PRIMARIJUS DR ROGANOVIĆ: ISTINA O GMO VAKCINAMA PROTIV KORONE

Dok se po ubrzanoj proceduri vrši testiranje i sertifikacija vakcine protiv kovida-19 proizvedene u kooperaciji firmi Fajzer i Biontek, ne možemo da se ne podsetimo nekih kontroverzi vezanih upravo za američkog farmaceutskog moćnika.

Američka farmaceutska kompanija Fajzer optužena je da je od 2001. do 2007. godine podmićivala medicinske radnike i strane zvaničnike u Srbiji, Hrvatskoj, Kini, Italiji i drugim zemljama Evrope i Azije da bi povećali prodaju svojih lekova. Da bi izbegla suđenje, kompanija se nagodila sa američkim vlastima da plati 60 miliona dolara. Tri godine ranije kompanija je platila 2,3 milijarde dolara zbog neistinitog reklamiranja svojih proizvoda. Ovde treba staviti tačku što se tiče profesionalne etike i morala dotične kompanije. Ali, pare treba vratiti. Hm, vakcine!

Genetska modifikacija se omasovljuje

U sklopu nove strategije o vakcinama i doprinosa što bržoj i efikasnijoj borbi protiv korona virusa Evropska komisija (EK) je u junu mesecu predložila ublažavanje strogog zakona o genetski modifikovanim organizmima da bi se, navodno, stvorio pravni okvir za razvoj, distribuciju i primenu vakcina koje po svojoj suštini jesu genetski modifikovane. U saopštenju EK se navodi da bi se labavija pravila primenjivala ne samo na klinička testiranja vakcine za kovid 19, već i na lečenje. Kako se dalje navodi, pre stavljanja vakcine u promet, svejedno će se tražiti dokaz o poštovanju dobre proizvođačke prakse i procena uticaja na životnu sredinu.

First connection – prva veza

Dakle, veza postoji, znalo se da će biti genetski modifikovane vakcine i nekoliko meseci ranije se, tobož, da bi sve bilo po zakonu o GMO, on ublažava, a mnogima iz briselske administracije je do njega stalo kao do lanjskog snega. Ali je zato presudan uticaj na životnu sredinu!

Genetski modifikovane vakcine se nazivaju i vakcinama treće generacije. Kao što smo ranije pisali, proizvodnja ovih vakcina podrazumeva korišćenje tehnike rekombinovane DNK ili informacione RNK (iRNK), tako da polazna osnova više nije mikroorganizam, kao u klasičnim vakcinama, već njegova genomska sekvenca. Znači, gen za određeni antigen se uvodi u živi virusni vektor (nosač genomske sekvence korona virusa u ovom slučaju). Postupkom vakcinacije se virus vektor sa stranom DNK ili iRNK ubacuje u domaćina.

U ćelijama domaćina se sintetišu patogeni proteini (antigeni), a organizam domaćina ih prepoznaje kao strane. Tada dolazi do rekcije imunskog sistema i stvaranja antitela. Ovaj tip vakcina je nešto sasvim novo u istoriji čovečanstva i po suštini delovanja prevazilazi sve ostale štetne sastojke u vakcinama. One šifruju sam ljudski genetski kod i to sa patogenim ili neadekvatnim DNK ili RNK, pogađaju svaku ćeliju organizma i narušavaju osnovnu biologiju organizma. Postoje i mnoge kontroverze u vezi genetski modifikovanih lekova i genetskog inženjeringa uopšte.

Postoje indicije da se genetski modifikovane vakcine već godinama proizvode u Instititu za vakcine i serume ,,Torlak”. Pre više godina je država potpisala pismo o namerama sa švajcarskom kompanijom ,,Novartis” u vezi prodaje ,,Torlaka”, nikad nije obelodanjeno dokle se u tom sporazumu stiglo, ali sve ukazuje da je institut prodat. Još 2012. godine ,,Novartis“ je od Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja tražio pravno izuzeće od mogućih tužbi u slučaju da vakcine prouzrokuju štetne efekte na ljudima!

Next connection – sledeća veza

Onkogeni virusi su tumorski DNK i RNK virusi koji imaju sposobnost da maligno transformišu ćeliju. Zajedničko za obe grupe virusa jeste da svoj genetski materijal ugrađuju u genom ćelije domaćina u potpunosti ili samo jedan njegov deo (DNK virusi), ili se kao provirusni DNK integrišu u ćelijski hromozom (RNK virusi).

