Iako niko od nadležnih institucija – Crkva, Rektorat, zvanično ne komentariše odluku Svetog arhijerejskog sinoda SPC da sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta „ukloni“ redovnog profesora episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i docenta Marka Vilotića, iz komentara na društvenim mrežama i crkvenim sajtovima vidi se da su mnogi upućeni u problem i da se čeka „rasplet“ u Patrijaršiji ili eventualno izjašnjavanje nadležnih organa fakulteta.
Na pisanje Danasa juče je reagovao samo Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, koji negira političku pozadinu ovog „slučaja“. Iako Selaković optužuje naš list da pokušava da „naruši do sada najbolju saradnju vrha srpske države i Crkve“, u patrijaršijskim krugovima spekuliše se da je „slučaj“ vladike Maksima mogući početak šire akcije protiv kritičara predsednikove politike na Kosovu i Metohiji u redovima SPC. Pri tome izvori Danasa ne isključuju ni mogućnost da političke okolnosti mogu biti iskorišćene za „obračune“ u SPC iz crkvenih i drugih razloga.
Od svih pravnih, verskih i pastoralnih posledica eventualnog sprovođenja sinodske odluke, Selaković je komentarisao samo spekulacije o mogućoj političkoj pozadini ovog crkvenog presedana zato što vladika Maksim spada u episkope koji su na poslednjem Saboru SPC kritikovali predsednikovu politiku na KiM.
Selaković je gostujući juče ujutru na TV Pink rekao da „kao blizak predsednikov saradnik i kao neko ko je u stalnim kontaktima sa SPC odgovorno tvrdi da predsednik Vučić ne zna ko je vladika Maksim i da mu nije poznato ni da je predavač na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, a još manje koji su razlozi za postupke koji se u Danasu navode“.
Napominjući da je bio prisutan na sednici koja je održana zajedno sa Saborom SPC i kojoj su prisustvovali Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, Selaković je izjavio da se „na toj sednici, koliko se seća, vladika Maksim uopšte nije javljao za reč“.
– To je jedna u nizu neistina, koje se u tom tekstu pojavljuju, da su sklonjeni kritičari politike predsednika Vučića na KiM, a da oni nisu ni učestvovali u tom razgovoru, nisu se ni čuli, a za neke od njih i ne zna da li su bili prisutni u sali gde je bio sastanak.
Ovo pokazuje čime su spremni da se služe ljudi koji sa jedne strane žele da napadaju predsednika Srbije po svaku cenu, čak i u situaciji u kojoj je moguće da ispadnu glupi i budale, a s druge strane pokazuje koliko je neko željan da naruši jednu vrstu, mogu da kažem, do sada najbolje saradnje vrha srpske države i Crkve. Uveren sam da u tome neće uspeti – poručio je, između ostalog, Nikola Selaković.
Predsednikov sekretar je i u vreme majskog zasedanja Sabora javno negirao pisanje Danasa o događajima „iza zatvorenih vrata“ na Vučićevom prijemu u patrijaršijskom „Crvenom salonu“, ali se u izjavama pojedinih arhijereja i pisanja drugih medija posle Sabora izveštavanje našeg lista pokazalo tačno.
Iako je Sabor doneo odluku da Vučić ne može da uđe na zasedanje, već je odlučeno da to bude prijem, Selaković je javno tvrdio da je „Vučićevo prisustvo sednici redovnog godišnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC veoma važno i da predstavlja ozbiljan korak ka stvaranju jedne vrste nacionalnog jedinstva i konsenzusa oko pitanja od životne važnosti za državu i narod“. Sabor je potom ponovo saopštio da je protiv nezavisnosti, podele i razgraničenja na KiM, za koje se predsednik Srbije javno zalaže.
Nikola Selaković je kao nadležni državni službenik u Srpskoj patrijaršiji počeo da se eksponira kao ministar pravosuđa, tokom čijeg je mandata Beograd zvanično i protiv Ustava Srbije predao srpsko pravosuđe na KiM Prištini. U patrijaršijskim krugovima spekuliše se da je sada, navodno, direktna „veza“ između Predsedništva Srbije i poglavara SPC Irineja. „Karika“ je navodno Selakovićev duhovnik vikar patrijarhov episkop remezijanski Stefan (Šarić), koji je u javnosti poznat i kao duhovnik estradne zvezde Svetlane Ražnatović.
