Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Na stranačkim izborima u decembru Angela Merkel će sigurno ostati na čelu CDU, a do kraja godine i na mestu kancelara. Koliko će, međutim, opstati na toj funkciji koju drži već 13 godina, zavisiće od toga koliko će biti jaki potresi u CSU, sestrinskoj partiji njenih demohrišćana, koja je doživela debakl na izborima u Bavarskoj.
Debakl, fijasko, katastrofa… Tim rečima nemačka štampa je krstila izborni neuspeh u Bavarskoj Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske partije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel.
O kakvom neuspehu je reč najbolje govori podatak da je CSU posle poluvekovne neprikosnovene vladavine u jednoj od najrazvijenijih nemačkih pokrajina prvi put u situaciji da vlast sa nekim mora da deli.
U odnosu na prošle izbore dobili su za trećinu manje glasova — 35,5 odsto, a neuspeh je doživela i Socijaldemokratska partija (SPD), koalicioni partner Merkelove, koja je prošla još gore. U odnosu na 20 odsto glasova na prethodnim izborima, ovoga puta je dobila samo 10 odsto.
Suštinski pobednici bavarskih izbora su Zeleni, druga partija po snazi. Uzeli su dvostruko više glasova nego 2013. U parlamentu će se prvi put naći i ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je sa 10,7 odsto osvojenih glasova prošla gore od Slobodnih glasača, sa 11,6 odsto glasova.
Komentarišući ove izbore i njene posledice po vlast u Berlinu, dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je jako loš rezultat CSU i SPD svojevrsna kazna za koaliciju u koju ni Angela Merkel ni SPD nisu ušli voljno, već pod prinudom, kako bi izbegli nove parlamentarne izbore.
On za Sputnjik ukazuje da su tri stranke u vladajućoj koaliciji na saveznom nivou, svaka unutar svojih redova, već počele raspravu o tome šta raditi dalje.
U CSU se postavlja pitanje opstanka njenog predsednika Horsta Zehofera, koji je na saveznom nivou i ministar unutrašnjih poslova. Mnogi očekuju da on, koga smatraju najvećim krivcem za loš rezultat u Bavarskoj, ode sa tog mesta.
Pitanje je hoće li sada on izgubiti poziciju u CSU i tako izgubiti i na saveznom nivou, kaže Radičević. A da li bi to onda bar privremeno olakšalo funkcionisanje te koalicije u Berlinu, ili možda čak otežalo, apsolutno je neizvesno, navodi sagovornik Sputnjika.
On podseća da je Zehofer još ranije poručivao da će ako ode sa tog mesta u saveznoj vladi, otići i kancelarka.
„Ovo je još jedna crvena lampica za Angelu Merkel, ali ukoliko ne dođe do nekog potresa u okviru CSU i neke gadne političke borbe koja bi za posledicu imala raspad savezne vlade, ona može da računa da će bar ovu godinu preživeti na kancelarskom mestu budući da je već u pripremi kongres njene partije u decembru, gde će se glasati za izbor novog predsednika CDU“, ukazuje Radičević.
Merkelova će za protivkandidate imati samo dve osobe, koje su, kako kaže sagovornik Sputnjika, praktično marginalci. Ozbiljni kandidati se neće nadmetati.
„To govori da ta struja njenih protivnika unutar stranke procenjuje da još nije vreme da direktno udare na nju. Njen pad sa čela CDU, kao i raspad same vlade i novi parlamentarni izbori za stranku bi imali veći negativan uticaj nego da ona nastavi bar još neko vreme da vlada“, ukazuje Radičević.
On, uz to, dodaje da je njen cilj ako ne da opstane, ono bar da se izbori da je nasledi neko ko bi rukovodio na sličan način i ne bi narušio ta liberalna dostignuća koja je u ovih 13 godina mandata postigla.
Na pitanje šta nam govori raspored glasova u Bavarskoj, gde je ultradesna AfD dobila manje glasova nego što je očekivala, a da je propao i CSU pokušaj privlačenja glasova antimigrantskom retorikom, dopisnik iz Nemačke ukazuje da je to napravilo razliku i dovelo do uspeha Zelenih.
Građanima je smetala kampanja usmerena samo na izbeglice i pravljenje tenzije oko izbeglica koje, svi znaju u Nemačkoj, ne pristižu ni približno kao 2015. i 2016. Najnovija statistika govori da je ove godine do sada stiglo oko 100.000 tražilaca azila, što je manje nego poslednjih 10-15 godina, objašnjava Radičević.
„Konkretan problem su mnoga socijalna pitanja i sve veće raslojavanje u državi, pa i unutar Bavarske koja je jedna od najuspešnijih ekonomija u Nemačkoj, u kojoj je nezaposlenost 2,8 odsto. Skoro da nema nezaposlenih. Ali građane tišti to što uspeh Bavarske ne osećaju u svom novčaniku. Plate rastu manje od stope inflacije, cene zakupnine stanova drastično rastu proteklih godina. U Nemačkoj oko polovine stanovništva nema sopstvene stanove već živi u iznajmljenim stanovima, nema dovoljno mesta u vrtićima i staračkim domovima. Kod tog socijalnog aspekta života podbacila je CSU, ali i CDU i Socijaldemokrate (SPD) na saveznom nivou. Ovo je, očigledno, kazna nemačkih birača“, zaključio je Radičević.
Radičević napominje da su za dve nedelje izbori u Hesenu, takođe bogatoj pokrajini, i da prilično tačne prognoze govore o ishodu sličnom onom u Bavarskoj. Predviđa se da će Zeleni osvojiti oko 18 odsto glasova što tu stranku svrstava među velike stranke, a nemačku političku scenu fragmentiše na manje stranke.
„To se dešava i na evropskom nivou. Poslednje istraživanje Fondacije ’Konrad Adenauer‘ ukazuje da, kako sada stoje stvari, posle izbora za Evropski parlament neće biti moguće uspostaviti većinu jednostavnom koalicijom Evropske narodne partije i Liberala nego će morati bar tri grupacije da uđu u koaliciju. To govori o fragmentisanju političkih tela u celoj Evropi, ne samo u Nemačkoj“, ocena je Radičevića.
