Home / TEMA DANA / POZNATI LEKAR ŠOKIRAO NEMAČKU: TRAŽIM ODGOVOR OD MERKELOVE- BROJ UMRLIH OD KORONE JE SUMNJIV

POZNATI LEKAR ŠOKIRAO NEMAČKU: TRAŽIM ODGOVOR OD MERKELOVE- BROJ UMRLIH OD KORONE JE SUMNJIV

Doktor  Sukarit Bakdi, dugogodišnji  profesor Univerziteta Johannes Gutenberg u Maincu i dugogodišnji upravnik Instituta za medicinsku mikrobiologiju i higijenu, uputio je  otvoreno pismo  nemačkoj kancelarki Angeli Merkel u kojem traži jasne odgovore na pitanje o  strategiji  borbe protiv koronavirusa.

Profesor smata da  je nemačka vlada nepotrebno ograničila javni život  i  sumnja da se namerno preuveličava broj  mrtvih  od koronavirusa. Pismo, koje je objavljeno na  portalu Global Research, prenosimo u celosti.

Kao emeritus sa Sveučilišta Johannes-Gutenberg u Mainzu i dugogodišnji direktor Instituta za medicinsku mikrobiologiju, osećam se dužnim dovesti u pitanje ograničenja u javnom životu koja trenutno poduzimamo kako bismo smanjili širenje COVID-19 virus.

Nije mi namera umanjiti opasnosti od virusa ili širiti političku poruku. Međutim, smatram da je moja dužnost dati naučni doprinos stavljanju u perspektivu trenutnih podataka i činjenica – i, osim toga, postavljati pitanja koja se mogu zaboraviti za vreme ove burne rasprave.

Razlog za moju zabrinutost leži pre svega u doista nepredvidivim socio-ekonomskim posledicama drastičnih restriktivnih mera koje se trenutno primenjuju u velikim delovima Europe i koje se u Nemačkoj već uveliko primenjuju.

Želja mi je kritički argumentovati prednosti i mane ograničavanja javnog života i njihove dugoročne efekte.Kako bih to ostvario, postavio sam pet pitanja na koja do sada nisam dobio dovoljno odgovora, ali koja su neophodna za uravnoteženu analizu. Želeo bih vas zamoliti da brzo komentarišete, a istovremeno apelujem na vladu da razvije strategije koje delotvorno štite rizične skupine bez ograničavanja javnog života i još intenzivnije polarizacije društva.

1. Statistika

U infektologiji – koju je osnovao sam Robert Koh – tradicionalno se razlikuje infekcija i bolest. Bolest zahteva kliničku manifestaciju. Zbog toga u statistiku trebaju biti uključeni samo bolesnici sa simptomima poput groznice ili kašlja.

Drugim rečima, nova infekcija – mereno testom COVID-19 – ne znači nužno da imamo posla s novo bolesnim pacijentom kojem treba hospitalizacija. Međutim, trenutno se pretpostavlja da pet posto svih zaraženih ljudi ozbiljno oboljeva i potreban im je respirator. Projekcije temeljene na ovoj proceni sugerišu da bi zdravstveni sistem mogao biti preopterećen.

Moje pitanje: Jesu li projekcije razlikovale zaražene ljude bez simptoma i stvarne, bolesne pacijente – tj. ljude koji razvijaju simptome?

2. Opasnost

Već duže vreme kruži niz koronavirusa – koji mediji uglavnom ne primećuju. Ako se pokaže da virusu COVID-19 ne treba pripisati značajno veći potencijal rizika od već cirkulirajućih korona virusa, sve bi protivmere očito postale nepotrebne.

Međunarodno priznati časopis za antimikrobne agense uskoro će objaviti rad koji se bavi upravo ovim pitanjem. Preliminarni rezultati studije mogu se već videti danas i dovesti do zaključka da se novi virus ne razlikuje od tradicionalnih korona virusa u smislu opasnosti. Autori to izražavaju u naslovu svog rada „SARS-CoV-2: Strah protiv podataka“.

Moje pitanje: Kako se trenutno opterećenje odela intenzivne nege s pacijentima s dijagnostifikovanom COVID-19 upoređuje s drugim koronavirusnim infekcijama i u kojoj će meri ovi podaci biti uzeti u obzir u daljnjem odlučivanju vlade? Uz to: Je li gornja studija uzeta u obzir u dosadašnjem planiranju? I ovde, naravno, “dijagnostifikovan” znači da virus igra presudnu ulogu u bolesnikovom stanju bolesti, a ne da prethodne bolesti igraju veću ulogu.

