PROROKOVIĆ OTKRIVA UZNEMIRUJUĆE PODATKE: Evo šta je zapravo cilj proterivanja ruskih diplomata… DOLAZI NEŠTO MNOGO GORE!

Nikada u istoriji nije bilo masovnijeg progona diplomata od aktuelnog proterivanja ruskih diplomata iz više zemalja sveta zbog afere „Skripalj“, a da je ovo vreme prvog hladnog rata, verovatno bismo govorili o oružanom sukobu u najavi, smatra Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Ako se govori o povodu, a to je slučaj trovanja bivšeg agenta Sergeja Skripalja, Zapad, ističe Proroković u emisiji Svet sa Sputnjikom, ide korak napred u delovanju, posle svega što smo videli na Balkanu sa Markalama i sa Račkom, gde je makar postojala neka međunarodna komisija.

„Danas nemamo nikakvu komisiju, treba da verujemo u saopštenje britanskog Forin ofisa i šest slajdova koje je prikazala Tereza Mej, a nemamo apsolutno nikakvih dokaza“, navodi Proroković.

Karijerni diplomata Srećko Đukić slaže se da se uvodi „neka nova praksa“ u diplomatiji, a cilj joj je da se Rusija označi da je isto ono što je nekad bio Sovjetski Savez. Kako primećuje, proterivanje diplomata nije presedan, ali ga brinu razmere proterivanja i što se tome ne vidi kraj.

„Zapad i Britanija, koja predvodi celo to kolo, traže način da Rusiju izbace iz koloseka, da je isprovociraju“, veruje Đukić. Odluku malih zemalja, poput Crne Gore, da slede SAD i Britaniju u proterivanju ruskih diplomata, Proroković, s druge strane, vidi kao „meru lojalnosti“.

„Sve su one integrisane ili u NATO ili u EU ili u obe celine, tako da je uticaj SAD, i donekle Britanije, na njihovu unutrašnju politiku popriličan. Zato ih oni slede“, kaže Proroković.

Kad je reč o Britaniji, on smatra da je sledeći korak proterivanje ambasadora, spuštanje diplomatskih odnosa na niži nivo, a onda prekid diplomatskih odnosa ili traženje novih povoda za konfrontaciju. „Taj novi povod može biti bojkot Svetskog prvenstva u fudbalu“, smatra Proroković.

Đukić veruje da će Zapad bojkotovati to prvenstvo, ali i „da će napraviti neke druge smicalice“. Zapad uvežbava čvrstinu saveza i disciplinuje članice pred neke nove izazove, a iza svega je odgovor na najnovija ruska oružja i pokušaj da se Rusija uvuče u novu trku u naoružavanju.

Hladni rat, primećuje on, traje već godinama. Zapad misli da će dobiti i ovaj novi, pa sve što je radio Sovjetskom Savezu, radi sad Rusiji, navodi Đukić.

Kina nije u prvim borbenim redovima, ali…

Po mišljenju Prorokovića, želja Zapada je da aktivira „meki trbuh Rusije“, a u tom svetlu on očekuje da budu otvorena nova žarišta na jugu Rusije i u nekim bivšim sovjetskim republikama.

Međutim, smatra on, ključni suparnik SAD nije Rusija, nego Kina, ali ona je zasad prevelik zalogaj, a ovo je obilazan put da se i ona polako destabilizuje.

„Kina nije u prvim borbenim redovima, ali pošto ima strateško partnerstvo s Rusijom, stvar je u tome da se napravi rascep između Rusije i Kine da bi Amerika mogla lakše da izađe na kraj i sa jednom i sa drugom“, kaže Đukić.

Proroković skreće pažnju da mnoga pitanja koja ih se naizgled ne tiču, i Kina i Rusija, Indija i Brazil, shvataju u širem kontekstu, pa tako i kosovsko.

„Često to nije podrška Srbiji, nego pitanje kako ćemo sagledavati međunarodne odnose u celini“, objašnjava on.

Po mišljenju bivšeg diplomate, situacija u svetu uopšte zabrinjava i neka sitnica može da je zapali, a opasno je što više nema zemalja posrednika, kao što su nekad bile nesvrstane zemlje.

„Postojao je treći pol, most koji je mogao da spoji Vašington i Moskvu. Danas nemate lidera poput Ulofa Palmea ili Vilija Branta“, smatra Đukić.

