Ruski generalštab je pojačao vazdušnu odbranu Rusa u iranskom kompleksu nuklearnog reaktora u Bušeru, u Persijskom zalivu, prema izvorima iz Moskve.
Istovremeno, Iran je dozvolio snimanje kretanja nekoliko svojih mobilnih raketnih baterija S-300 na jugu, pokrivajući iransku obalu Persijskog i Omanskog zaliva.
Elementi ruske vojne obaveštajne službe, elektronskog ratovanja i savetnici za komandovanje i kontrolu iranskih sistema protivazdušne odbrane mobilisani su da podrže Iran u borbi protiv američkih i savezničkih napada.
Raspon novog nadzora proteže se znatno dalje od napada S-300 od 200 kilometara i pokriva američke letelice i avionske baze na Arapskom poluostrvu, kao i američke ratne brodove u (i pod) Persijskom zalivu i izvan Omanskog zaliva .
Rano upozorenje o američkim napadima na vazdušne i pomorske napade sada je spušteno ispod starog iranskog praga od 4 do 6 minuta. Kontra–paljba iranskih oružanih snaga se automatski aktivira od trenutka dobijanje upozorenja o napadu i ciljnoj lokaciji.
To znači da će, ako SAD budu otkrivene da lansiraju roj raketa usmerenih na iransku vazdušnu odbranu, rudnike uranijuma, reaktore i vojne, operacione bunkere, Iran lansirati svoj roj raketa na američke platforme za paljbu, kao i na Saudijsku obalu i druga postrojenja za proizvodnju nafte, rafinerije i cevovode, kao i na tankere u lukama i u zalivskom toku.
“Oružane snage Irana”, rekao je ruski vojni izvor tražeći anonimnost, “imaju sisteme protivazdušne odbrane koji su u stanju da napadaju vazdušne ciljeve na onim visinama na kojima mogu leteti letelice serije Global Havk; to je oko 19.000 do 20.000 metara. Iranska sredstva protivazdušne odbrane su i sistemi kupljeni u inostranstvu i sistemi sopstvenog dizajna Irana; među njima, posebno, stari sovjetski sistem S-75 i novi ruski S-300. Nedavno je Iran prevezao nekoliko S-300 na jug, ali to se dogodilo nakon što je dron oboren (20. jun). Ruski specijalisti sada rade u Bušeru i to znači da su S-300 takođe za zaštitu Bušera. “
Prošlog četvrtka, 20. juna, neposredno nakon ponoći, Iran je pratio američki Global Havk dron od lansiranja u vazdušnoj bazi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), južno od Dubaija. Ispostavilo se da je linija poletanja i inicijalna ruta leta više od 300 km od iranskih radara za praćenje. Četiri sata kasnije, avion je uništen od strane iranske rakete na tački na moru pored Kumobaraka.
Dodatni podaci o praćenju američke operacije dronova objavljeni su u simulaciji iranske državne novinske agencije Fars. Novinska agencija tvrdi da je Iranski projektil Khordad, kopija S-300, napravio uspešan napad; altituda nije prijavljena.
Ruski vojni izvor kaže da sada postoji aktivna koordinacija između ruskih i iranskih vojnih štabova. “Kada je reč o koordinaciji, naravno, postoji učešće Rusije u razmeni obaveštajnih podataka zbog Bušera i ISIS-a. Imamo dugo i uspešno partnerstvo sa Iranom, posebno u smislu borbe protiv međunarodnog terorizma“.
Iranski vojni izvori rekli su zapadnim novinarima da su uspostavili “zajedničku operacionu prostoriju kako bi informisali sve svoje saveznike u Libanu, Siriji, Iraku, Jemenu i Avganistanu o svakom koraku koji usvajaju u suočavanju sa SAD-om u slučaju opšteg rata na srednjem istoku. “
Mape objavljene do sada u otvorenim ruskim vojnim izvorima pokazuju četiri glavne protivraketne odbrane (PVO) na iranskoj teritoriji i raspon napada njihovih raketa. Treći i četvrti PVO sada se pojačavaju kako bi se suprotstavili američkom pojačanju na moru i na teritoriji Saudijske Arabije i Emirata.
Slabosti i ranjivosti iranske odbrane od američkog vazdušnog napada su, naravno, državne tajne. Prema pisanju Anatolija Gavrilova, ruskog stručnjaka za vazdušnu odbranu, u martu, očekivani plan američkog napada biće upotreba preciznih raketa i bombi na:
„Primarnie ciljeve… postrojenja za proizvodnju i preradu nuklearnog goriva, rudnike urana, rafinerije, druge industrijske centre. Ali u početku cilj će biti suzbijanje (potpuno uništenje) sistema vazdušne odbrane.
