Home / TEMA DANA / RUSIJA IMA SAMO TRI SAVEZNIKA– ARMIJU, FLOTU I SRBE: Moskva ne sme da ostavi Beograd na cedilu! (Video)

RUSIJA IMA SAMO TRI SAVEZNIKA– ARMIJU, FLOTU I SRBE: Moskva ne sme da ostavi Beograd na cedilu! (Video)

Ranije se tvrdilo da Rusija ima samo dva saveznika – armiju i flotu. Međutim, nije tako, njima se mora dodati i srpski narod.

putin

Upravo je to ona bezuslovna ljubav koju ništa ne može da pokoleba i koja će istrajati pred svim izazovima. Upravo je to onaj istorijski fenomen koji Rusija ni u kom slučaju nema pravo da ignoriše i koji mora da zaštiti.

Ako je suditi prema izjavama zapadnih zvaničnika, političara i medija, onda su svi ruski obaveštajci nedavno prešli na Balkan. Koliko je u stvarnosti izraženo rusko prisustvo na Balkanu i da li Rusija ima konkretne interese u regionu za EADaily govore srpski i ruski eksperti.

Besomučna kampanja

Medijska kampanja protiv Moskve počela je tokom poslednjih izbora u Crnoj Gori krajem 2016. godine, kada su crnogorske vlasti – kojima su se prvi put, posle dugih godina, fotelje prilično zaljuljale u kontekstu pristupanja zemlje NATO paktu i kada je pronađen „ruski trag“ u navodnom pokušaju državnog udara.

Ni američki potpredsednik Majk Pens nije zaboravio da pomene „ruku Kremlja“ u avgustu ove godine tokom samita Jadranske povelje u Podgorici. On je optužio Rusiju da je pokušala da „podeli region“, „da podrije integracione procese“ i „pomoću sile uvede nove granice“.

Zato ne čudi što je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo učešće „stranog faktora“ u špijunskom skandalu između Srbije i Makedonije, da bi ga razjareni novinari prvom prilikom upitali da li je u sve umešana Rusija? Srpski predsednik je dao negativan odgovor.

Za to vreme bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Volfgang Petrič u intervjuu austrijskim medijima izjavio je da je precenjen uticaj ruskog faktora na Balkanu. On smatra da Srbija samo „flertuje sa Rusijom“, ali da sigurno korača u EU. I nastavio da tvrdi kako predsedniku RF Vladimiru Putinu „nije stalo do Balkana“, već da ga region interesuje isključivo u kontekstu teranja inata Briselu.

Doktor političkih nauka i saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda Stevan Gajić kaže da u rečima austrijskog političara nema ničeg iznenađujućeg.

On je za EADaily napomenuo da dok je Volfgang Petrič bio visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, on je vodio izrazito antisrpsku politiku koja se sastojala u prenosu ovlašćenja i državnih prava Republike Srpske u korist Muslimansko-hrvatske federacije (sada Federacije Bosne i Hercegovine).

– Važno je istaći da je on Austrijanac koji ima slovensko poreklo. Zašto je to važno? Zato što je upravo Austrija ta zemlja koja je imala aspiracije na BiH i zato što je austro-ugarska okupacija bila prva iskra u požaru Prvog svetskog rata. Tokom američke dominacije u svetu i posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, globalisti su Austrijancima, kao tradicionalnim okupatorima BiH, namenili ulogu visokih predstavnika. I danas se tamo jedan takav nalazi na dužnosti, a to je Valentin Incko – precizira Stevan Gajić.

Balkan je uvek važan

Što se tiče spoljne politike Rusije, ovaj ekspert smatra, da je Balkan iz objektivnih razloga za nju izuzetno važan, obzirom da je to jedini region u svetu sa koga se Rusija može kretati na jug, pošto ovde žive pravoslavni slovenski narodi, u prvom redu Srbi, ističe on.

– To je veliki potencijal kojeg se Evropljani plaše. Zato srpski narod poslednjih 30 godina pati, a u suštini i mnogo duže. Ovo pitanje datira još od „Velike igre“ koja je vođena između Velike Britanije i Ruske Imperije u XIX veku – objašnjava srpski politikolog.

