Rusija priprema avijaciju za rat!

Piše: Olga Samofalova

Vlada u poslednjih nekoliko godina nije zaboravljala avijaciju, ali trenutna podrška avioindustriji je i dalje bez presedana. Objedinjena avioindustrijska korporacija (OAK) je dobila od vlasti gotovo sve što je tražila. Dakle, čak i u vreme krize, ona ne odustaje od nijednog svog projekat, već naprotiv, pravi planove za povećanje proizvodnje i namerava da zaposli hiljade novih radnika i inženjera.

„Tokom 2015. godine u poslovnom smislu korporacija će proći kroz dramatične promene“, izjavio je predsednik OAK Jurij Sljusar, koji je do pre par nedelja radio kao zamenik ministra industrije i trgovine. U stvari, OAK je od drame, najblaže rečeno, daleko. U vreme kada mnoge kompanije u uslovima krize planiraju da smanje proizvodnju, troškove i broj zaposlenih (a neke to već i rade), Objedinjena avioindustrijska korporacija, naprotiv, gradi krajnje ambiciozne planove.

„Jasno je, da je neophodno fokusirati se na neprimarne izvore prihoda i investirati u visoke tehnologije. A avijacija jeste visoka tehnologija“

Uprkos teškim vremenima za rusku ekonomiju, OAK u 2015. godini planira da proizvede 20 odsto više aviona – 193 umesto 161 od prošle godine – i poveća prihode za 40,3 odsto, do 400 milijardi rubalja, rekao je Sljusar.

OAK ne samo da neće smanjivati broj zaposlenih, već želi da zaposli ove godine još osam hiljada novih radnika. Oko hiljadu radnika i inženjera već je počelo sa radom na proizvidnji novih agregata od kompozitnih materijala u Kazanju i Uljjanovsku, izgrađenih od nule. A tokom perioda 2015-2017. korporaciji će trebati 16-17 hiljada novih radnika, izjavio je Sljusar.

CIVILNI AVIONI SA KINEZIMA

OAK ne planira da obustavi ili zamrzne postojeće ili nove investicione projekte za proizvodnju modernih civilnih aviona. To uključuje ne samo proizvodnju SSJ-100, koji se već koristi, već i nastavak rada na MS-21 aviona, koji još nije video nebo i početak razvoja, zajedno sa Kinom, širokotrupnog aviona, čije kreiranje što će koštati, prema preliminarnim procenama OAK, 13 milijardi dolara.

Prilikom stupanja na dužnost novog šefa OAK, Sljusar je rekao da „civilni program dolazi do trenutka istine u vezi sa razvojem programa SSJ-100“. Već sad možemo reći da je trenutak istine došao. Potražnje za SSJ-100 će biti.

Obim proizvodnje regionalnog SSJ-100 bez sumnje će se povećati, s obzirom na preferencije koje je vlada obećala u antikriznom planu za kupovinu domaćih aviona. Smanjenje PDV za domaće letove, što se takođe pominje u planu, će omogućiti povećanje letova po Rusiji, stvarajući potražnju za regionalnim avionima, među kojima SSJ-100 nema konkurenciju (uzimajući u obzir poskupljenje kredita i lizinga, devizni kurs i rečene subvencije od države).

Što se tiče MS-21, „okosnice projekta civilnog dela ruske vazduhoplovne industrije“, kako je rekao Sljusar, u 2015. godini u planu je da OAK obavi njegov prvi probni let. „Za ovaj projekat vezano je mnogo toga – ne samo veličina investicije već i sve naše ambicije u vezi sa prisustvom u segmentu srednjemagistralnih aviona“, rekao je šef OAK.

Planovi za razvoj rusko-kineskog širokotrupnog aviona za 250-280 putnika i dalje su na snazi. Idejni projekat aviona treba da se završi u julu 2015. godine (sam avion će se pojaviti u 2021. godine a serijska proizvodnja počeće 2025. godine). „Sada smo se dogovorili i dostavili Vladi biznis-koncept, formirana je i veoma uspešno radi zajednička (rusko-kineska) radna grupa. Naše kolege iz COMAC-a (kineski proizvođač aviona) s velikim entuzijazmom se odnose prema projektu i učiniće svaki napor da se on razvije“, rekao je danas Sljusar.

