako bi se stavili pod kontrolu onih koji drže neophodnu “robu“.
Logična posledica toga je da bi siromašni narodi i pojedinci bili lišeni vode, ili bi je plaćali desetinu puta više od cene koja je realna i koja bi važila da vode nisu na kriminalan način (najčešće uz pomoć korumpirane vlade) privatizovane.
U svetu je već dolazilo do protesta u vezi sa vodom. Tako su se žene indijske oblasti Kerale svojevremeno podigle protiv mega korporacije Koka-Kola zbog opasnog ugrožavanja njihovih voda.
Vandana Šiva, direktorka indijske fondacije RFSTE / Research Foundation for Science, Technology and Ecology, u dosijeu ,,Navala na plavo zlato“ iz 2005. piše:
❝ Tokom gotovo više od godine dana, žene iz plemena Palšimad u distriktu Palagat, u Kerali, organizovale su sedeći protest (po uzoru na Gandija – posedale su na ulicu), zbog isušivanja podzemnih vodenih slivova od strane kompanije Koka-Kola.
Potrebno je 9 litara vode da bi se napravio litar Koka-Kole.
Koka-Kola iscrpljuje sve izvore i narodu ne ostane ni neophodan minimum❝ .
Toj istoj Koka-Koli prodate su srpske vode.
Profesor Petrović navodi da u Srbiji postoje brojne čiste podzemne vode za piće najvišeg kvaliteta a da tržište flaširane (pakovane) vode u svetu neprestano raste. Umesto da iskoristimo taj trend i oporavimo zemlju prodajom i izvozom flaširane vode na brojna tržišta, naše vlasti su poslednjih decenija odlučile da mesta u blizini takvih izvora – iznajme multinacionalnim korporacijama i industrijskim koncernima za odlaganje otpadnih, najčešće izuzetno opasnih, materija po Srbiji.
U Srbiji ima 230 napuštenih rudarskih okana, koja predstavljaju idealna mesta za takve kriminalne “istovare“. Naša zakonska regulativa nije na nivou država sa razvijenom ekološkom svešću, a rigorozno kažnjavanje takvih radnji onemogućava opšta korupcija i moćni lobiji koji haraju institucijama, ali i kancelarijama lokalnih činovnika.
Sve to skupa ne obećava sjajnu perspektivu po pitanju vode, pa možemo da budemo dovedeni u apsurdnu situaciju da, umesto da izvozimo bogatstvo koje imamo, plaćamo za svaku kap vode.