– Mislim da je Rusija zainteresovana za Balkan, ali u ovom momentu, sudeći po nekim događajima, ona nema jasno izgrađenu strategiju za ovaj region – ističe on.

Ovaj ekspert je i ranije u razgovoru za EADaily isticao da je u poslednjih par decenija Rusija učinila nekoliko kardinalnih grešaka.

– To je povlačenje njene vojske sa Kosova 2003. godine, i krajnje ćutanje (ako ne i nešto više) u priči oko otcepljenja Crne Gore od Srbije. To je bila geopolitička katastrofa, pre svega, za Srbiju koja je izgubila izlazak na more, kao i za Rusiju, ulaskom Crne Gore u NATO – ponovio je ovaj ekspert i dodao da je to bio izrazito neprijateljski gest Zapada prema Moskvi.

Gajić ocenjuje da je globalni problem ruske politike u svetu to što Rusija u saradnji sa drugim državama uvek gradi odnose sa vlastima, a ne sa društvenom zajednicom.

– Srpsko društvo je najviše proruski orijentisano u svetu. I to svi znaju u Evropi i čitavom svetu, a ne samo u pravoslavnom ili ruskom svetu. U Srbiji je rusofilstvo, ma koliko to paradoksalno zvučalo, mnogo jače nego u bivšim republikama SSSR – ističe ovaj politikolog.

On smatra da zbog toga Rusija ima prednost bez presedana.

– Rusija još uvek nije pronašla mehanizme delovanja posebno kada je reč o „mekoj“ i „tvrdoj“ sili. Ona se ne snalazi u toj igri jer stalno komunicira sa vlašću, a ne sa društvom, što lokalni vlastodršci umeju dobro da iskoriste, Zato Rusija sa svom svojom ogromnom silom biva naivna i u suštini ponižena u komunikaciji sa lokalnim vlastodršcima – ističe Gajić.

Gajić smatra da je dobar primer za to upravo večiti šef Crne Gore Milo Đukanović koji je godinama uživao podršku Rusije po svim mogućim pitanjima da bi na kraju učinio ono „što je nama na Balkanu bilo očigledno od samog početka – ušao je u NATO, a antisrpska politika je na kraju dovela do antiruske aktivnosti, isto onako kako je prozapadna politika u Ukrajini brzo postala antiruska – rekao je Gajić.

Nije sve izugubljeno

Rusija nije uočila ove geopolitičke paralele koje su balkanskim narodima bile potpuno očigledne i zato je mnogo toga propustila, ističe Stevan Gajić.

– To nipošto ne znači da je sve izgubljeno. Rusija još uvek poseduje najmoćniji resurs, centralni narod na Balkanu – Srbe. Svoje stradanje u uslovima stalnih pretnji od momenta raspada Jugoslavije, on je platio zbog dobrih odnosa sa Rusijom u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u ratovima 90-tih. Naši neprijatelji su više od nas svesni postojanja veza – pravoslavlja, slovenstva i jezičke bliskosti – ističe Gajić.

Srpski politikolog smatra da Rusija ima makar polovinu od one racionalnosti koju poseduju zapadne države, ona bi iskoristila ovaj resurs i podržala objedinjavanje srpskog naroda u regionu.

Izjavu Volfganga Petriča prokomentarisao je i ruski ekspert za Balkan i saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelgardt.

On smatra da Petričeva izjava „jednostavno govori o nekom novom pogoršanju i aspiracijama EU prema Srbiji. Pritom, ističe ovaj ekspert, još uvek niko nije spreman da Srbiju primi u punopravno članstvo EU.

– Ako se stvar posmatra na osnovu realnog pregovaračkog procesa, a ne na osnovu deklaracija, onda je jasno da Srbija nema neku osetnu evropsku perspektivu. Na osnovu raspoloživih informacija niko sa sigurnošću ne može da kaže da će, na primer, 2019., 2020. ili 2022. godine Srbija postati punopravni član EU – smatra Engelgardt.

Ispada da evropski funkcioneri i političari nemaju obaveze pred Beogradom, ali zato „mogu da rešavaju sudbinu Srbije“, ističe on.

