Home / TEMA DANA / Siniša Ljepojević otkriva: Trampova poseta samitu i u Briselu i na Siciliji pokazali su svu bedu evropske političke elite…

Siniša Ljepojević otkriva: Trampova poseta samitu i u Briselu i na Siciliji pokazali su svu bedu evropske političke elite…

Piše: Siniša Ljepojević
Prvi izlazak iz zemlje američkog predsednika Donalda Trampa trajao je neuobičajeno dugo – devet dana – a u medijima je uglavnom predstavljan na estradni način, gotovo kao serija cirkuskih gostovanja. Ali ta prva svetska turneja američkog predsednika je, međutim, izuzetno važna.

Jasno je da predsednik Tramp ne odustaje od predizbornih obećanja i da će spoljna politika biti po principu „Amerika iznad svega“ (America First). U prevodu, gde su pare, tu je i Amerika. Sve ono što je izvan tog principa neće biti na spoljnopolitičkom radaru Bele kuće dok je u njoj Donald Tramp.

Predsednik Tramp je tako prvo otišao u Rijad, prestonicu Saudijske Arabije, gde je okupio i nekoliko bliskoistočnih lidera, i to onih zemalja koje svoje bogatstvo drže u američkim bankama i kupuju obveznice američke vlade.

Na primer, u Rijadu nisu bili predstavnici Omana, važne države, jer Oman je deo britanske zone i svoje pare drži u britanskim bankama. Tu je bio i Egipat, zemlja politički potpuno udaljena od Zalivskih zemalja, ali i egipatski novac je u Americi. To je suština posete američkog predsednika, a sve drugo je zamagljivanje glavnog cilja. Posetu predsednika Trampa Saudijska Arabija, razumljivo, doživljava kao veliku čast, jer je to zemlja koju je prvu posetio kao američki predsednik, što se do sada nikada nije desilo.

Iza scene su, međutim, daleko ozbiljniji problemi. Odnosi Saudijske Arabije i Vašingtona su već izvesno vreme ozbiljno narušeni. Glavni problem je sa ogromnim novcem koji Saudijska Arabija drži u američkim bankama i američkom Trezoru. Sav saudijski novac je u Americi, ali izgleda da tog novca više nema – odavno je potrošen, i to svi znaju. Osnovni princip je još od 1974, kada je sačinjen tajni američko-saudijski plan da Saudijska Arabija prodaje naftu a onda te dolare pohranjuje delom u američkim bankama a delom u kupovini državnih obveznica. Do dan danas nije poznato koliko Saudijci drže novca u Americi i kolika je vrednost američkih obveznica u rukama Saudijaca. Rijad je pre dve godine zapretio da će na berzi prodati deo obveznica američke vlade – govorilo se o 750 milijardi dolara – a odgovor Vašingtona je bilo donošenje zakona JASTA, koji označava Saudijsku Arabiju kao zemlju koja finansira terorizam, i jednim delom zabranjuje poslovanje sa tom zemljom.

ČUDNA VELIKA TRGOVINA ORUŽJEM

Nastala je praznina u odnosima, pa se jedan deo establišmenta u Rijadu počeo okretati saradnji sa Rusijom. Uz to, sačinjen je i plan o privatizaciji najveće državne kompanije Aramco. I onda je dolaskom Trampa nastao veliki preokret. Niko za vreme Trampove posete nije pomenuo taj zakon, nego je, naprotiv, Tramp govorio o saradnji u borbi protiv terorizma, i čak rekao da će Rijad biti jedan od centara antiterorističke borbe.

Sklopljen je ugovor o daljoj kupovini američkog oružja vredan, kao je saopšteno, 100 milijardi dolara tokom narednih deset godina. Amerikanci kažu da bi ukupan posao kroz vezane kompanije za Ameriku mogao da dostigne čak 350 milijardi.

Sve deluje pomalo čudno. Amerika je od 2011. do 2015. bila vodeća na svetskom tržištu oružja sa 46,4 milijardi dolara, što je 32,8 odsto svetskog tržišta. U tom periodu Saudijska Arabija je bila najveći kupac naoružanja na svetu, uglavnom od Amerike, sa 4,57 milijardi dolara. Na godišnjem nivou, to je nešto manje od jedne milijarde dolara. Novi ugovor znači nevrovatan rast, ali je pitanje ko će to da plati jer Saudijska Arabija zbog pada cene nafte ima godišnji manjak u budžetu od oko 100 milijardi. Da li će taj posao biti finansiran saudijskim novcem u američkim bankama, kojeg u stvari više i nema? Pre liči na „peglanje dugova“ nego na pravi posao.

