Home / TEMA DANA / POSLE AZERBEJDŽANA ERDOGAN POVLAČI POTEZ KOJI ĆE IZAZVATI RAT SA GRCIMA!

POSLE AZERBEJDŽANA ERDOGAN POVLAČI POTEZ KOJI ĆE IZAZVATI RAT SA GRCIMA!

Erdogan, a i novi predsednik Turaka na Kipru, smatraju da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka mrtva, sahranjena, zato ne treba da čudi promocija ideje o stvaranju dve države na Kipru – na potezu su Ujedinjene Nacije.

Ovo kaže za Sputnjik Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Atine i Ankare, komentarišući posetu Kipru predsednika Turske.

“Turska i samoproglašeni turski Severni Kipar više neće tolerisati “diplomatske igre” u međunarodnom sporu oko prava na priobalne resurse u istočnom Mediteranu”, rekao je Erdogan u nedelju na Kipru povodom 37. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti kiparskih Turaka na ratom podeljenom ostrvu.

Dugo pripreman potez Erdogana na Kipru

Lalić kaže da je najava definitivnog prekida pregovora o stvarnju zajedničke države Turaka i Grka potez koji je dugo pripreman, a realizacija je počela podrškom Ersinu Tataru, novom predsedniku Kipra koji se takođe zalaže za stvaranje dve države na Kipru.

“Osvojio je tesnu većinu, 51,7 odsto galsova, ali on je sada čovek koji uz Erdoganovu podršku odlučuje na severu Kipra. Novi predsednik turske države na Kipru odmah je rekao da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka na ostrvu mrtva”, kaže Lalić i podseća da je ova ideja osuđena i u Briselu, Nikoziji i Njujorku, jer jednostrani potezi ne mogu nikako doprineti definitivnom rešenju krize.

Pregovori nisu odmakli

Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji je podeljen 1974. godine posle turske intervencije, vode se već decenijama, ali nisu mnogo odmakli od početka.

Poslednji put su prekinuti 2017. godine, jer dve strane nisu mogle da se dogovore kako da turska strana vrati Grcima oduzetu imovinu. Nisu mogli da se dogovore ni ko će u toj federalnoj državi imati koliki mandat, a Grci su tražili da Turska povuče 30 hiljada vojnika sa severa.

“Šta će sada uraditi generalni sekretar UN Antonio Gutereš u ovom trenutku nije jasno. Kao što je poznato, pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra vode se pod pokroviteljstvom UN već decenijama, ali je Turska uvek uslovljavala i nije moglo da se dođe do rešenja. Taj odnos je još više otežalo pronalaženje nafte u vodama istočno od Kipra. Turci sada pokušavaju da preko nepriznate države na severu ostrva odrede svoje pomorske granice i rade istraživanja nafte i gasa”, kaže sagovornik Sputnjika i podseća da je potraga za resursima naišla na osude UN i EU.

Obišao i “grad duhova”

Turski predsednik je, kao što je i najavio, obišao i „grad duhova“ – Varošu, koji je grčko stanovništvo napustilo posle turske invazije i poručio da se nepravda učinjena severnom Kipru ne može prihvatiti.

Njegovu ideja da otvori grad koji se nalazi „ni na čijoj zemlji“ Grci su nazvali „provokacijom bez presedana“.

Lalić kaže da je očigledno da se situacija oko Kipra komplikuje, da su sada na potezu Ujedinjene Nacije, ali i da ne treba zaboraviti da je Evropska unija ponovo upozorila Ankaru da poštuje međunarodno pravo, inače će se suočiti sa sankcijama.

“Erdogan zapravo pokušava da se ponaša kao lider u islamskom svetu, pogotovo u regionu Bliskog Istoka, na Kavkazu, Mediteranu, ali i na Balkanu, pokušava da se nametne kao čovek koji je zaštitnik muslimana.

Turska je velika zemlja, ona ima veliki uticaj u zemljama u okruženju, ali Erdogan počinje, kako to kažu u Siriji, pa i u Libiji, da se ponaša kao što su se nekada ponašali osmanski osvajači. On zapravo sada pokušava da se vrati tamo gde je Turska bila nekada, u vreme Osmanlija”, kaže Lalić.

Šta zna Erdogan…

Profesor Niškog univerziteta Nebojša Ranđelović kaže da zamrznuti sukob na Kipru posebno otežava činjenica jer je reč o dve države koje su članice NATO-a.

On dodaje da je jasno da je Turska već regionalna sila, a da je očigledno glavna Erdoganova politika upravo jačanje Turske kao regionalne sile.

“Odatle i njegovo prilično nezavisno političko ponašanje u odnosu na politiku NATO saveza i uopšte njegovo ponašanje u svim krizama koje se tiču Bliskog istoka i Sredozemlja. Da li Erdogan koji se ovako ponaša zna nešto što mi ne znamo, verovatno da, a šta je to, na to pitanje samo on može da odgovori”, kaže Ranđelović.

On dodaje da, iako prilično neočekivane i za diplomatsku praksu nesvakidašnje poteze turskog predsednika možemo delimično da tumačimo i kao samovolju, Erdoganu to dozvoljava ustavno – pravno stanje u Turskoj.

“Čitava Erdoganova politika usmerena je na to da se pre svega učvrsti kao lider u sopstvenoj zemlji, a onda i kao lider u regionu. Svako ko bi eventualno sada došao na njegovu poziciju, vukao bi takve poteze. Čini mi se da bi drugačija politika bila nepraktična, odnosno štetna po poziju koju predsednik sam po sebi u jednoj takvoj državi ima”, ocenjuje Ranđelović.

Grčka je od Sjedinjenih Država oficijelno zatražila da joj prodaju 18-24 višenamenska lovca-bombardera pete generacije F-35.

Atinski mediji prenose da je molba-zahtev Vašingtonu: odmah.

Grčka istovremeno traži da bude uključena u program proizvodnje F-35 Joint Strike Fighter.

Ministarstvo odbrane Grčke navodno pristaje da deo tih aviona i ne bude sasvim nov – ako ih je koristila američka vojna avijacija.

U dokumentu koji je potpisao prvi čovek oružanih snaga za naoružavanje – Teodoros Lagios – naglašava se da Atina traži odgovor u narednih nekoliko dana i da insistira da prve avione dobije već 2021-ve.

Grčki mediji i vojni analitičari i ne kriju da Atina kupuje ovoliki broj savremenih borbenih aviona i insistira na kratkim rokovima isporuke – zbog svog sve eksplozivnijeg konflikta sa Turskom.

Obe zemlje su članice NATO pakta, ali to kao da nema neki posebni značaj.

Hoće li se dogoditi da ruski PVO/PRO raketni sistemi S-400 obaraju grčke „amerikance“ F-35 Joint Strike Fighter?

(Sputnik)

Check Also

SRBIJA PRED POTPUNIM ZATVARANJEM

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša rekao je da se trenutna …