PRESTROJAVANJE PRED UDAR: SAD raspoređuju antitenkovske rakete na rusku granicu..

Američka vojska je rasporedila antitenkovske rakete na rusku granicu, usled pogoršanja odnosa između Vašingtona i Moskve.

Američke antitenkovske rakete Džavelin su u ponedeljak stigle u Ukrajinu, potvrdio je RFE/RL.

Rferl.org izveštava: Isporuka smrtonosne pomoći izgleda da produbljuje američko učešće u sukobu i označava barem simboličnu pobedu Ukrajine u nastojanju da zadrži zapadnu podršku u tekućem sukobu.

Posle nekoliko meseci vruće rasprave u Vašingtonu i, navodno, velikoj nevoljnosti od strane američkog predsednika Donalda Trampa, rečeno je da je Bela kuća u decembru odobrila prodaju Džavelina.

To saopštenje je izazvalo oštru reakciju iz Moskve, a zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je optužio SAD da “podstiču rat.“

Dva izvora koja su želela da ostanu anonimni jer nisu imali ovlašćenja da javno govore o tome – jedan u Ukrajini a drugi u SAD – potvrdili su za RFE/RL isporuku Džavelina uoči izjave Stejt departmenta.

Niti je obelodanjeno kada su raketni sistemi stigli u Ukrajinu, da li su sve obećane rakete i lanseri poslati ili gde se čuvaju; niti da li je ukrajinska vojska započela obuku na Džavelin raketama. Ali jedan od izvora je dodao da su Džavelin rakete stigle “na vreme.“

Stejt department nije iznosio nikakve detalje osim što je potvrdio isporuku.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je čvrsto lobirao kod zapadnih zvaničnika za više oružja, pored ograničnih zaliha nesmrtonosne pomoći od Vašingtona i evropskih saveznika do sada i američko odobrenje za prodaju komercijalnog oružja.

Porošenkova kancelarija nije komentarisala isporuku Džavelina.

Paket američke vojne pomoći od 47 miliona dolara koji je odobren prošle godine i potvrđen u martu, odredio je za Kijev 210 Džavelin antitenkovskih raketa i 37 Džavelin lansera, od kojih su dva rezervna.

Portparolka Stejt departmenta Heder Navert je u decembru rekla da je američka vojna pomoć Ukrajini imala za cilj da poveća sposobnost te zemlje da “brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet, i da spreči dalju agresiju.“

Kijev i zapadne vlade kažu da je Moskva naoružala i koordinisala ukrajinskim separatistima, kao i da je obezbedila ruske borce da pomognu u borbi protiv kontrole nad teritorijama koje se graniče sa Rusijom otkako je Moskva uzela Krim od Ukrajine u martu 2014. godine.

Isporuka Džavelina će verovatno podstaći odgovor Moskve, koja odbacuje optužbe učešća, uprkos montiranim dokazima koji uključuju kretanje oružja i prekogranične artiljerijske barijere, zaprobljene ruske vojnike i presretnute komunikacije.

Odgovarajući na odobrenu isporuku raketa Kijevu u decembru, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da bi naoružavanje Ukrajine dodatno podstaklo tenzije između Moskve i Vašingtona i gurnulo Ukrajinu “ka nesmotrenim novim vojnim odlukama.“

Od 2015. godine, SAD su obezbedile Ukrajinu sa 750 miliona dolara u nesmrtonosnoj pomoći, uključujući hamere, opremu za noćni vid i radarske sisteme kratkog dometa.

Došlo je i do nedavnog napretka u borbama između ukrajinskih vojnika i separatističkih snaga koje imaju podršku Rusije, navodi se u izveštajima ukrajinskog Ministarstva odbrane i Organizacije za bezbednost i saradnju na Specijalne nadzorne misije u Evropi (OSCE SMM).

3-godišnji sporazum o prekidu vatre, koji je poznat kao “Minsk II,“ pomogao je da se smanji intenzitet borbi, ali nije okončao rat.

Agencija za bezbednosnu saradnju Ministarstva odbrane u martu je izjavila da iako bi prodaja Džavelina “doprinela spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti SAD-a poboljšanjem bezbednosti Ukrajine“ i “pomogla Ukrajini da izgradi dugoročnu sposobnost da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet,“ to “neće promeniti osnovnu vojnu ravnotežu u regionu.“

Webtribune.rs