Situacija na Kosovu je poslednjih dana pred ključanjem. Slike koje smo gledali iz južne pokrajine – kamenovanje Srba kod Kline, napadi na decu u Starom Gacku, presretanje i šikaniranje sveštenika i njegove porodice u selu Žač, ali i protivzakonita i bahata gradnja puta tik uz manastir Dečani i pokušaj kosovskih umetnika da u Srbiju unesu slike sa simbolima terorističke UČK – najbolje govore da koliko je tamo krhk mir i da je i najmanja varnica dovoljna da zapali atmosferu.
Još jasnije, međutim, govore o tome koliko je lako manipulisati situacijom i dovoditi je do usijanja zbog političkih insteresa. Dizanje tenzija, stvaranje atmosfere straha i neizvesne situacije zapravo nije ništa novo, ni na Kosovu ni u Srbiji. Ono što mi ovih dana gledamo su zapravo dobro režirane prestave, čija je korist politička, a šteta, nažalost, na običnim građanima.
Bitan je, međutim, trenutak kada dolazi do eskalacije – samo nekoliko dana nakon što je kosovski predsednik Hašim Tači najavio nastavak pregovora Beograda i Prištine u junu u Briselu. Istih tih pregovora koji su prekinuti posle ubistva lidera Građanske inicijative Olivera Ivanovića i nasilja Albanaca nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici.
Šta se dešava u Prištini?
Ali, ni dešavanja u Prištini nisu tako jednostavna. U prilog tome govore i oprečne izjave i disonantni tonovi koji dolaze od kosovskih lidera kada je reč o nastavku pregovora. Posle Tačijeve najave nastavka predgovora sredinom juna, pre nekoliko dana stigla je Haradinajeva sasvim suprotna tvrdnja da je „tehnički dijalog prekinut, pa i da je sasvim besmislen ako se prvo ne razgovora o energetici“. Dan kasnije, stigla je nova, naravno opet oprečna.
– Prvi sastanak može da bude održan u junu, a postoje i neki principi na kojima bi trebalo da se dijalog zasniva. Postoji i vremenski okvir, prema kojem bi se proces mogao da bude zaključen do kraja 2018. godine ili do sredine naredne godine – naveo je potpredsednik kosovske vlade Enver Hodžaj.
I zaista, samo onome koga Kosovo apslutno ne zanima može da bude nepoznanica da sve izjave zvaničnika u Beogradu i Prištini, ali i međunarodnoj zajednici govore u prilog tome da se stvari sa južnom srpskom pokrajinom polako privode kraju.
Ipak, otvoreno je pitanje šta Albanci žele da postignu ovolikim zaoštravanjem situacije, provokacijama i erupcijom nasilja prema Srbima. Da li je posredi odmeravanje snaga ili je cilj da se zastraše preostali Srbi na KiM, a oni koji razmišljaju o povratku, nasilnim putem u to razuvere?
Kada je počelo zakuvavanje?
Zapaljiva situacija, koja je kulminirala eskalaciom agresivnosti prema Srbima, ne smiruje se još od početka ove godine – kada je uhapšen Đurić i kada je 16. januara ispred svoje kancelarije u Kosovskoj Mitrovici ubijen lider Građansek inicjative Oliver Ivanović.
– Praktično, od tog 16. januara tamo je politička i bezbednosna situacija izuzetno nestabilna, bez obzira na priče koje smo slušali i od jedne i od druge strane, a ovi događaji su sve to samo izneli u javnost – kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Kako kaže, suština je da obe strane „razigravaju bezbednosni marketing“, i „pumpaju“ incidente da pojačaju pregovaračke pozicije. On ukazuje i na nepoverenje i nesklad koji postoje unutar same kosovske vlasti.
– Incident sa Đurićem pokazao je da su ROSU ipak ušle na sever, bez obzira na tvrdnje da se vojno-političke strukture tamo neće naći. Takođe, situacija je takva i da kosovska javnost tamošnjim vlastima ne veruje, misli da je sve dramatizacija, da je Hašim Tači deo tog plana, i ne žele ga u pregovorima – priča Janjić, koji misli da iza incidenta u Dečanima stoji kosovski premijer Ramuš Haradinaj, koji je sa svojim saborcima želeo da održi lekciju Tačiju, „da i on može da napravi nešto“.
