PROJEKAT SLAMANJA SRPSKE- ZAPAD ŠALJE NATO TRUPE U BIH?!

Banjaluka je krenula u borbu da spreči dalje otimanje njenih ovlašćenja u BiH. Srpska je spremna na dogovor i ustupke ukoliko zapadni centri moći odustanu od projekta slamanja RS, ocenjuju sagovornici Kurira.

Republika Srpska krenula je u politički proces vraćanja svojih nadležnosti iz oblasti bezbednosti, vojske, oporezivanja, suda, tužilaštva i drugih koje po Ustavu Bosne i Hercegovine ne pripadaju BiH. Uspostavljanje oružanih snaga Srpske izazvalo je najviše bure, i to, pre svega, kod zaštitnika NATO interesa u BiH.

Ova tačka mogla bi biti okosnica oko koje će se Srpska u pregovorima sa Zapadom boriti za veća ovlašćenja, ocenjuju sagovornici Kurira i dodaju da će Zapad ponuditi neke ustupke RS kako bi odustala od pravljenja vojske.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da RS mora da igra racionalno i podseća da je vojska samo jedna od 70 nadležnosti koje su joj oduzete.

– Dodik je iskusan i fleksibilan političar. Mislim da je on spreman da sedne i da se dogovara sa zapadnim centrima moći, pa da od nekih zahteva i odustane, ako bi zahtevi RS na drugim poljima bili udovoljeni. Dodik danas ofanzivnije kreće s namerom da spreči da oni dalje otimaju ovlašćenja. Nije ovde cilj samo da se vrate oduzeta već da se spreči da se oduzmu nova ovlašćenja – napominje naš sagovornik.

Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić vidi samostalnu vojsku RS kao najveći problem za SAD i procenjuje da će oko te tačke biti pokušaja nagodbe ili pritisaka.

– Cilj Vašingtona jeste članstvo BiH u NATO i to bi dovelo Srbiju u veoma nezgodan položaj i bila bi pod ogromnim pritiskom. Namera je da se spreči povezivanje RS i Srbije, da granica na Drini bude večna. Zato

mislim da Amerikance u ovoj situaciji ne interesuju mnogo sve ove nadležnosti RS, već isključivo tačka koja se tiče vojske. Moja procena je da će se Srpskoj ponuditi neke pogodnosti a da ona zauzvrat odustane od svoje vojske. Ipak, kakvi god pritisci i ponude bili, nijedno rešenje ne može da prođe bez saglasnosti Srbije – naglašava on.

Slamanje Srpske

Politički analitičar Dževad Galijašević kaže za naš list da veća autonomija Srpske znači i njen otklon od NATO koloseka. On smatra da je Americi primarni cilj da ima aktivnog neprijatelja na Balkanu kako bi NATO dobio svrhu i uspostavio partnerstvo s muslimanskim svetom:

– U tom kontekstu treba posmatrati politički proces koji je pokrenula RS. Ako date više autonomije Srpskoj, onda ona ima svoj odbrambeni put koji bi bio van koloseka NATO, a to Amerika nipošto ne želi. Iako nije formalno članica Alijanse, BiH je i pravno i faktički NATO kuća i Srbi se bune protiv toga. Ne postoji tačka koja bi zadovoljila SAD. Njen politički projekat je sprečavanje bilo kakvog dogovora između srpske i bošnjačke elite.

Bivši šef diplomatije Velike Britanije- Neophodno poslati NATO trupe u BiH

NEKADAŠNjI šef diplomatije Velike Britanije i bivši lider Konzervativne partije Vilijam Hejg u autorskom tekstu za “Tajms” osvrnuo se i na aktuelnu situaciju na Zapadnom Balkanu, navevši da je taj “region bio žarište 1914. i poprište najkrvavijih ratova u Evropi tokom devedesetih godina”.

On je između ostalog naveo i da je “istorija mnogo puta pokazala da zanemarujemo opasnosti na Zapadnom Balkanu”.

– To je bilo žarište 1914. godine i poprište najkrvavijih ratova u Evropi tokom devedesetih godina. Ovde je Rusija pokušala osujetiti težnje miliona ljudi da žive u stabilnim i zapadno orijentisanim državama.

Pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, intervencije na referendumu u Severnoj Makedoniji, kao i sve čvršći pritisak na politički i poslovni život u Srbiji. Kako bi se zaokružio haos, EU je zatvorila svoja vrata za daljnje proširenje, a Velika Britanija je izgubila uticaj kroz Bregzit – naveo je Hejg.

On je naveo kako Zapad, uključujući i Veliku Britaniju, nema luksuz da ignoriše dešavanja na Balkanu.

Na kraju je poručio i da je neophodno poslati NATO trupe u BiH.

– Male evropske vojne snage, poznatije kao EUFOR, trebale bi biti pojačane NATO trupama raspoređenim na strateški bitnim područjima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. To zvuči dramatično, ali samo snaga i odlučnost će nas udaljiti od velikih nevolja.

Kolaps u Avganistanu pokazuje šta se dešava kada Zapad izgubi pažnju. Ne može se dozvoliti da se isto desi na evropskom kontinentu. Zapad mora pogledati u hladne oči Vladimira Putina i suočiti se s njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga – kaže Hejg.