POMETNJA U EU: POSLE NAFTE I GASA, PŠENICA POSTAJE SLEDEĆE RUSKO STRATEŠKO ORUŽJE!

Šef evropske diplomatije Žozep Borel je u intervjuu za El Pais rekao da sve članice EU treba da se oslobode energetske zavisnosti od Moskve. Ali on je priznao da do sada nije postignuta jednoglasnost zemalja učesnica po ovom pitanju.

Kao alternativu, Borel predlaže dobrovoljno ukidanje fosilnih goriva. I napominje da bi pšenica mogla da postane sledeće ekonomsko oružje za Rusiju.

Kad god šefa evropske diplomatije Žozepa Borela (Žozep Borel, 74, poreklom iz Pobla de Segur, španska pokrajina LJeida) pozove ministar spoljnih poslova neke zemlje EU i pita gde se nalazi, diplomata odgovori: „Kupujem gas“.

Visoki predstavnik za spoljne poslove bio je jedna od ključnih ličnosti u briselskom haosu otkako su ruski komandosi kročili na teritoriju Ukrajine.

Diplomata smatra da je važno da se svih 27 članica EU oslobode energetske zavisnosti od Moskve. Ali on priznaje da još nije postignuta neophodna jednoglasnost da se uvede embargo na naftu i gas, zahvaljujući čemu se riznica Kremlja svakodnevno popunjava.

Kao alternativu, Borel predlaže dobrovoljno ukidanje fosilnih goriva. On takođe insistira na podršci Kijevu oružjem. „O ishodu sukoba se mora odlučivati na bojnom polju“, rekao je Borel u četvrtak tokom virtuelnog intervjua za medijsku grupu LENA, koja uključuje El Pais.

Kremlj je pokrenuo sukob pre skoro dva meseca. Šta mislite o tome?

Prvi ruski pokušaj blickriga je propao. Nisu uspeli da zauzmu Kijev. Morali su da se povuku, promene taktiku i koncentrišu svoje snage u Donbasu. Dok ne izgube. Ukrajinci će morati da plate visoku cenu: imaju veliki broj žrtava, infrastruktura je uništena, civili beže ili ginu. Međutim, planovi Rusije su propali. Da vidimo kako će proći sledeća bitka.

Pre nekoliko dana ste dali izjavu koja je izazvala polemiku: „Ratovi se ili dobijaju ili gube na bojnom polju“.

Kada se austrijski kancelar vratio (posle nedavne posete Moskvi) i rekao da Putin ne želi da pregovara i da se sprema za veliku ofanzivu u Donbasu, rekao sam da sukob u ovom slučaju treba rešiti pobedom na bojnom polju. Logično je.

Ako neko kaže da ne želi da stane i pregovara i nastaviće da se bori, onda sukob treba rešavati na bojnom polju. Ne razumem zašto ljudi govore: „Bože, šta je rekao!“.

Da li biste seli za pregovarački sto sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom?

Problem je što Putin govori o nastavku borbe. Kada će ga završiti? Ne znam. U međuvremenu, moramo se obavezati da ćemo podržati Ukrajince jer su napadnuti. Moramo biti svesni da što više oružja šaljemo, to imamo više obaveza.

Sve više se govori o povećanju nabavke naoružanja, tenkova i aviona. Postoji li rizik da budemo smatrani saučesnicima u sukobu?

To je fina linija. Podržavamo jednu od strana u sukobu, ali ne želimo da budemo deo njega. Mi dajemo oružje, oni trpe posledice neprijateljstava. Kako kažu, daju svoje živote. Nastavićemo da ulažemo napore, povećavaćemo ih, ali nećemo biti ratoborni. Samo želimo da Ukrajinci imaju priliku da se brane.

Hoćete li podržati dok, na primer, Ukrajina ne povrati Krim?

Ima ljudi koji nas kritikuju i kažu da davanje oružja znači produžavanje sukoba i izazivanje novih smrtnih slučajeva i da se tome treba stati na kraj. Ako prestanete da naoružavate Ukrajinu, onda će se sukob okončati. Ali šta onda? Zar nije važno kako se završava? Pitanje nije samo kada će se završiti, već i kako.

Kada će biti uvedene nove sankcije koje će uticati na naftu i gas iz Rusije?

Ne mogu dati datum. Može se samo nagađati. Koliko znam, predloga još nema, ali postoje opcije kako to najbolje uraditi: porez, zabrana uvoza ili možda iranski sistem? Mnogi ekonomisti kažu da bi bilo racionalno povećati cene gasa i nafte kako bi ih naterali da traže alternativne izvore. Nijedan od ovih predloga nema jednoglasnu podršku. Ovo je pitanje kojim treba da se bavi Evropski savet. Ovo je politika visokog nivoa. Do sada nije bilo dogovora.