Inficirana ćelija se fenotipski menja, nastaju promene u ponašanju ćelije, odnosno promene na nivou rasta i razmnožavanja. DNK onkovirusi imortalizuju samo nepermisivne ćelije, a RNK onkovirusi izazivaju malignu alteraciju i permisivnih i nepermisivnih ćelija prevashodno mehanizmom aktivacije protoonkogena. Maligna transformacija ćelija koja je izazvana virusima predstavlja samo etapu u složenom procesu nastanka tumora.

Kako deluju virusi koji pokreću tumore?

Ponašanje jedne normalne ćelije mora biti usaglašeno i usmereno u korist organizma kao celine. Svaka promena u somatskoj ćeliji koja bi dovela do njenog ubrzanog razmnožavanja na račun ostalih ćelija ugrožava opstanak čitavog organizma. To se upravo događa kod tumora.

Ćelije kancera (neoplastične ćelije – naziv potiče od grčke reči neoplasia, što znači novi rast) se odlikuju time što se one i njihovo potomstvo nekontrolisano razmnožavaju uprkos mehanizmima koji to ograničavaju i sprečavaju. Deobama nastaju milijarde kancerskih ćelija čime se tumor širi i kolonizuje teritorije koje pripadaju nekim drugim ćelijama. U kulturi ćelija one postaju besmrtne i mogu se neograničeno deliti i po tome se suštinski razlikuju od normalnih ćelija koje se kroz određeno vreme zaustavljaju u rastu i umiru.

Suštinska razlika između normalne i maligne ćelije je u promeni veoma starih gena nazvanih protoonkogeni, koji su normalni geni prisutni u genomu svake ćelije i koji upravljaju životnim procesima u njoj, ali mogu i da izazovu malignu promenu ćelije. Delovanjem različitih činilaca- kancerogena (između ostalih i onkovirusa) ovi korisni geni mogu da se izmene i postanu onkogeni sposobni da izvrše transformaciju ćelije.

Oba tipa onkovirusa, i DNK i RNK, imaju sposobnost da svoju nukleinsku kiselinu ugrade u DNK domaćina i time izazovu pojavu kancera, pri čemu jedna grupa virusa to čine preko onkogena sadržanog u svom genomu, a druga grupa, koja ne sadrži onkogen, ugradiće se neposredno uz neki protoonkogen domaćina i dovesti do njegove promene u onkogen. Sasvim je jasno kako se DNK virus ugrađuje u DNK domaćina, dok je kod RNK virusa to vezano za enzim reverznu transkriptazu koji RNK virusa prepisuje u DNK da bi se ona ugradila u DNK domaćina. Taj mehanizam je primenjen i u genetski modifikovanim vakcinama.

Jedan neuslišeni apel

U javnom apelu Vladi Republike Srbije protiv obavezujuće vakcinacije objavljenog ovih dana između ostalog se kaže, parafraziraću, da u borbi protiv neke bolesti obavezna vakcina može biti samo krajnje sredstvo, iskorišćeno tek kada svi drugi lekovi dokazano zataje.

Da li smo primenili sva moguća medicinska sredstva? Posle tableta remdesivira (za koji SZO tvrdi da nije efikasan), avifavira i areplivira (za koje neka istraživanja u Rusiji pokazuju da imaju veliku efikasnost, odnosno da 9 od 10 pacijenata neće umreti), takođe se nazire i nova mogućnost za pacijente u obliku tableta molnupiravira. Naime, tim stručnjaka sa Instituta za biomedicinske nauke Univerziteta Džordžija obelodanio je da postoji lek koji se može jednostavno popiti, čiji efekti počinju već posle 24 sata i ima širok spektar aktivnosti protiv respiratornih RNK virusa. Molnupiravir zaustavlja progresiju bolesti ka težim stanjima i skraćuje period zaraznosti.

Final connection – konačna veza

Ako ne želimo da budemo zamorčići u globalnom eksperimentu sa vakcinama, i to proizvođača koji su se već dokazali kao prevaranti, ali i onih drugih, ako ne želimo da sutra našim potomcima kao moguću zaostavštinu ostavljamo malignitete, Daunove, Tarnerove, Klinefelterove, Patauove, Edvardsove i druge nepoznate sindrome (ako ih uopšte doživimo), moramo ozbiljno razmisliti da li ćemo stati u red za vakcinaciju genetski modifikovanim kovid vakcinama.

Primarijus dr Milan Roganović

(ifamnews.com)