Ohrabruje ga ipak što Rusija i Putin vode spoljnu politiku hladne glave i ne reaguju na prvu loptu, dok smatra da na američkoj strani nema takvih.

Proroković se slaže da se zasad ne očekuje smirivanje situacije. „Do detanta je došlo posle kubanske krize, kada je svet ušao u fazu potencijalnog nuklearnog rata.

Bilo je puno posrednika, ali ti odnosi su morali da eskaliraju da bi ušli u fazu normalizacije. Sada još uvek ne prisustvujemo eskalaciji krize u odnosima između SAD i Rusije.

Do toga će tek doći u nekim narednim godinama i posle toga ćemo moći da govorimo o detantu“, ocenjuje Proroković.

Đukić upozorava da ne treba isključiti mogućnost provokacije. „Mislim da se vodi jedan zaista podmukao rat. Ako dođemo do kubanske krize, plašim se da su danas oružja daleko strahovitija nego tada.

Nama treba u Evropi jedna nova istočna politika — ono što je Brant proklamovao i kao kancelar odneo u Vašington i u Moskvu i to je bio uvod u detant.

Da li će Evropa smoći snage da to uradi sa sadašnjim liderima, teško je reći“, kaže Đukić, koji među aktuelnim zapadnim liderima ne vidi nekog ko je tog formata.

Bockanje slona

Kad je reč o poziciji Srbije, Proroković veruje da možemo sačuvati samostalnu politiku i u ovako turbulentnim vremenima i ne vidi razloga da se priključujemo bilo kojoj strani.

„Mi treba da se vodimo našim interesima, a to je regionalna bezbednost. Kosovsko pitanje je nerešeno i u tom kontekstu treba da sagledamo ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji na svetskoj pozornici“, kaže Proroković.

On priznaje da je, kad je reč o Kosmetu, manevarski prostor Srbiji za postizanje kompromisnog rešenja vrlo mali, uz ocenu da će se Kosovo, kaže, koristiti kao instrument za dalje pritiske na Srbiju, pre svega da uđe u NATO.

„Cela ova igra oko UN u kontekstu rusko-američkog sukoba jeste da Kosovo tamo dobije stolicu, da potom aplicira za NATO — zato je Ves Mičel i najavio brzo formiranje vojske Kosova i onda će albanske vlasti da nam instrumentalizuju stanje u Bujanovcu i Preševu.

Moguće da će tu biti nekog oružanog konflikta nižeg intenziteta. Ako kosovo uđe u NATO, Srbija u Bujanovcu i Preševu ne može nikako da interveniše.

Onda vi više nemate problem sa nekim lokalnim Albancima, niti sa vlašću u Prištini, već imate problem sa NATO-om. U takvoj situaciji, jedini način da sačuvate ostatak svoje teritorije jeste da sami uđete u NATO“, obrazlaže Proroković.

U geopolitičkoj teoriji, podseća on, postoji takozvani koncept zaleđa, a nikada zaleđe ne možete ostaviti nepokriveno. „Ako se planira dalja eskalacija sukoba protiv Rusije za narednih 10 ili 15 godina, ne može Balkan da ostane nepokriven.

Mi smo rupa u tom zaleđu zajedno sa BiH.

Morate da uđete u NATO milom ili silom“, upozorava naš sagovornik.

Srećko Đukić smatra da će diplomatski rat između Rusije i Zapada potrajati. „To je kao kad bockate velikog slona i onda mu to bockanje dosadi i on reaguje. Tu su mogući konflikti. Ima veoma puno mesta na kojima mogu da bockaju i na kojima može da dođe do neke nepredviđene reakcije.

Kosovo je juče bilo na ivici rata. Činjenica jeste da je Srbija u moru EU i u okeanu NATO-a. To je geostrateški položaj Srbije danas, a ključ za to da li će Srbija ući u EU ili da li će je ugurati u NATO, jeste Kosovo i Metohija“, ocenjuje Đukić.

Kao što je nekad bila između Peterburga i Beča, srpska politika je danas, kaže on, između Vašingtona i Brisela, s jedne, i Moskve na drugoj strani“, kaže bivši ambasador.

Po mišljenju Prorokovića, Srbija treba da zadrži postojeću poziciju. „I ovaj rat će se jednom završiti.

Ako zadržimo postojeću poziciju, ako koliko-toliko zadržimo glavu iznad vode, mnogo više ćemo se pitati o sopstvenoj sudbini“, zaključuje gost Sveta sa Sputnjikom.

(Sputnik)