Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Aleksandar BOVDUNOV
Američka koalicija, koja ratuje u Siriji, objavila je počinje ofanzivu prema strateški važnom gradu Abu-Kemalu koji se nalazi na Eufratu, na samoj granici te zemlje sa Irakom
Sa namerom da preduhitre Amerikance i njihove vazale, prema Abu Kemalu napreduje i sirijska regularna armija.
Pentagon je u međuvremenu nagovestio da bi svoje trupe mogao ostaviti u Siriji „na neodređeno“. Uprkos protestima zvaničnog Damaska koji je, pored ostalog, optužio SAD da su sa svojim saveznicima okupirale Raku.
Kakvu je veliku igru smislio Vašington i kakve veze ona ima sa izbornim obećanjima Donalda Trampa?
Portparol američke koalicije na Bliskom Istoku, Rajan Dilon, lukavo je saopštio da se Sirijske demokratske snage, koje su po njenom kontrolom, spremaju za napad na Abu Kemal. Čak je dodao da će nadiranje prema tom sirijskom prigraničnom gradu, koji je sada poslednje veliko uporište Islamske države, započeti čim se proameričke snage učvrste u zoni oko najvećeg sirijskog nalazišta nafte Al-Omar.
Indikativno je što SAD počinju da govore o isterivanju ID iz Abu-Kemala iako su pod kontrolom te terorističke formacije i dalje mali gradovi koje ona drži a bliži su pozicijama Sirijskih demokratskih snaga kojima upravljaju Amerikanci. To su gradovi: Al-Kuraja, Al-Ašara, Abu-Hamam, Haraidž, Hadžin i Aš-Šafa.
Sve je utoliko sumnjivije što se Kurdi, koji čine ubedljivu glavninu u Sirijskim demokratskim snagama, svih poslednjih sedam dana kroz pustinju pomeraju prema Abu-Kemalu. A prodiru kroz pustinju da ne bi moraju da ništa oslobađaju usput i da se tako zadržavaju.
Trenutno su Kurdi na 50 pustinjskih kilometara od Abu-Kemala.
Sirijska armija mu se primiče sa dve strane: jedna njena grupacija se spušta prema Abu-Kemalu dolinom Eufrata, a druga – kroz pustinju, dolazeći sa istoka provincije Homs. Ova druga kolona je na 70 kilometara od Abu-Kemala.
I oko Abu-Kemala ima nafte, ali ne privlači ona ni vladine snage ni Amerikance.
Taj grad je mnogo važniji kao centralna tačka za kontrolu tog dela sirijske državne granice.
Ekspert moskovskog Instituta za Bliski Istok Sergej Balmasov stoga naglašava:
„Amerikanci žele da stave šapu na taj deo sirijsko-iračke granice preko kojeg Damasku stiže pomoć iz Irana i da pritom još i razbiju iransku maštu o šiitskom polumesecu čiji bi jedan rog izbio na Mediteran“.
Izraelski list Arutz Sheva čak je napisao da strateški značaj ima kontrola nad „đavolskim trouglom“ – teritorijom između naselja Resafa (na severu Sirije, nedaleko od Rake), At-Tanfa i Abu-Kamala. Jer, svako od tih naselja je i raskrsnica važnih puteva.
Isti izraelski list dodatno naglašava:
„Ako Iran i njegovi saveznici budu kontrolisali ta tri sirijska grada, Teheran će ostvariti svoj strateški cilj – dobiće kopneni koridor preko teritorija Iraka, Sirije i Libana do Sredozemnog mora.
Trenutno proameričke Sirijske demokratske snage kontrolišu veći deo istočne granice Sirije i tako Asadovu armiju odsecaju od teritorije Iraka.
U Iraku je na vlasti – šiitsko rukovodstvo koje je lojalno Iranu i saveznik oficijelnog Damaska. Osim toga, u Iraku deluju proiranski šiitski dobrovoljački odredi. Upravo ti odredi napreduju prema Abu-Kemalu sa iračke strane.
Ti odredi su od iračkog grada Al-Kaima, koji je pored Abu-Kemala, udaljeni najviše 15 kilometara.
Ako armija Bašara Asada prva stigne do Abu-Kemala – stvoriće između Sirije i Irana kopneni koridor po kojem će moći da „teku“ i oružje i trupe.
Druga važna tačka za povezivanje sa Irakom i Iranom je grad At-Tanf koji se nalazi na samoj granici na putu Damask-Bagdad, a već ga kontroliše američka armije iz obližnje vojne baze koju je sebi otvorila
Koja god strana da zauzme Abu-Kemal – to će de fakto biti kraj Islamske države u Siriji. Time će se automatski otvoriti pitanje: šta dalje na teritoriji Sirije traže američke snage, s obzirom da je Vašington unapred objavio da se bori samo protiv Islamske države, a ne – kao Rusija – i protiv Džebhat an-Nusra i njenih saveznika.
Iako ih sirijska vlada ne želi na svojoj teritoriji, Amerikanci teško da će otići, pogotovo brzo.
Komandant njihove operacije u Siriji i Iraku – general Pol Fank – u intervjuu USA Todaybio je prilično otvoren:
„Smatram da se moramo spremati za dugoročno učešće u povećavanju potencijala svojih partnera u regionu. Mi smo tome skloni, ali će odluku doneti političari. Mi smatramo da treba da treniramo kurdske snage i da vodimo borbu protiv diverzantskih grupa terorista“.
U svemu je, dakako, i nafta. Donald Tramp je otvoreno rekao da u Siriji i Iraku SAD treba da ostave snage koje će kontrolisati nalazišta nafte.
Do početka rata, nalazište Al-Omar obezbeđivalo je do 25% celokupne sirijske nafte.
Sada Kurdi i Amerikanci kontrolišu 70 odsto sirijske nafte i glavne hidrocentrale na Eufratu.