Masovna upotreba krstarećih raketa za različite svrhe i vođenih, avionskih bombi onemogućiće sisteme kontrole iranskih trupa i potisnuće sistem izviđanja i protivavionske, raketne vatre.
U ovom slučaju, zadatak napadačke strane biće uništenje od 70 odsto do 80 odsto radara u prva dva ili tri dana, a nakon toga, do 90 odsto… letelica sa ljudstvom će početi da bombarduju tek nakon kompletnog suzbijanja sistema vazdušne odbrane.
Zapad štiti svoje profesionalne pilote i nije bitno da li će i civilno stanovništvo Irana patiti. “
Glavna iranska ranjivost u odnosu na američki napad, prenosi Gavrilov, nije opseg i gustina vatrene moći kojom Iranci mogu da odgovore, nego relativno sporo vreme koje su do sada pokazali za obradu dolaznih podataka o napadu, fiksiranje ciljeva i usmeravanje kontra-napada. :
„U današnjim uslovima organizacije i vođenja brze vazdušne borbe, izuzetno je neophodan visok stepen automatizacije procesa prikupljanja, obrade, prenosa i razmene radarskih informacija, izrade rešenja za odbijanje napada i sprovođenje kontra-napada. . ”
Gavrilov ne procenjuje koliko su Iranci uspeli da sami i uz rusku pomoć reše probleme automatizacije i koordinacije vatre. Da bi se nadoknadila bilo kakva slabost, on preporučuje konkretne tehničke doprinose koje Rusi mogu dati. To uključuje tehnologiju elektronskih kontra-mera (ECM) za ometanje ili odbijanje američkih signala i sistema za navođenje oružja.
Dok Gavrilov veruje da je iranska vojska već postigla dovoljno veliku gustinu vatre protiv dolaznog oružja, on nije siguran da će domet i nadmorska visina iranskih radara biti dovoljno dobri da odgovare rizicima napada. Kako bi se neutralisao, on preporučuje:
“Ruski sistemi elektronskog ratovanja. Kompleks EV sistema je u stanju da značajno smanji sposobnost napadačkih aviona da tragaju, otkrivaju i uništavaju kopnene ciljeve; ometati opremu krstarećih raketa u GPS satelitskom navigacionom sistemu; iskriviti čitanja radio-visinomera napadačkih aviona, krstarećih raketa i bespilotnih letelica…
Ili prostije rečeno, Rusi će koristiti svoje resurse da proslede sve informacije iranskoj vojsci u slučaju napada američke vojske.
U brifingu za zapadne novinare, iranski komandanti naglašavaju opciju Armagedona; to jest, koliko god se njihova odbrana pokazala slabom ili jakom pod dugotrajnim američkim napadom, iranska strategija nije da čekaju. Njihov plan je, kažu oni, kontra-napad na arapske i američke ciljeve čim počne američki raketni napad; to znači, pri lansiranju, a ne u letenju ili pri napadu.
Dan nakon američkog napada i uspeha Irana, predsednik Vladimir Putin predsedavao je na sastanku svojih redovnih članova Saveta bezbednosti u Moskvi. Vojsku je zastupao ministar odbrane Sergej Šojgu. Američki napad na Iran bilo je glavno pitanje na stolu. „Učesnici su,“ prenosi se u saopštenju Kremlja, „posebno razgovarali o razvoju događaja u Persijskom zalivu. Oni su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog rastućih tenzija i pozvali uključene zemlje da pokažu uzdržanost, jer bi nepromišljene akcije mogle imati nepredvidive posledice u smislu regionalne i globalne stabilnosti. “
Analitičari ovo upozorenje Moskve tumače kao otvorenu pretnju NATO-u i vojsci SAD.
Nepredvidive posledice prevedene sa ruskog jezika na persijski znače prestanak trgovine naftom u Persijskom zalivu. “Dok nafta i roba drugih zemalja prolaze kroz Hormuški moreuz i naša će prolaziti kroz njega”, izjavio je 28. aprila general-major Mohamad Bakeri, iranski načelnik. “Ako naša nafta ne prođe kroz Hormuški prolaz, ni drugi neće proći”, završava ratnu analizu checkpointasia.net.
Webtribune.rs