Provokacije i nasilje na svim nivoima
Tenzičnu situaciju na Kosovu odžavaju političke spletke, ali to je samo jedan deo priče. Paralelno sa nasiljem i provokacijama, dešava se i proces pravnog nasilja i otimačine, koji se najbolje vidi na primeru „Trepče“.
Naime, kosovska vlada usvojila predlog statuta „Trepče“, kojim ovaj kombinat treba da postane akcionarsko društvo, i po kome kosovska vlada poseduje 80 odsto akcija, dok će vlasnici 20 odsto akcija biti radnici. Da su im Srbi nebitni, pokazali su time i što oni nisu bili uključeni u izradu ovog dokumenta.
– Ovo samo ilustruje kako Priština vrši i pravno i fizičko nasilje nad Srbima. Za one koji žive na severu Kosova ovo je pitanje svih pitanja, jer je u „Trepči“ zaposleno 3.000 ljudi – kaže Igor Simić iz Srpske liste.
– Kako da se bilo ko vrati? Ako hoće da idu negde, biće kamenovani, ne mogu da dođu u posed svoje imovine. Pretnje se upućuju i crkvenim predstavnicima, ali niko ne reaguje – kaže Simić.
Brojne reakcije, međutim, izazvao je pokušaj kosovskih umetnika da kao umetnost provuku slike na kojima se vide razdragani Albanci sa plakatima UČK, koja je odrgovrna za brojne zločine nad Srbima na Kosovu. Kosovskim umetnicima koji su pozvani na festival „Mirdita, dobar dan“ u Beogradu te slike su oduzete na administrativnom prelazu, a obe strane su ovu situaciju iskoristile za međusobne optužbe i eskalaciju sukoba.
Prištinski lideri su Beograd optužili za zlostavljanje i zapretili recipročnim merama, a čini se da smo njihov rezultat upravo u gledali poslednjih dana u kosovskim selima.
U tri dana imali smo – kamenovanje Srba povratnika koji su pokušali da obeleže praznik u Crkvi Svete Trojice u Petriču kod Kline u kome je troje Srba povređeno, a jedna uhapšen pa pušten, napad na decu u Starom Gacku gde je prilikom intervencije policije biber sprejem povređena beba, kao i šikaniranje sveštenika, njegove supruge i njihovih petogodišnjih blizanaca kojima je kriminogena albanska porodica demolirala auto i čak zapretila kalašnjikovim.
Vučić: Albanci imaju podršku
Sve što se dešava i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavlja organizovanu provokaciju Prištine. On je čak danas rekao da smatra i da sve to što Albanci rade ima blagoslov ne samo Prištine, već i njihovih zapadnih mentora.
– Plašim se da su Albanci rešili da uz nečiju prećutnu ili suštinsku podršku ne samo da unesu nemire i strah u Srbe, već i da preduzmu neke druge mere – naveo je Vučić koji je međunarodnu zajednu upozorio da spreče ono što se naizgled sprema – upad Albanaca na sever Kosova.
Rekao je i da su izjave Albanaca zastrašujuće, ali da ga više brine apsolutno ćutanje međunarodne zajednice.
– Oni (Albanci) u lice kažu Evropi i svetu ‘nas ne interesuje ZSO, nas ne interesuje Briselski sporazum’. Oni ne žele da provedu ono što je međunarodni ugovor, a međunarodna zajednica koja je garant, ćuti i ne zanima ih. Molim ljude u međunarodnoj zajednici da vode računa o tome – naglašava predsednik Srbije.
Jasno je da život običnih Srba na Kosovu nimalo nije lak, utoliko više jer su često „moneta za potkusurivanje“, koju obe strane umeju da zloupotrebe. Ostaje jedino pitanje ko će uopšte profitirati od svega što je poslednjih dana dešava na Kosovu?
(Lana Gedošević, Blic)