Udeo učešća u projektu Rusije i Kine biće 50 prema 50. Saradnja u projektu tek treba da bude određena, ali, prema rečima Sljusara, pretpostavlja se, da će kompozitno krilo i mehanizaciju raditi ruska strana, trup – Kinezi. Jedini problem predstavlja motor. „Za razvoj motora, nažalost, nemamo planove. Zbog toga imamo dva dobavljača General Electric i Pratt & Whitney, i treba da pregovaramo sa njima, dodao je predsednik OAK. „Ali sa kineskim kolegama svo već razgovarali o tome. da je cilj druge faze, mogućnost zajedničkg razvoja motora koji će se uklopiti u projektni zadatak“.

Imajući u vidu sve ove planove, postaje jasno, zašto, uprkos teškim vremenima, OAK otvara nova radna mesta. Po Sljusarevim rečima, ona su neophodna za ispunjenje najvećeg u istoriji postsovjetskog ugovora odbrambene industrije aviona, kao i zbog ispunjenja programa industrije civilnih vazduhoplova.

„Unapređenje kadrovskog potencijala OAK predstavlja ključni faktor u formiranju konkurentne vazduhoplovne industrije i doprinosi ekonomskoj nezavisnosti i razvoju izvoznog potencijala Rusije. Odluka kompanije da poveća broj zaposlenih u skladu je sa planom Vlade Rusije za obezbeđenje održivog ekonomskog razvoja i socijalne stabilnosti u 2015. godini, koji je objavljen ove nedelje“, rekao je Jurij Sljusar.

AVIJACIJA KAO PRIORITET

Avijacija, kao što se može videti iz objavljenog antikriznog plana vlade, predstavlja poseban prioritet među ostalim industrijama.

Šef OAK nije krio činjenicu da je vlada primenila sve njihove predloge u svoj antokrizni program. Ako su predstavnici, na primer, agrarnog sektora i malih i srednjih preduzeća, kojima je takođe pružena velika podrška, programu našli niz zamerki, avioindustrija nije iznela nikakve žalbe.

„Danas je, zbog svih tih spoljnopolitičkih i ekonomskih dešavanja, došlo do shvatanja da je neophodno da se zemlja fokusira na neprimarne izvore prihoda i investira u visoku tehnologiju. A avijacija jeste visoka tehnologija. Ovo je oblast koja za Rusiju još nije izgubljena. Uprkos svim poteškoćama i kraha 90-tih, i dalje smo jedna od retkih zemalja koja je u stanju da sprovede velike inovativne projekte i da proizvede moderne avione. Stoga je jasno zašto vlada kao svoj prioritet stavlja razvoj aviona“, slaže se direktor Avia.ru Roman Gusarov.

U budućnosti, ovaj sektor će dati novi izvozni proizvod. „Ovi proizvodi mogu biti traženi na međunarodnom tržištu, a osim Evrope postoje i alternativna tržišta – Indija, Kina, Jugoistočna Azija. Na tom tržištu možemo uzeti udeo. Tu će pomoći i partnerstvo sa Kinom“, kaže Gusarov. Konačno, podrška vazduhoplovnoj industriji znači takođe jačanje odbranbene sposobnosti zemlje.

„Sve ove blokade i embargo su pokazali da moramo da budemo nezavisni, i moramo biti u stanju da mnogo toga proizvedemo sami. Moramo biti zemlja koja zarađuje na razvoju visokotehnološke industrije“, rekao je ekspert.

Ako će od projekta širokotrupnog aviona korist biti vidljiva tek u narednoj deceniji, od MS-21 biće vidljiva u bliskoj budućnosti. Prema planu njegova serijska proizvodnja treba početi 2017. godine, upravo u vreme kada Rusija (prema planu) treba da izađe iz krize.

Blagodareći ovom avionu Rusija će imati realnu šansu da postane treći po veličini proizvođač civilne tehnike posle američkog Boinga i evropskog Erbasa. I takav cilj je vlada i postavila. „To nisu samo reči: tehnološke rezerve i nauka – to je ono što imamo. Neke komplikovanije stvari za vazduhoplove možemo raditi mi, i neke jednostavnije Kina. Montaža može biti i tamo i tamo. Malo smo zaostali u proizvodnoj tehnologiji, i to je neophodno nadoknaditi“, rekao je Roman Gusarov.

(Standard)