I naravno, najveći cilj – privatizacija naftne kompanije Aramco. U to se malo više razume državni sekretar Reks Tilerson. Rijad je obećao da će za početak prodati pet odsto te kompanije, a kasnije bi na berzi bilo prodato 49 odsto vlasništva. Nema sumnje da će kupci biti američke kompanije, i taj put je već trasirala Trampova poseta. Očekuje se da bi ta prodaja mogla doneti oko dve hiljade milijardi dolara što bi bio najveći posao na svetu.

Onda je Amerika sugerisala i stvaranje vojnog bloka među zalivskim zemljama, neku vrstu arapskog NATO. Drugim rečima, opet kupovina oružja od Amerike, jer to su takođe zemlje koje svoje bogatstvo drže u američkim bankama. Šta će od svega biti, pokazaće vreme, a za sada najviše je profitirala ćerka Donalda Trampa i njegov savetnik Ivanka, čijoj su fondaciji Fond žena preduzetnika Saudijci i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) poklonili sto miliona dolara. Te zemlje su finansirale i Klintonvu fondaciju, doduše samo sa četvrtinom sume datoj Ivanki, što je Tramp ranije oštro napadao i tražio da Klintonovi vrate novac, jer dolazi od sponzora terorizma. Ali sada to ne važi za njegovu ćerku.

NEIZMIRENI RAČUNI NATO

Šire gledano, poseta Trampa nagoveštava i nešto o čemu se nije javno govorilo, a otkriva moguća nova rešenja za Bliski istok. Odavno je, naime, jasno da Amerika nije više dominantna sila na Bliskom istoku, ali je takođe poznato da, zahvaljujući svojim kapacitetima destrukcije, ne može biti ni zaobiđena, i poželjno je da ostane prisutna i deli sfere uticaja. U diplomatskim kuloarima odavno se govori o podeli sfera uticaja gde bi Americi pripao južni deo – upravo zemlje koje je okupio Donald Tramp u Rijadu, one koje drže svoje pare u američkim bankama, a ostale bi bile mahom pod ruskim i iranskim uticajem, uključujući i Irak. Poseta Trampa tako nagoveštava i verovatne buduće konture Bliskog istoka. Ostaje još da se vidi sudbina Kurda, što bi mogao da bude novi rat na Bliskom istoku.

Iz Rijada je predsednik Tramp otišao u Izrael, potom u Vatikan, a naredne posete su mnogo važnije. U Briselu je bio samit NATO i prvo prisustvo takvom skupu novog američkog predsednika. I tu je predsednik Tramp potvrdio da ne odustaje od onoga što je ranije govorio. „Amerika iznad svega“ važi i za NATO. Tramp je rekao da sve zemlje moraju da izdvajaju davno dogovorenih 2,2 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) za odbranu – u prevodu, za NATO. Mnogi NATO lideri su sklanjali pogled dok je govorio američki predsednik. Iako je to davno dogovoreno, još uvek 23 od 28 zemalja članica ne ispunjava svoje obaveze. Veliko je pitanje i za ostalih pet koje ispunjavaju jer, na primer, Velika Britanija u to knjiži troškove ratnih operacija, a ne samo ono šta izdvaja za odbranu.

Drugim rečima, predsednik Tramp je jasno rekao, „ako se plati, biće i NATO“. Naravno, to je opet pre svega američki interes jer najmanje 70 odsto NATO opreme i oružja je američke proizvodnje. Zapadni mediji su javili da su NATO lideri „razočarani debijem Donalda Trampa“. Kancelarka Nemačke Angela Merkel je neki dan posle samita izjavila u svojoj zemlji da je „proteklih dana shvatila“ da se EU više ne može oslanjati na druge – u prevodu na Ameriku i Britaniju – i da mora „vlastitu sudbinu uzeti u svoje ruke“. Ameriku, dakle, interesuje novac pre svega, ali je nejasno da li to, i ako se plati, može mnogo da pomogne. Jer pokazano nejedinstvo i likovi koji predstavljaju zemlje članice zaista ne bude bilo kakvo ohrabrenje i nadu. Naprotiv.

