Home / TEMA DANA / RASTE PRITISAK- PET SVETSKIH SILA U SRBIJU ŠALJE ISKUSNE IGRAČE: DA LI ĆE BEOGRAD POSTATI BOJNO POLJE!?

RASTE PRITISAK- PET SVETSKIH SILA U SRBIJU ŠALJE ISKUSNE IGRAČE: DA LI ĆE BEOGRAD POSTATI BOJNO POLJE!?

Sjedinjene Američke Države (SAD), Rusija, Velika Britanija i Francuska – sve ove zemlje poslale su u Srbiju, ili će to učiniti uskoro, svoje nove ambasadore koji će u narednom periodu službovati u Beogradu.

Ako se tome doda još i Kina, koja je to učinila početkom ove godine poslavši direktno iz Sarajeva ambasadorku Čen Bo na novu misiju u Beograd, mnogi će pomisliti da se u Srbiji sprema diplomatska ofanziva, tim pre što neki od ovih diplomata, slučajno ili namerno, dolaze iz službe u Moskvi.

Osim te činjenice, manje-više sve njih povezuje Balkan, jer su gotovo svi bar u jednom trenutku službovali na ovim prostorima, što može biti razlog više da se pomisli da se region vraća u fokus, što zbog njegove važnosti, ali i zbog povezanosti sa pre svega Rusijom, na koju mnogi ne gledaju blagonaklono.

Zato će u glavnom gradu Srbije službovati dobri poznavaoci balkanskih prilika koji su iskusne karijerne diplomate, koje uglavnom govore srpski jezik, i kojima ovaj deo Evrope nije nepoznanica.

Da li je ovakav sastav slučajan, i da li će svaki od njih imati neki „specijalni zadatak“ kada je u pitanju Srbija? Da li se njihovo imenovanje može smatrati nekom vrstom pritiska, naročito u finišu priče oko „kosovskog čvora“? Ili je reč o odbrani interesa sopstvenih zemalja koji se lome na Balkanu, a naročito u Srbiji?

Svoju službu u Beogradu već su počeli ambasadorka Kine Čen Bo i ambasador Ruske federacije Aleksandar Bocan Harčenko. Uskoro, dužnost ambasadora Velike Britanije u Srbiji preuzima Šan Meklaud, zatim Entoni Godfri iz SAD, kao i Žan Luj Falkoni, Francuz koji će naslediti dosadašnjeg ambasadora Federika Mondolonija.

Od svih ovih imenovanja, najveće interesovanje u srpskoj javnosti ipak vlada za za dvojicu ambasadora koji predstavljaju i dve najveće, ali najčešće suprotstavljene sile, SAD i Rusiju. Da li je i Srbija mesto za njIhovo obračunavanje?

Kako za „Blic“ kaže asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, stranci ovo podneblje povezuju sa jakim ruskim uticajem.

– S tim u vezi, službovati na Balkanu, uključujući i Srbiju, zapravo je izazov – priča on.

 Aktivnija uloga

Sa druge strane, navodi, očekivanja su da će za godinu, dve na ovim prostorima biti krupnih promena, u smislu evrointegracija, rešavanja kosovskog problema, izgleda Bosne i Hercegovine…

– Dolazak iskusnih diplomata nam govori da njihove zemlje očekuju aktivniju ulogu svojih predstavnika u događajima koji se najavljuju u regionu, a pre svega postizanju sporazuma između Beograda i Prištine. Bocan Harčenko svojim dugogodišnjim iskustvom sa balkanskim temama i učešćem u Bečkim pregovorima šalje jasnu poruku da Rusija ne želi da bude nemi posmatrač, već akter od koga će zavisiti sprovođenje eventualnog rešenja za Kosovo – priča Surlić.

On navodi i da novi američki ambasador dolazi iz Moskve, i da je njegovo imenovanje povezano sa dominantnim mišljenjem da Rusija jača svoj uticaj na Zapadnom Balkanu.

– Iskusne diplomate poput Godfrija, koje su upoznate sa strategijama Kremlja, mogu doprineti drugačijim ishodima – pojašnjava on.

Sa druge strane, Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) kaže da, osim fransuskog, u svim ostalim ambasadama niko ne dolazi vanredno, već je reč o redovnim smenama po isteku mandata, što zbog penzionisanja što zbog odlaska na druga mesta.

– Činjenica jeste da su ambasadori SAD i Rusije, pa i Velike Britanije, ljudi koji maju više iskustva nego neki njihovi prethodnici iz ranijih mandata. Reč je o iskusnim diplomatama sa dugim diplomatskim stažom – kaže Novaković.

On pojašnjava i da je činjenica da u proteklih godinu dana jeste veće interesovanje za Srbiju i zapada i Kine.

– Sve to može da ima veze sa, recimo, francuskom strategijom za Zapadni Balkan, zatim inicijativom SAD kada je reč o Kosovu, kineskim angažmanom zbog inicijative „Pojas i put“ – navodi on.

Sjedinjene Američke Države – Entoni Godfri

Iako njegovo imenovanje još nije zvanično potvrđeno, Entoni Godfri biće naslednik Kajla Skota na funkciji ambasadora SAD u Srbiji. U srpsku prestonicu stiže iz Moskve, gde je zamenik američkog ambasadora u Rusiji.

Da će on preuzeti funkciju vrlo je izvesno, s obzirom na je jedini kandidat za ovo mesto, o čemu je ovih dana govorio i pred Odborom za spoljne poslove u američkom Senatu. Upravo se na tom mestu osvrnuo na, kako je rekao, „ruski maligni uticaj“, kao i „rusko agresivno ponašanje i kampanje dezinformacija širom većeg dela Evrope“.