Šta treba da se desi u Ukrajini da bi EU konačno prekinula sve veze sa Rusijom i prestala da se pretvara da se ništa nije dogodilo?

Ne, niko se ne pretvara da se ništa ne dešava. Trudimo se da malo edukujemo. Evropski savet još nije dao uputstva za uvođenje poreza ili zabrane uvoza (nafte i gasa). Postoje neke zemlje članice, znate koje, jasno su rekle da će staviti veto. Ako jeste, hteli mi to ili ne, to će sprečiti jednoglasnu odluku. Žao mi je, ali je tako.

Da li mislite da postoji neko rešenje?

Ako postoji neko ko ne želi da učestvuje, onda to mogu i drugi. Za dobrovoljnu odluku nije potrebna jednoglasnost, dovoljno je slediti plan. Moguće je odlučiti da se postupa po kolektivnoj odluci, ne mora to biti odluka EU. Neće biti jednoglasno, ali možete delovati nezavisno. To se sada dešava i funkcioniše. Neće biti trenutnog efekta, sve će se dešavati postepeno.

Nemačka je obećala da će postupno izbaciti rusku naftu do kraja godine. Zapamtite da Rusija dobija mnogo više novca od nafte nego od gasa. To se već dešava. Veoma je važno smanjiti obim nabavljene nafte iz Rusije. Gas već zamenjujemo kod drugih dobavljača. Ne pretvaramo se kao da se ništa ne dešava. Razgovaramo sa svima i vršimo pritisak na sve da deluju.

Šta je sa gasom?

Sa naftom je sve mnogo jednostavnije, jer ona nije sirovina za industriju. To je samo izvor energije. A gas je sirovina, ne može se zameniti u petrohemijskoj industriji. Ali to će se desiti.

Rusija će videti nestanak novca od nafte i gasa. Kada bismo mogli da donesemo jednoglasnu odluku, bio bih srećan. Insistiram na tome, iznosim argumente, proučavam mogućnosti, tražim alternative. Kad god pozovem kolegu iz Saveta za spoljne poslove i pitaju me gde sam, odgovorim: „Kupujem gas“. Gde god da sam – na Bliskom istoku, u Kongu, u Alžiru – znate šta radim? Kupujem benzin.

Kakva će biti autonomija EU posle ukrajinske krize?

Autonomija je veoma širok pojam, ne samo vojni. To je prilika da se deluje bez ograničenja drugih. Jasno je da Evropi u mnogim aspektima nedostaje autonomija, ali trenutno je najvažniji energetski.

Veoma zavisimo od snabdevanja od nekoga sa kim trenutno imamo veoma loše odnose. Jasno je da Evropa prvo mora da uloži napore da postane energetski autonomna. Sada je ovo najvažnije. Može nam se zameriti što smo to mogli mnogo ranije, kada je Putin zauzeo Krim. Sada vidimo pravu opasnost. Svi smanjuju potrošnju i energetsku zavisnost od Rusije.

Šta je sada sa vojskom?

Svi proveravaju svoje arsenale da vide kakvu opremu možemo da obezbedimo Ukrajincima. Ovo je dobar test. Kakvu vojnu opremu imamo? Kakav kvalitet? Ovo je dobra lekcija i pomoći će u izgradnji vojne moći.

Kakve će biti posledice sukoba po ostatak sveta?

Zabrinuti smo zbog narativa da će sankcije Rusiji dovesti do gladi u svetu. Juče (20. aprila) razgovarao sam sa ministrom inostranih poslova Indonezije. Ova zemlja će biti domaćin G20. Upozoren sam na to kako se te mere doživljavaju u zemljama u razvoju. Oni će trpeti negativne posledice jer će porasti cene energije i hrane. Zašto? Zbog sukoba. Ali Rusija ulaže ogromne napore, a Kina joj pomaže, da proširi ideju da su to posledice zapadnih sankcija. Videćemo rat narativa, kao što smo videli sa maskama i vakcinama.

Kakav će svet biti posle ovog sukoba?

Svet će biti još više podeljen, a to će dovesti do ekonomskih previranja. I pšenica će postati svojevrsno oružje. Rusija već poručuje: „Naša pšenica je za prijatelje, a oni koji nam nisu prijatelji neće je dobiti“.

Pojaviće se nova politička panorama, sa Rusijom i Kinom na jednoj strani i Zapadom na drugoj. I mnoge zemlje u razvoju naginju na ovaj ili onaj način, u zavisnosti od okolnosti. Sećate se, tokom Hladnog rata bilo je nesvrstanih zemalja? Sada vidimo ponovnu pojavu sličnog fenomena.