Kremlj je otvorio mogućnost promene ruskog Ustava nakon što je predloženo jačanje moći parlamenta. Ovaj potez mogao bi proširiti vlast predsednika Vladimira Putina.
Dmitri Peskov, Putinov portparol, rekao je da je ideja ustavnih amandmana, uključujući davanje parlamentu glas u formiranju vlade, naišla na široku reakciju i stvar je za diskusiju.
Putin 2024. mora da siđe sa predsedničke fotelje kako bi izbegao kršenje ustavne odredbe koja brani više od dva mandata zaredom. Iako je on prethodno isključio promenu ustava kako bi ostao predsednik, njegovi savetnici ispituju načine koji bi efektivno produžili njegov ostanak na vlasti, koji je već duži od sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
– Kremlj razmatra promene elektoralnog sistema kako bi se obezbedio donji dom parlamenta na izborima 2021, usred pada popularnosti vladajuće Jedinstvene Rusije – tvrde izvori upoznati sa pripremama, prenosi “Moskov tajms”.
Čvrst stisak zakonodavnog tela, državne Dume, dao bi Putinu širok prostor za manevrisanje.
– To bi moglo da mu omogući da menja uloge kako bi ostao u vlasti kao lider vladajuće partije i premijer sa proširenim ustavnim ovlašćenjem o trošku predsednikovanja – kažu dva izvora bliska Kremlju.
Predsednik Dume Vjačeslav Volodin je juče istakao da Rusija mora ispraviti “nedostatak neophodnog balansa između rada zakonodavnih i izvršnih tela”.
– To u najmanju ruku znači dozvoljavanje zakonodavcima da učestvuju u izboru ministara vlade, a to bi zahtevalo ustavne promene – rekao je Volodin, dodajući da se odnosi samo na manje “ciljane” promene.
Trenutno, ruski parlament glasa da odobri premijera i vladin tim koji je on izabrao. Iako provladini članovi parlamenta uglavnom podržavaju ideju, šef komisije za ljudska prava Kremlja Mihail Fedotov rekao je da se protivi bilo kakvoj izmeni Ustava.
Napori Kremlja da iznađu alternative da Putin ostane na vlasti nisu daleko odmakli. Zapelo je i ubeđivanje predsednika susedne Belorusije o potencijalnom spajanju s Rusijom, što bi omogućilu Putinu da postane šef ujedinjene države.
Takođe, najava kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva da će sići sa fotelje ali zadržati poziciju u ministarstvima spoljne politike i bezbednosti ne gleda se kao realističan model za Rusiju jer bi novi predsednik mogao teoretski izazvati Putina.