RUSKI ANALITIČAR: Velika Albanija započeće smrću male Makedonije

Sirija i Ukrajina nisu jedine zemlje na koje se obrušio drski svetski hegemon koji nasrće na Rusiju. Jedan od najvažnijih regiona, gde je postavljena nova spirala sukoba geopolitičkih interesa Rusije i SAD je takozvani Zapadni Balkan, smatra ruski filozof i analitičar Vladimir Lepehin čiji autorski tekst za RIA novosti prenosimo u celosti:

U periodu od 1991. do 1999. godine SAD i NATO su naneli seriju hibridnih udara na Jugoslaviju, pre svega po Srbima, pretvarajući nekada prosperitetnu višenacionalnu zemlju u skup malih država, izmučenih međunacionalnim sukobima, a Srbe u otpadnike Evrope. I danas, Stejt department nema nameru da preda balkanskim državama ključeve za rešavanje njihovih problema. Naprotiv, strategija SAD i NATO za region sastoji se u tome da se u nizu zemalja koje okružuju Srbiju potpale novi konflikti – tako je najzgodnije držati Zapadni Balkan pod kontrolom. Jednostavnije rečeno, okupirati.

Velika Albanija započeće smrću male Makedonije

Danas u regionu postoji nekoliko zamrznutih ili tinjajućih konflikata. Zamrznuti – u srpskoj Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, okupiranoj 1999. godine od strane albanskih militanata uz direktnu vojnu intervenciju NATO i SAD.

Tinjajuće konflikte imamo u Bosni i Hercegovini, gde Republika Srpska istupa protiv evroatlanskih integracija, u Crnoj Gori, koju faktičkom aneksijom SAD pokušavaju da pretvore u protektorat NATO i u Makedoniji, u kojoj je takođe pokrenut „velikoalbanski scenario“ za desuverenizaciju zemlje.

Prošlog petka Rusiju je posetila delegacija parlamentarnih političkih partija Republike Makedonije, koju su predvodili predsednik makedonske političke partije „Građanska opcija za Makedoniju“ (GROM) Stevčo Jakimovski i predsednik Demokratske partije Srba Makedonije Ivan Stoilković. Tokom sastanka makedonskih parlamentaraca sa kolegama iz Državne Dume Rusije, konstatovano je da se u poslednje vreme u Makedoniji preduzimaju sve agresivniji pokušaji transformacije zemlje u protektorat NATO protiv volje većine njenih građana.

Prema mišljenju predstavnika ruske strane, poslanika ruske Državne Dume Sergeja Železnjaka, „danas se, pod direktnim pritiskom spolja vrši grubi pokušaj mešanja u unutrašnje stvari suverene Makedonije, promenu nacionalnog identiteta, imena zemlje, Ustava, državnog uređenja i nacionalnih simbola“.

Napominjem da je pre par meseci, američki vojni ataše u Beogradu Met Makrej u intervjuu za srpske medije razotkrio karte američkih nasilnika, uz napomenu da je njihov cilj „uključivanje šestorke naroda na Balkanu u međunarodni sistem“.

Pod „međunarodnim sistemom“ Makrej je, očigledno, imao u vidu ne toliko EU, koliko NATO. Pri tom, mišljenje stanovništva ovih zemalja američku diplomatiju i zvaničnika severno-atlantskog saveza, po svemu sudeći, ne interesuje. Ali, čemu tolika žurba? Šta je razlog žurnog i upornog uvlačenja Crne Gore, Makedonije i Srbije u ratne igre – drskim potkupljivanjem elite, organizovanjem provokacija protiv Rusije (kao što se to dogodilo u Crnoj Gori, gde su zapadne obaveštajne službe navodno otkrile i uhapsile agente Moskve „koji su spremali državni udar“), kao i zaplašivanjem i progonom protivnika pretvaranja balkanskih zemalja u prćiju Severno-atlantskog saveza i SAD?

Sve ovo liči na pripremu hitlerovaca za pohod na istok 1941. godine, putem sklepavanja sveevropske „antisovjetske koalicije“ od zemalja okupiranih od strane vermahta. Evo, čak i potpredsednik SAD Majkl Pens namerava da poseti 2. avgusta ove godine Crnu Goru, da bi uzeo učešće na samitu Jadranske povelje, i istovremeno izvršio inspekciju nove kolonije i bacio Podgorici 10 miliona dolara „pomoći“, kao nagradu za pravilan izbor saveznika.

Ekspert je objasnio zašto SAD stvaraju negativnu sliku o Rusiji na Balkanu

U SAD-u dobro znaju da je Prvi svetski rat započeo na Balkanu. I ako su dali sebi za cilj da ponovo rasplamsaju još jedan veliki rat u Evropi, bolje mesto od Zapadnog Balkana, za njegov početak, ne može se naći.

Druga je stvar što evropske zemlje, uključujući Nemačku, u datom trenutku nisu motivisane za podsticanje nove svetske klanice. Dakle, novi svetski hememon, odnosno NATO, može da se osloni jedino na svoju birokratiju, koja postaje glavni instrument sile usmerene na eskalaciju rata protiv neugodnih zemalja.

U SAD verovatno shvataju da se u na fragmente rascepkanoj Evropi u bliskoj budućnosti može formirati savez niza balkanskih zemalja, koji će postati ozbiljan faktor korekcije sveevropske politike i alternativa zemljama-marionetama kao što su Poljska i zemlje Baltika.

