Obojena revolucija, prisilila je šefa države, Eva Moralesa, da napusti vlast, ali je zemlju uvela u haos i nasilje.
Danas se u provinciji Kočabamba broj poginulih popeo do devet, a ranjene su desetine ljudi.
Prvo su se sa policijom sukobili proizvođači koke, koji ne priznaju opozicionog senatora Žanin Anijes za vd šefa države.
Policiji je u pomoć priskočila vojska. Broj ranjenih dostigao je 115, a preko 200 ljudi je uhapšeno.
Morales je sukobe u Kočabambi nazvao „klanicom“ i pozvao policiju i vojsku da se uzdrže od prekomerne i nepotrebne sile.
Policija je saopštila da nije pucala i svu krivicu je svalila na vojsku.
Morales, koji je iz crvenokožačkog naroda Ajmara, duže od decenije je na nišanu Vašingtona jer je na vlast (2006-te) došao na antiemeričkoj retorici i obećanjima da će nacionalizovati naftu i gas i legalizovati uzgajanje koke.
Čak je The Guardian objavio da je Morales „uspeo da izgradi socijalizam koji ne šteti ekonomiji“ i da od od Bolivije napravi „uspešnu zemlju uprkos ignorisanju interesa SAD“.
Sama Bolivija je američka meta jer ima istraženih 12 triliona kubnih metara prirodnog gasa i 375 miliona barela nafte.
Na Boliviju otpada šest odsto svetske proizvodnje srebra, tri odsto bora i cinka, dva odsto bizmuta…
Morales je ustavnim promenama zabranio strancima da u narednih 40 godina istražuju rudna bogatstva Bolivije.
Sve je i za Moralesa i njegovu zemlju išlo dobro dok na njenoj teritoriji 2010-te nisu otkrivena velika nalazišta litijuma (9 miliona tona) koja su procenjena na 43 odsto svetskih rezervi.
`Okidač` je bio ugovor koji je u januaru 2019-te
državna kompanija Yacimientos de Litio Boliviano zaključila sa kineskom Xinjiang TBEA Group Co Ltd. Bio je to aranžaman `težak` 2,3 milijarde dolara, a Kinezi su dobili pravo da rade na nalazištima litijuma u pustinjama Coipasa i Pastos Grandes.
Akteri obojene revolucije pod kontrolom Amerikanaca startovali su pod parolom da je Morales „pokrao“ nedavne izbore.
Plasiraju parole: korupcija se može pobediti samo ako državne kompanije budu prešle u privatne ruke.
Na javnu scenu su izašli i oni koju kao zahtev ističu – nacionalizaciju nacionalizovanog.
I zato je nejasno koliko će previranja u Boliviji potrajati.
(Fakti)