Putin se sprema da povuče poslednji potez i dobije rat u Ukrajini!

Leonid Rešetnikov, general SVR (Obaveštajne službe Rusije) u penziji, direktor Ruskog Instituta za strateške studije (RISI) i savetnik Vladimira Putina, rekao je da ne postoji mogućnost da Novorusija ikad više bude deo Ukrajine pošto „ljudi sa jugoistoka ne žele da budu Ukrajinci“.

On takođe isključuje verovatnoću da teritorije Narodne republike Donjeck i Narodne republike Lugansk postanu parcijalno priznata država u sklopu granica druge države.

Stoga on smatra da će u bliskoj budućnosti biti još ratovanja, a da će u daljoj budućnosti ove oblasti postati nova ruska država.

Ovo su samo neke od teorija koje je Rešetnikov naveo u svom intervjuu sa Aleksandrom Čujkovim, novinarom Argumenty Nedeli.

Rešetnikov je rekao da se njegov institut, koji je počeo s radom kao tajni ogranak SVR, specijalizovao za „analizu dostupnih informacija sa svih strana sveta“, informacija „koje su potrebne ne samo za obaveštajstvo, već i za strukture koje definišu spoljnu politiku države“.

„Koliko god se to čini čudno, nije bilo tako ozbiljnih analitičkih centara u predsedničkoj administraciji Rusije“, rekao je bivši general SVR. Umesto toga, Kremlj je imao previše „institucija“ koje su činili „direktor, sekretar i direktorova žena“, ali bez osoblja koje bi doprinelo njihovoj efektivnosti.

RISI je drugačiji, nastavlja on. RISI je stvorio Vladimir Putin, a „sve zadatke vlade za istragu potpisuje Sergej Ivanov, šef predsedničke administracije“.

Rešetnikov je rekao da je njegov institut jedan od dva koji su najintenzivnije radili na Ukrajini (drugi je Institut CIS država). „Od samog početka rada, pisali smo analitičke izveštaje o porastu antiruskog raspoloženja u centralnoj Ukrajini i porastu proruskog raspoloženja na Krimu“.

RISI nije imao za cilj da izaziva uzbunu, ali je urgirao na Moskvu da preduzme korake i iskoristi nevladine organizacije kako bi se promovisalo prorusko raspoloženje, što ruska ambasada u Kijevu nije činila u onolikoj meri koliko je trebalo a što sada čini zahvaljujući intervenciji predsednika Putina.

Verovatnoća da će biti još rata u Ukrajini narednih meseci je „veoma velika“, kaže Rešetnikov, pošto je mogućnost federalizacije Ukrajine odbačena od strane Kijeva, kojim upravljaju SAD i kojima je potrebna ujedinjena Ukrajina kako bi mogle da postave projektile što bliže Rusiji.

Direktor RISI kaže da je za Vašington to toliko važno da će se boriti do poslednjeg Ukrajinca.

S druge strane, Rešetnikov smatra da je „prerano“ da Moskva pokuša da zauzme čitavu Ukrajinu. Putin je svestan da se „u Evropi odigravaju određeni procesi van pogleda autsajdera“, procesi „koji govore da će Rusija moći da odbrani svoje interese drugim metodama“.

Putin je svestan, iako mnogi nisu, da su SAD organizovale plan za rasparčavanje Rusije iako dominiraju Evropom. Vašington deluje u centralnoj Aziji i u Ukrajini. Zaista, SAD bi mogle napasti Turkmenistan putem različitih zastupnika, kao što mnogi u moskvi smatraju da će učiniti.

Kako navodi Rešetnikov, rusko-američka saradnja protiv terorizma je „naučna fantastika“, pošto upravo SAD stvaraju grupe poput ISIS-a i izdaju im naređenja. Svo delovanje Amerike je deo jednog većeg plana, kaže direktor RISI, te se mora suzbiti u celosti, a ne u delovima.

Kako direktor RISI navodi, ono što se dešava u Ukrajini nije rat između Ukrajinaca i Rusa, već „rat svetskih sistema“.

Rusija nije samo teritorija, ona je odvojena i ogromna civilizacija sa drugačijom idejom o svetskom poretku.

Sledeća godina će biti veoma teška za Rusiju, nastavlja on, ali u narednih pet ili šest godina ćemo biti svedoci „povratka Ruskog carstva kao modela istočnoslovenske civilizacije“. Boljševici su uništili ovaj model ali su doneli ideju o novoj civilizaciji. Rešetnikov smatra da se Rusija sada kreće ka „dobroj simbiozi“ ove dve vlasti iz prošlosti.

Zapad je svestan toga i posledično napada Rusiju sa svih strana jer ne želi da se povinuje novim pravilima igre.

Međutim, privlačnost onoga što Rusija nudi i odvratnost zbog onoga što Zapad čini zajedno vode ka „eksplozivnom rastu antiameričkog stava“ u Mađarskoj, Grčkoj, Italiji, Austriji, Francuskoj itd. „Ukoliko se Rusija izbori“, kaže on, „u Evropi će se dogoditi procesi koji neće odgovarati onima koji žele svetsku dominaciju“.

Rešetnikov na kraju intervjua navodi da se „ekstremno“ protivi ideju ujedinjenja SVR i KGB. Ukoliko se to desi, broj izvora informacija dostupnih predsedniku će se smanjiti.

(Webtribune.rs)