G-7 I „AMERIČKA VLADA U EGZILU“

I onda dolazi sastanak Grupe 7 (G-7), kluba samoproglašenih najrazvijenijih zemalja sveta. Ako je NATO samit i imao nekog razloga – otvorena je nova zgrada Alijanse – onda skup G-7 u Taormini, na Siciliji, nije imao ama baš nikakvog smisla. Pored toga što sastanak nije imao ni dnevni red, nejasno je koja je to grupa. Na zvaničnoj fotografiji je, umesto sedam, bilo devet lidera (dvojica iz birokratije EU), pa se nameće dilema da li je to neka nova G-8 ili G-9. Nijedna reč nije izgovorena o krizi u kojoj se već godinama nalaze sve članice tog elitnog kluba, izuzev Nemačke, pa je onda izvučena dežurna tema klimatskih promena.

Klimatske promene su postale dežurne kao borba protiv siromaštva u Africi. I tu je američki predsedniki nastavio u svom stilu i odbacio je bilo kakvu diskusiju jer, kako je rekao, još nije razmotrio sve aspekte tog problema. A poznato je da on ne prihvata zvaničnu verziju o klimatskim promenama i već je poništio neke zakone o tome, koje je doneo njegov prethodnik Barak Obama. Čak ni o borbi protiv terorizma nije bilo dovoljne saglasnosti. Utisak je da je glavna poruka bila da američkog predsednika Evropa više ne zanima. Ukoliko ima para, onda je u redu, ali u Evropi više nema dovoljno para.

Mediji i propagandna mašinerija su nastojali da prikriju te praznine i pukotine tako štu su u javnosti favorizovali glasine o tome šta je ko rekao, ali bez svedoka i tračeva oko žena lidera, kakve su one i kako su se gledale. Očigledno žene lidera se nisu najbolje snalazile u novoj medijskoj ulozi izuzev Melanije Tramp, koja je dominirala tim delom važnih skupova. Bio je i bizaran detalj fotografisanja žena lidera, gde je bio i jedan muškarac. On je „žena“ mada mediji tvrde da je „suprug“ prvog homoseksualca koji je premijer Luksemburga.

Istovremeno je bio i jedan drugi događaj koji ne bi trebalo da bude ništa manje važan. Paralelno sa evropskim danima predsednika Trampa, bila je i turneja njegovog prethodnika, bivšeg predsednika Baraka Obame. On je prvo bio na odmoru u Italiji, pa je onda otišao u Nemačku, gde je u Berlinu govorio na jednom velikom mitingu. Obama je kodiranim jezikom kritikovao Trampovu politiku i poslao poruke suprotne onima koje Evropljanima šalje Tramp.

Pored njega je bila i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je sa tog skupa direktno otišla na samit NATO u Brisel. Promenila je samo sako. Posle je Obama otišao u Veliku Britaniju i govorio je u istom tonu na mitingu u Edinburgu, a iskoristio je da ode i do Mančestera, gde se poklonio senima žrtava terorističkog napada. Nije jasno u kojem kapacitetu je Obama bio na svim tim skupovima, i ko ih je organizovao, ko to plaća, ali je to svedočanstvo da se poražena politika elita i takozvana „duboka država“ spremaju na nastavak svog rata. Stvara se neka vrsta „američke vlade u egzilu“.

Sve to što se dešavalo proteklih dana je još jedna – ovaj put sasvim ogoljena – slika Zapada i odnosa među zapadnim saveznicima. Tačno je da je Trampovo javno ponašanje krajnje neobično za stvoreni stereotip američkog predsednika, ali suština je oduvek bila ista, samo što se to prikrivalo. Tramp je samo iskren. Stalno se govori o jedinstvu, a svima je jasno da jednistva odavno nema i neiskrenošću se samo kupuje vreme. Trampova poseta i samiti u Briselu i na Siciliji pokazali su svu bedu evropske političke elite.

Šta bi sve to moglo da znači za Srbiju i njeno okruženje? Kada je reč o Americi, to znači da Srbija i Zapadni Balkan ostaju izvan političkog radara Bele kuće. Srbijom i regionom će se i dalje baviti niži službenici američke administracije, isti oni koji su se time i do sada bavili. To znači da će biti sleđena inercija i da se politika Amerike neće menjati kao ni ranije definisana savezništva. Sve drugo će biti samo zamajavanje.

(Standard)

Check Also

RAT SE RAZBUKTAVA- POSLEDNJE INFORMACIJE: TURSKA SE OTVORENO UMEŠALA U SUKOB- OBORILA JERMENSKI JURIŠNI SU-25

Za nekoliko sati ratnih dejstava u Karabahu oružane snage Azerbejdžana izgubile su 4 helikoptera, oko …