Selakovića bije glas da je blizak i sa najbližim patrijarhovim saradnicima. U crkvenim izvorima priča se da je predsednikov generalni sekretar poslednjih godina lobirao za izbor u vladičansko zvanje ne samo svog duhovnog oca, nego i drugih vladika, kao i da se na njegov telefonski poziv poslednjih godina određuje i sastav Sinoda, čiji je jedini stalni član, prema crkvenom Ustavu, predsedavajući – poglavar SPC. „Zlobnici“ idu tako daleko da u Selakoviću vide predsednikovog čoveka u „državnom projektu“ pripreme budućeg srpskog patrijarha među Vučiću bliskim arhijerejima SPC.
Iako Selaković tvrdi da aktuelna vlast ne utiče na unutarcrkvene sporove, pojedini crkveni krugovi spekulišu da je uklanjanje vladike Maksima sa fakulteta, kao i kritike kojima je bio izložen na poslednjem Saboru zbog „ukrajinskog crkvenog pitanja“
zapravo početak „napada“ na njegovog duhovnog oca umirovljenog episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), jednog od najvećih kritičara Vučićeve politike i van SPC. Mnogi misle da je prošlogodišnji neočekivani premeštaj vladike Grigorija iz Hercegovine u Nemačku deo iste priče.
Što se tiče sinodske odluke o „uklanjanju“ dvojice predavača najviše visokoškolske ustanove u SPC, za sada ih nije komentarisao ni dekan Bogoslovskog fakulteta, episkop braničevski Ignatije (Midić). On se vratio u Požarevac, potvrđeno je našem listu, koji još očekuje njegove odgovore o sinodskim odlukama.
Pojedini crkveni sajtovi prenose da je stav Sinoda „dugoočekivan“ i da bi mogao da znači povratak „Beogradske patrijaršije ideji o duhovnoj akademiji kao jedinom pravcu razvoja Bogoslovskog fakulteta kako bi bio u službi Crkve i obrazovanju njenih klirika“. Isti izvori tvrde da se Bogoslovski fakultet oteo od SPC 2004, kad je upravo na dugogodišnji zahtev Crkve vraćen na BU, mada se na probleme sa ovom ustanovom u crkvenim krugovima ukazuje mnogo duže.
Priče o puču u SPC
Iz dela Crkve, bliskom Vučićevoj vlasti, poslednjih dana počeli su da stižu signali o navodnoj pripremi „puča“ u SPC – smene patrijarha Irineja na sledećem Saboru.
„Zaverenici“ su, kako se spekuliše, episkopi koji se protive Vučićevoj politici na KiM, a za razliku od ovogodišnjeg majskog Sabora kad su u medijima bliskim naprednjačkim vlastima proturane slične vesti, „kolovođa“ više nije mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) nego vladika diseldorfsko-nemački Grigorije (Durić), čijeg je sekretara Marka Vilotića Sinod odstranio sa Bogoslovskog fakulteta zajedno sa vladikom Maksimom. Što se tiče mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, mnogi nisu poverovali izjavama crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da „disciplinovanje“ SPC u Crnoj Gori nije dogovoreno sa Aleksandrom Vučićem.
Sinodalci
Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, patrijarh Irinej je povodom „slučaja“ vladike Maksima, vladici Atanasiju (Jevtiću), između ostalog objasnio, da iza sinodske odluke stoji cela crkvena vlada. Aktuelni Sinod čine: patrijarh Irinej, mitropolit dabro-bosanski Hrizostom (Jević), episkopi bački: Irinej (Bulović), šumadijski Jovan (Mladenović) i kruševački David (Perović).
Crkveni izvori tvrde da su vladike Irinej bački i David kruševački na majskom Saboru bili glavni kritičari vladike Maksima zbog „ukrajinskog crkvenog slučaja“, koji je više puta vraćan na dnevni red, pošto je saborska većina odlučila da Vučić ne može da uđe na saborsku sednicu i posle njegovog skandaloznog prijema u Patrijaršiji, na kome je napadao i pretio pojedinim vladikama.
(Danas)