 – Oni mogu da određuju sa kim Srbija treba da razvija odnose, a sa kim ne treba – rekao je Engelgardt dopisniku EADaily.

Ovaj ekspert smatra da Rusija mora da vodi dosledniju politiku u regionu.

– Udarce koje ona dobija pored ostalog i od tog istog Petriča, u ogromnoj meri su izazvani time što Rusiju doživljavaju kao dobar džak za udaranje. Obzirom da nema osmišljenu politiku u regionu, ona ne brani svoje interese i zato je bez rizika mogu gaziti i blatiti – ističe Georgij Engelgart.

Resurs koji niko nema

Kao primer on navodi Crnu Goru u kojoj su vlada Mila Đukanovića i njegovi zapadni partneri poslednjih godina „rešili masu svojih problema“ – odveli zemlju u NATO i ugušili unutrašnju opoziciju.

Sve se to odigravalo u značajnoj meri za ruski novac, imajući u vidu ulogu sredstava iz Rusije u crnogorskoj privredi, uključujući i turistički sektor, napominje ekspert.

– Svi su videli kako se interesi Rusije mogu kršiti i gaziti, a da se pri tom ne plati bilo kakva cena. Smatram da bi se Moskva morala mnogo ozbiljnije odnositi prema svojim interesima, investicijama i prisustvu u regionu“ – ističe Engelgardt.

Njegova koleginica, balkanolog Anja Filimonova u analizi mesta i uloge Rusije na Balkanu još je kategoričnija.

Ona smatra da je, van svake sumnje, Balkan zona geostrateških, političkih, ekonomskih i nacionalnih interesa Rusije.

Anja Filimonova, isto kao i njen kolega Stevan Gajić ističe da Rusija na Balkanu poseduje najjedinstveniji resurs koji se može ubrojiti u bezuslovne saveznike.

– Ranije se tvrdilo da Rusija ima samo dva saveznika – armiju i flotu. Međutim, nije tako, njima se mora dodati i srpski narod. Upravo je to ona bezuslovna ljubav koju ništa ne može da pokoleba i koja će istrajati pred svim izazovima. Upravo je to onaj istorijski fenomen koji Rusija ni u kom slučaju nema pravo da ignoriše i koji mora da zaštiti – smatra Anja Filimonova.

Filimonova je takođe istakla da je Srbija, kao ključna karika balkanskog regiona, ostala poslednja tačka preko koje Rusije može da uđe na teritoriju Evrope.

– Mi više nemamo takvih tačaka. Ostaje da se razgovara jedino o Bliskom Istoku, ali ako govorimo o Evropi, onda više nigde i nikada neće biti takvih naroda i regiona. Zato je nesumnjivo da Rusija mora, na osnovu svog prirodnog prava, da bude prisutna na Balkanu i da podržava srpski narod – istakla je Anja Filimonova.

Rusija može, ali je pitanje da li će se se ozbiljno umešati

Šef projekta Serbska.ru Aleksandar Kravčenko ne sumnja da Rusija može uticati na procese na Balkanu. Međutim, njega brine drugo pitanje: da li je Moskvi potrebno da se meša u komplikovane regionalne prilike i kakvu korist iz toga može da izvuče.
– Mislim da se Rusija neće ozbiljno mešati u ove procese, zato što je to veoma opasno, a najvažnije je što Moskva neće dobiti nikakve posebne dividende ako zaustavi ili ubrza procese koji se tamo odigravaju. Procesi imaju objektivni karakter i ne mogu se zaustaviti – pretpostavlja Kravčenko.
Ovaj ekspert smatra da bi potencijalni napori mogli da imaju opravdanje jedino u slučaju da dođe do globalnih promena u svetu – na primer, ukoliko bi došlo do raspada EU.
– Verovatno bi tada Rusija mogla da odigra svoju ulogu – zaključuje Kravčenko.

EA Daily

 

 

Check Also

UDARNA VEST: SRBI ORGANIZATORI VOJNOG PUČA U BOLIVIJI! EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Pre nego što je Evo Morales, pobednik predsedničkih izbora u Boliviji (sa razlikom između devet …