Proroković: SAD pustile probni balon za menjanje granica na Balkanu, ali ovoga puta neće se samo oni pitati..

 Piše: Dušan Proroković

Dejn Rorabaher, Timoti Les i Slavoj Žižek zalažu se za razmenu teritorija. Očigledno, radi se o ispitivanju terena i puštanju takozvanih probnih balona ne bi li se utvrdilo šta ko o tome misli

Pismo američkog kongresmena Dejne Rorabahera predsedniku Tomislavu Nikoliću je nekako brzo palo u zaborav.

Da se podsetimo, Rorabaher je početkom februara poručio da je umesto negativnih primera kao što je slanje voza s provokativnim simbolima na Kosovo, možda bolje i u obostranom interesu da se razmotri razmena teritorija, što bi rezultiralo većim brojem Srba u Srbiji i većim brojem Kosovaca na Kosovu.

Pod razmenom teritorija se, naravno, podrazumeva trampa: Bujanovac i Preševo za severni deo Kosova.

Ovo, međutim, nije bila i poslednja Rorabaherova ideja o novoj geografskoj prekompoziciji balkanskih država, pa je nekoliko dana kasnije u intervjuu jednoj albanskoj televiziji rekao kako je stvaranje Makedonije propali projekat, te da granice Makedonije treba da budu promenjene: “Zato Kosovci i Albanci iz Makedonije treba da budu deo Kosova, a ostatak Makedonije treba da bude deo Bugarske ili neke druge zemlje s kojom misle da su povezani.”

Tada je oštro reagovalo makedonsko ministarstvo spoljnih poslova, zahtevajući stav Stejt departmenta jer je ovaj kongresmen član Komiteta za spoljne poslove i predsednik Potkomiteta za evropske poslove.

I, mada je ostatak reakcije makedonskih vlasti praznjikava žalopojka o “nacionalističkoj retorici” i “vraćanju u prošlost”, potez koji su preduzeli je bio odličan, bez obzira na to što od Stejt departmenta nisu ni mogli da dobiju bilo kakav iskren odgovor.

Jer, Rorabaher nije bilo ko, a sasvim je sigurno da ne piše pisma predsednicima država napamet.

Radi se o čoveku koji je čak 13 puta biran za kongresmena, preko 30 godina u ovoj instituciji predstavlja Republikansku stranku, a u prvoj polovini osamdesetih bio je jedan od pomoćnika Ronalda Regana.

Pored toga, njegova popularnost na takozvanim alternativnim i antisistemskim medijima je velika.

Ostao je zapamćen po žestokoj polemici sa američkim ambasadorom u UN Samantom Pauer 2015. godine, kada je kritikovao režim u Kijevu i tvrdio da američki zvaničnici vrlo selektivno plasiraju informacije o dešavanjima u Ukrajini. Tim smerom je, barem kada je o Ukrajini reč, nastavio i Donald Tramp tokom svoje predizborne kampanje.

Pored toga, Rorabaher nije ni prvi koji je nešto progovorio na ovu temu. Pre njega je o tome pisao Timoti Les u članku za uticajni i ugledni “Forin afers”, a još pre četiri godine Slavoj Žižek je rekao kako bi “Kosovo trebalo pripojiti Albaniji, izuzev delova koji bi ostali Srbiji”, Republiku Srpsku Srbiji, a Sandžak onome što bi od Bosne ostalo.

O prekrajanju granica na Balkanu se intenzivno razmišlja, i to se sve glasnije može čuti kako vreme prolazi.

Razlika između svih ranijih predloga i ovog poslednjeg jeste adresa sa koje dolazi. Nije isto kada to čini jedan od američkih kongresa sa najdužim stažom ili slovenački filozof zabrinut za stabilnost regiona kojeg se inače gnuša.

Očigledno, radi se o ispitivanju terena i puštanju takozvanih probnih balona ne bi li se utvrdilo šta ko o tome misli.

Jer, posmatrajući iz istorijske perspektive, teško je očekivati da anglo-američka politika može iznedriti bilo kakav novi predlog do novih razgraničavanja po etničkim linijama. Uz nekoliko izuzetaka, samo su to i radili poslednja dva veka.

Postojeći regionalni okvir ne može još dugo da se održi. Poslednja dešavanja u Makedoniji i BiH po ko zna koji put potvrđuju ovu tezu. O kosovskom političkom žarištu ne treba ni trošiti puno reči, a na šta će tek ličiti Crna Gora posle Mila Đukanovića, teško je i pretpostaviti.

Pojedine balkanske državice i državolike tvorevine, onako kako su pravljene, uglavnom nisu sposobne ni da se održe, a kamoli da ispunjavaju neke složenije i važnije bezbednosne uloge.

Zato će prekompozicije granica najverovatnije biti. Ali kako, to ostaje da se vidi. Jer, prvo, takvi procesi nikada ne prolaze mirno.

Stvari krenu i neplaniranim tokom. I drugo, za to se više neće pitati samo SAD. Period njihove dominacije je za nama. Čini se da Balkan ulazi u novi krug destabilizacije.

Rorabaherov “probni balon” je bio ozbiljna najava toga.

(Novosti.rs)