RT: Razmena teritorija između Beograda i Prištine bi mogla odvesti celi region u haos

Razmena teritorija između Beograda i Prištine mogla bi da izazove lančanu reakciju na Balkanu, što bi donelo kraj za neke zemlje bivše Jugoslavije i dalo novi razlog SAD-u da zadrže trupe u Evropi, kažu analitičari za RT.

Ideja o razmeni teritorija između Beograda i Prištine po „etničkim linijama“ ponovo se pojavila ovog leta, a navodno ju je prvi predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dok se zvanično ne raspravlja o tome, takav plan bi verovatno uključivao da Priština odustane od severnih delova regiona u kojima dominiraju Srbi, u zamenu za teritoriju na jugu Srbije u Preševskoj dolini u kojoj dominiraju Albanci.

Lider samoproglašenog Kosova Hašim Tači nije isključio mogućnost takvih razgovora, opisujući potencijalno razmenu teritorija kao „korekciju“ granice sa Srbijom. On je čvrsto odbacio ideju o podeli Kosova na bilo kakve „etničke linije“, obećavajući da će to predstaviti početkom septembra Aleksandru Vučiću, kada će se njih dvojica sastati tokom nove runde pregovora.

Takvi razgovori su potrebni da Kosovo reši otvorena pitanja sa Srbijom i nastavi sa svojim ciljevima članstva u NATO-u i EU, kaže Tači. Međutim, on nije otkrio šta će Srbija dobiti zauzvrat, osim nejasne perspektive „evropske budućnosti“.

„Definitivno je sada trenutak da se izvrši korekcija granica između Kosova i Srbije, koja je dugačka oko 400 kilometara“, rekao je Tači u intervjuu Rojtersu sredinom avgusta.

„Korekcijom granica će se definitivno izbeći podela Kosova, zamena teritorija, još kriza ili problema, ili čak mogući novi rat.“

Kosovo se odvojilo od Srbije 1999. godine uz pomoć NATO bombardovanja i jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Ovaj potez nije priznala Srbija i niz drugih zemalja, uključujući i Rusiju. Kosovo i Srbija su preduzeli korake za normalizaciju odnosa, potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine, ali malo je postignuto.

Koliko je verovatna razmena teritorija?

Sama ideja o razmeni teritorija izazvala je oluju kritika kako u Srbiji, tako i na Kosovu. Ako bi Vučić i Tači zapravo i uspeli da postignu dogovor, to bi „bilo značajno dostignuće“, s obzirom na dugoročne tenzije koje postoje u regionu, smatra analitičar Martin Mekkalej (Martin McCauley), ali ovakav scenario nije verovatan.

Jednostavno odustajanje Beograda od spornih teritorija na Kosovu je još manje verovatno, pošto se Vučić suočava sa velikim kritikama u svojoj zemlji u vezi bilo kakvog dogovora sa kosovskim Albancima.

„Vučić se suočava s velikim protivljenjem u samoj Srbiji – Srpska pravoslavna crkva je čvrsto istupila protiv priznanja ili podele Kosova u bilo kojem obliku ili formi. Sve ankete pokazuju da je većina Srba protiv priznavanja Kosova ili podele Kosova“, rekao je politički analitičar Aleksandar Pavić za RT.

Na Kosovu je Ramuš Haradinaj postao jedan od najglasnijih kritičara ideje o razmeni teritorija, nazvavši samu raspravu o tome „pozivom na nove tragedije na Balkanu“.

„Ako ponovo otvorimo ono što je već dogovoreno, to znači ponovno otvaranje prošlosti, a u našem regionu ponovno otvaranje prošlosti znači ponovno otvaranje ratova. Sve ove granice su rezultat tragičnih ratova“, rekao je Haradinaj „Ajriš tajmsu“. Potom je pomenuo Rusiju, rekavši da bi samo predsednik Vladimir Putin na neki način „imao koristi“ od novog sukoba na Balkanu.

U stvarnosti, međutim, Rusija je već jasno saopštila da njen stav o kosovskom pitanju ostaje nepromenjen i da će prihvatiti bilo koje rešenje koje podržavaju građani Srbije. Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve strane da se pridržavaju međunarodnog prava i drže usvojene rezolucije UN-a – 1244.

SAD podržavaju „zadovoljavajuće rešenje“ … koje bi odgovaralo njihovim interesima?
Vašington je pokazao očiglednu podršku ideji o razmeni teritorija. Savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio je da se SAD neće protiviti „međusobno zadovoljavajućem rešenju“ između Beograda i Prištine, uključujući moguće teritorijalne promene.

„Naša politika, politika SAD-a je da ako dve strane to mogu da dogovore između sebe i postignu dogovor, ne isključujemo teritorijalna prilagođavanja“, rekao je Bolton 24. avgusta.

„Nećemo stajati na putu i mislim da niko u Evropi ne bi stao ako dve strane u sporu postignu obostrano zadovoljavajuće rešenje“, dodao je on.

Svaki takav sporazum bi mogao da bude „zadovoljavajući“, ali samo za same SAD, jer bi podstaklo tenzije u regionu i stvorilo izglede za nove oružane sukobe, upozorio je politički analitičar Džon Bosnić.

„Nema sumnje da to služi američkim interesima u Evropi kada postoji nestabilnost na evropskom kontinentu, a koje Nemačka i druge države EU ne mogu da kontrolišu bez američkih mišića“, rekao je Bosnić za RT.

Podrška SAD-a za razmenu teritorija mogla bi takođe proizaći iz nepoznavanja situacije na Balkanu, a koji se pokazao kao najeksplozivniji region Evrope već više od jednog veka, a američke akcije iz prošlosti u regionu pokazale su se sasvim kontraproduktivne, izjavio je za RT analitičar Martin Mekkalej (Martin McCauley).

„Sjedinjene Države nisu igrale glavnu ulogu na Balkanu. Sjedinjene Američke Države tradicionalno smatraju da je Balkan teško razumeti“, rekao je Mekkalej.

„SAD imaju ulogu ovde, ali njihov stav nije dobar, jer imaju poteškoća u razumevanju i sagledavanju ove oblasti.“

EU nije sigurna

Uprkos Boltonovoj uverljivom stavu, izgleda da to nisu i sve zemlje EU. Luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn je upozorio na „vrlo negativne posledice“ koje bi takav sporazum mogao proizvesti, a njegov finski kolega Timo Soini to naziva „rizičnim“.

„Verujemo da ovo može otvoriti suviše starih rana među populacijom i zato smo vrlo skeptični“, izjavio je u petak nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.

Ako se takva razmena teritorija zapravo dogodi, verovatno će pokrenuti lančanu reakciju u regionu, gde će etno-religijske manjine u susednim zemljama zahtevati autonomije i na kraju secesiju, upozorio je Mekkalej. Takav rasplet događaja je posebno opasan za Bosnu i BJR Makedoniju, koje imaju velike etničke i verske manjine.

„Ako se dogodi razmena teritorija između Srba i Albanaca, to će postaviti neposredni presedan za razmenu teritorija u Bosni, što će verovatno dovesti do otcepljenja srpskog dela i pridruživanja Srbiji, te podeli zemlje na dva dela“, rekao je Bosnić.

„A u slučaju Makedonije bi rezultiralo situacijom u kojoj bi Albanci odbili da napuste Makedoniju, te bi Albanci imali kontrolu nad nadpolovičnom teritorijom Makedonije na granici sa Kosovom“.

Izvor: Vostok / RT