Takođe, govorio je i o nužnosti sprovođenja reformi u Srbiji, neophodnosti postizanja sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, Srbiji kao destinaciji za investicije, nerešenom slučaju braće Bitići…

On je karijerni diplomata koji se, između ostalog, bavio i pitanjima Bliskog istoka, Turske i Evroazije, Irakom i poslovima na uspostavljanju međunarodne koalicije u borbi protiv terorističke Islamske države (ISIS).

Osim u Moskvi, službovao je i u Hrvatskoj, Jermeniji, Turskoj, Iraku, Čečeniji… Pre ulaska u diplomatiju Godfri je proveo 12 godina u američkoj mornarici.

Ruska Federacija – Aleksandar Bocan Harčenko

Ono što se spekulisalo još prošle godine, desilo se ove, pa je ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Čepurina zamenio Aleksandar Bocan Harčenko, koji važi za odličnog poznavaoca balkanskog regiona.

On je krajem jula predao akreditive sprkom predsedniku Aleksandru Vučiću, i ya samo nekoliko dana stigao do Niša, gde je prisustvovao primopredaji oklopnih vozila BRDM2, koja su inače donacija Ruske federacije.

Takođe, pohvalio je na društvenoj mreži Tviter da je posetio izložbu „Odbrana 78“, uz opasku da je NATO bombardovanje bilo zlo, pohvalio srpsko-ruske odnose, a dotakao se i vojne neutralnosti Srbije.

Reč je, inače, o diplomati poznatom na međunarodnoj političkoj sceni, koji je odavno uključen u diplomatske procese koji su pratili raspad bivše Jugoslavije. Ranije je bio na dužnosti specijalnog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova za Balkan i učestvovao je u radu Saveta za implementaciju mira koji je pratio ispunjavanje Dejtonskog sporazuma.

Takođe, bio je i šef Odseka za zemlje bivše Jugoslavije, a potom i zamenik direktora u odeljenjima za Evropu. Bocan Harčenko je bio dugogodišnji predstavnik Rusije u Kontakt grupi i, uz diplomate SAD i EU, predstavnik u posredničkoj trojci za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije.

Podržao je i referendum u RS 2011. godine, a njegov stav bio je i da bi referendum o članstvu u NATO u Crnoj Gori trebalo da se održi, optuživši crnogorske vlasti da to namerno ne čine.

Početkom prošle godine Bocan Harčenko rekao je da je Rusija u kontaktu sa Beogradom zbog pogoršanja situacije između Srbije i Kosova. Istakao je tada i da je saradnja sa Beogradom vrlo intenzivna i „što se tiče borbe protiv pokušaja da se Kosovo ugura u međunarodne organizacije.

Velika Britanija – Šan Maklaud

Početkom ove godine britanski Forin ofis imenovao je Šan Maklaud za nasledinicu doskorašnjeg ambasadora Velike Britanije u Srbiji Denisa Kifa, i ona bi dužnost trebalo da preuzme tokom leta.

U međuvremenu, sama za sebe kaže da je trenutno učenik srpskog jezika, kako joj piše u opisu profila na Tviteru, ali i da je muzičar i skijašica uzbrdo.

U Moskvi je službovala dva puta, u vreme raspada Sovjetskog Saveza, od 1988. do 1992., ali se vratila 2004. godine kao političi savetnik.

Takođe, radila je i kao zamenik šefa misije u Vilnjusu, u Litvaniji, a od 1996. do 2000. godine je bila u Hagu, pa od 2009. u Češkoj, kao ambasador, gde je službovala do 2013. godine.

Nakon toga, odlazi u Beč, gde je bila angažovana na mestu šefa britanske Delgacije pri OEBS-u.

U njenoj biografiji se navodi da je odlikovana ordenom priznanja Velike Britnije za zasluge i podršku operacijama u Avganistanu od 2001. do 2002. godine.

Francuska – Žan Luj Falkoni

Samo nekoliko dana nakon posete fransuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, odjeknula je informacija da dosadašnji ambasador ove zemlje u prestonici Federik Mondoloni napušta funkciju, i to baš na Makronovu molbu.

Odmah je stigla i informacija o njegovom zameniku, Žan Luj Falkoniju, koji je predstavljen kao velikog stručnjak za multilateralu. Za njega se priča i da je odličan je poznavalac evropskih prilika, sistema funkcionisanja EU, ali i bezbednosti.

Falkoni je trenutno ambasador Francuske u kancelariji UN u Beču.

Kina – Čen Bo

Ambasadorka Kine u Srbiji važi za jednog od vrsnih poznavaoca situacije na Balkanu, tim pre što je svojevremeno službovala upravo na ovim prostorima. Naime, u periodu od 1996. do 1999. godine bila je ataše, treća sekretarka u Ambasadi Kine u SR Jugoslaviji.

Region joj nije nepoznanica, s obzirom da je na službu u Srbiju stigla iz BiH, odnosno iz Sarajeva.

U periodu od 1992. do 1996. radila je u Direkciji za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju pri kineskom Ministarstvu inostranih poslova, gde je ponovo bila angažovana od 1999. do 2004. godine.

Check Also

PUTIN DIGAO SVETSKE SILE NA NOGE! OBRATIO SE AMERICI JASNOM PORUKOM I POKAZAO NA ŠTA JE SVE RUSIJA SPREMNA!

Izjavio je na operativnom sastanku sa stalnim članovima Saveta bezbednosti da će Rusija osiguravati svoju …