3. Diseminacija

Prema izveštaju Süddeutsche Zeitung, čak ni citirani institut Robert Koh ne zna tačno koliko je testiranih na COVID-19. Činjenica je, međutim, da je u Nemačkoj nedavno primećen nagli rast broja slučajeva kako se povećava količina testova.

Stoga je razumno sumnjati da se virus već nezapaženo proširio u zdravoj populaciji. To bi imalo dve posledice: prvo, to bi značilo da je službena stopa smrti – na primjer, 26. ožujka 2020. godine bilo 206 smrtnih slučajeva od oko 37.300 infekcija ili 0,55 posto – previsoka; i drugo, to bi značilo da bi bilo teško sprečiti širenje virusa u zdravoj populaciji.

Moje pitanje: Je li već postojao slučajni uzorak zdrave opšte populacije za potvrdu stvarnog širenja virusa ili se to planira u skoroj budućnosti?

4. Smrtnost

Strah od porasta stope smrtnosti u Nemačkoj (trenutno 0,55 posto) trenutno je predmet pozornosti medijske pozornosti. Mnogi su zabrinuti da bi se to moglo dogoditi kao u Italiji (10 posto) i Španiji (7 posto) ako se ne poduzmu mere na vreme.

U isto vreme se širom sveta pravi pogreška pri kojoj se prijavljuju smrtni slučajevi povezani s virusom čim se utvrdi da je virus bio prisutan u trenutku smrti – bez obzira na druge činioce. To krši načela samo kad je izvesno da je uzročnik igrao značajnu ulogu u bolesti ili smrti, ako se može postaviti dijagnoza. Savez naučnika medicinskih društava Nemačke u svojim smernicama izričito piše: „Uz uzrok smrti, mora se navesti i uzročni lanac s odgovarajućom osnovnom bolešću na trećem mestu na smrtnoj listi.

Povremeno se moraju navesti i četverovezani uzročni lanci.

Trenutno nema službenih podataka o tome jesu li, barem unazad, poduzete kritičnije analize medicinskih kartona kako bi se utvrdilo koliko je smrti zapravo uzrokovalo virus.

Moje pitanje: Je li Nemačka jednostavno pratila ovaj trend opšte sumnje u COVID-19? Namerava li se ta kategorizacija nastaviti nekritički kao u drugim zemljama? Kako onda razlikovati stvarnu smrt povezanu s koronom i slučajnu prisutnosti virusa u trenutku smrti?

5. Uporedivost

Strašna situacija u Italiji koristi se kao referentni scenario. Međutim, prava uloga virusa u toj zemlji potpuno je nejasna iz više razloga – ne samo zato što se ovde primenjuju i tačke 3 i 4, već i zbog toga što postoje izuzetni spoljni činioci koji ove regije čine posebno ranjivima. Jedan od tih činioca je i povećano zagađenje vazduha na severu Italije.

Prema procenama WHO-a, ova je situacija, čak i bez virusa, dovela do preko 8000 dodatnih smrti godišnje u 13 velikih italijanskih gradova Italije. Od tada se situacija nije bitno promenila.Konačno, pokazalo se i da zagađenje vazduha uveliko povećava rizik od virusnih bolesti pluća kod vrlo mladih i starijih ljudi.

Štaviše, 27,4 posto posebno ranjivog stanovništva u ovoj zemlji živi s mladima, a u Španiji čak 33,5 posto. U Nemačkoj je taj broj samo sedam posto. Pored toga, prema prof. Dr. Reinhardu Busseu, šefu Odela za upravljanje zdravstvom na TU Berlin, Nemačka je značajno bolja od Italije u pogledu jedinica intenzivne njege.

Moje pitanje: Koji se napori čine kako bi se stanovništvo osvestilo tih elementarnih razlika i kako bi ljudi shvatili da scenariji poput onih u Italiji ili Španiji ovdje nisu realni?

(teleskop.hr)

Check Also

DUGIN OTKRIVA: U TOKU JE SVETSKI RAT- NA BLISKOM ISTOKU ĆE SE ODREĐIVATI SUDBINA ČOVEČANSTVA

Intervju Aleksandra Dugina grčkom geopolitičkom portalu ”Geopolitics & Daily News” na temu Evroazije i Bliskog …