Eto zbog čega američka diplomatija danas čini sve da se ne dozvoli ujedinjenje zemalja bivše Jugoslavije, kao i njihov ekonomski i politički razvoj. I najbolji način obezbeđivanja pouzdane kontrole nad Zapadnim Balkanom postaje stvaranje sistema spoljnog upravljanja nad regionom od strane naddržavnih međunarodnih struktura, što, u stvari i govori pres konferencija Meta Makreja.

Još veću opredeljenost po ovom pitanju iskazuje ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot, koji je u svom intervjuu radioteleviziji Vojvodine (RTV), pre tri nedelje, izjavio bukvalno sledeće: „Ja vidim kako Rusi aktivno učestvuju u subverzivnoj aktivnosti u zemljama regiona (na Balkanu. – Prim. prev.) i koriste srpsku zemlju za, ja bih to nazvao zloćudni uticaj Rusije“, nakon čega je pokazao javnosti najviši stepen nekompetentnosti, navodeći da je „ruski humanitarni centar u Nišu – centar špijunaže“. Postavlja se pitanje: a šta je onda razmeštanje američkih i natovskih vojnih baza na Balkanu? Jesu li to humanitarni centri? Pa i sam ambasador, šta je on: diplomata ili „nadzornik“ za Srbiju – predstavnik američke nasilniče strukture, koji smatra da je normalno diktirati suverenoj zemlji svoje uslove?

Kako se odupreti okupaciji Zapadnog Balkana

Sve je očiglednije da SAD, koristeći svoj uticaj u NATO, žele da pretvore Balkan u proameričkog trojanskog konja u Evropi. Najviše što može da učini Rusija, ne pretendujući da uvuče balkanske zemlje u Evroazijsku ekonomsku uniju ili Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti jeste da otvori oči stanovništvu regiona i drugih zemalja sveta za kriminalne planove globalizatora.

SAD i NATO nude Balkanu nezavisnost od Rusije, i u cilju toga plasiraju mitove o nekakvim zlokobnim planovima Rusije u odnosu na balkanske zemalje, istovremeno na svaki način blokirajući verodostojnu informaciju.

Iz razgovora sa liderima makedonskih partija GROM i DPSM Stevčom Jakimovskim i Ivanom Stoilkovićem (vidi gore), autor ovih redova je došao do zaključka da, na primer, u Makedoniji danas dominira proamerička štampa. Sva nezavisna i nacionalna štampa u ovoj zemlji je uništena, tako da, ne samo građani ove zemlje, već i političari Makedonije ne znaju, na primer, za postojanje Evroazijske ekonomske unije.

Čime balkanske zemlje mogu da se suprotstave svojim prekookeanskim nadzornicima? Pretpostavljam da oslonac za očuvanje i jačanje njihovog identiteta i nezavisnosti može biti jedino spoljna politika usmerena na postizanje vanblokovskog statusa balkanskih zemalja.

Danas su na Zapadnom Balkanu ostale samo tri zemlje „bez gazde“ – Makedonija, Srbija i delimično Bosna i Hercegovina – zbog svoje problematičnosti. Očigledno je da će se, slomivši Makedoniju putem provociranja pobune albanskog stanovništva u njoj i koristeći makedonsko-albanski sukob za uvođenje trupa NATO u Makedoniju -severno-atlantski savez brzo zauzeti i Srbijom – poslednjim bastionom ako ne samostalne, onda barem „viševektorske“ politike u regionu.

Nije slučajno, uz podršku SAD u regionu pokrenut „Projekat albanskih opština“, koji ima za cilj da stvori horizontalni sistem uzajamne podrške opština pod kontrolom Albanaca, u stvari Albanije, Prištini, Makedoniji, Crnoj Gori i Preševskoj dolini u Srbiji.

Ledena rakija na plus 40 stepeni u Beogradu

Takva je balkanska perspektiva, koju, kao što pretpostavljam, dobro znaju u Beogradu, gde je u junu ove godine, uz podršku predsednika zemlje Aleksandra Vučića pokrenut Beogradski strateški dijalog – format međunarodnog razmatranja ključnih problema u regionu.

Jedan od prvih rezultata ovog dijaloga su dalji koraci u razvoju koncepta „B-4“, koji udružuje četiri balkanske zemlje (Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, kao i Bosnu i Hercegovinu) oko ideje vanblokovskog statusa ovih zemalja.
Drugi, ne manje značajan rezultat jeste podrška ideji Vučića o stvaranju Balkanske carinske unije (sa učešćem Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije).

Ovaj projekat predviđa očuvanje uslova Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije i proširenje saradnje balkanskih zemalja sa Evroazijskom ekonomskom unijom prema pojedinačnim trgovinskim sporazumima.

Evrointegracije Srbije neće naštetiti odnosima sa Rusijom

Zapadni mediji su već nazvali ovaj projekat „Ruka Moskve“. Najdalje je otišlo rukovodstvo Crne Gore, podvrgavši ovu inicijativu otvorenoj kritici, u nadi da će steći naklonost američkih gazdi. Dakle,
sve što danas ne doprinosi uspostavljanju američke svetske hegemonije, proglašava se, bez ikakvog pardona, rezultatom intervencije Rusije.

Međutim, oslobađanje balkanskih, a zatim i drugih evropskih zemalja od američkog mega-uticaja, nije samo pozicija pojedinih političara; to postaje ključni preduslov opstanka Zapadnog Balkana i Evrope kao takve.

(RIA Novosti)