Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Tomislav Kresović
Da li je Srbija u protektoratu?
Srbija i njena vlada su nezavisne u onoj meri koliko su sposobne da samostalno odlučuju o svojoj teritoriji, finansijama i načinu biranja vlasti. Ono što je činjenica za Srbiju je oteto Kosovo na koje sve manje ima uticaja i proglašeno je mimo volje Srbije u nezavisnu državu uz priznanje Zapada.
Srbija samostalno vodi svoje finasije, ali su one uslovljene merama MMF. Srbija je na putu ka EU i mora da usvaja kao kandidat zakone koji se u velikoj meri «kose» sa interesima građana Srbije. EU svojim «direktivama» menja državne, političke i zakonske interese Srbije.
Srbija ima svoju spoljnu politiku, ali se na nju vrši veliki pritisak da se opredeli između EU odnosno Zapada i Rusije. Profesor univerziteta MGIMO dr Jelena Ponomarjova, jedan od vodećih ruskih stručnjaka za Balkan za «Politiku» analizira odnose na Balkanu.
Jedna od »provokacija» za analizu je javna poruka premijera i novoizbranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao da nije izabran da bude predsednik vazalne države. Srbija je formalno nezavisna država ali je u velikoj meri zavisna od moći i uticaja i Zapada i Rusije.
Veliki traže vazalni odnos
Profesor dr Jelena Ponomarjova smatra da «vazale« u savremenom svetu imaju samo SAD i EU, a da Rusija odavno nema vazale i da je ovu poruku premijer Vučić poslao u Brisel i Vašingtonu. I Rusija kao moćna država ima svoje pritiske i uslove malim državama, posebno kada je reč o geostrateškim opcijama prema NATO na Balkanu koji je za Rusiju neprijateljski usmeren i zatvara je pristup u regionu.
Zato profesorka Jelena Ponomarjova kaže da u Rusiji postoje dva shvatanja. Prva kaže da ako balansiraš između SAD i Rusije, pre ili kasnije se moraš opredeliti i iz toga ništa dobro neće ispasti. Zato treba stranu izabrati ranije.
Drugi smatraju da zemlje koje se graniče sa EU, polazeći od instinkta samoodržanja, moraju da uzimaju u obzir interese velikih igrača. Ovde se Srbiji nameću pritisci da se što pre opredeli ili za EU i NATO ili Rusiju.
Politička istorija Srbije uči da se Srbija opredeljivala «za sebe», tako što je imala saveznike i protivnike i na Zapadu i Istoku u zavisnosti od međunarodnih odnosa i rasporeda snaga i interesa. Velike sile su Srbiju tretirale kao svoju interesnu zonu protektoranog interesa, Srbija se borila za svoju samostalnost i u sporu velikih sila.
Kome je priklonjena Srbija?
Situacija na Balkanu je takva da je Srbija u okruženju država NATO i EU, koje nemaju blagonaklnosti prema Ruskom uticaju na Balkanu. Od dobijanja nezavisnosti Srbije na Berlinskom kongresu 1878. godine, do 1903. godine Srbija je u zoni germanskog uticaja preko Austrougarske i Nemačke.
Period od 1903. do 1918. godine Srbiji je bliska Carska Rusiji, Francuska. Između dva svetska rata Srbija je u «Maloj Antanti« od 1920-1936 godine, a onda se približava Nemačkoj od 1936. do 1941.
Nakon Drugog svetskog rata, Jugoslavija i Srbija od 1944-1948 bliska je sa SSSR-om, a onda se od 1950. približava Zapadu pre svega SAD i NATO. Obnavljaju se odnosi sa SSSR od 1956. do raspada SSSR i Jugoslavije, ali slabijeg intenziteta nego sa Zapadom.
Miloševićevo vreme sukoba sa Zapadom od 1990-2000 godine prati odnos «umerenog» savezništva prema Rusiji. Nakon 2000. godine Srbija vodi više prozapadnu politiku, a svoje odnose sa Rusijom jača od 2006. godine.
Sve u svemu Srbija je od 1878. godine do danas bila u rastegljivim odnosima i interesima i sa Zapadom i sa Rusijom. Upravo zbog toga profesorka Jelena Ponomarjova kaže: «Zato bi meni kao Ruskinji i naučniku bilo izuzetno drago da čujem da će i Srbija stati uz rame Rusiji ako stvari izmaknu kontroli». Tada će biti kasno jer onda druga strana određuje pravila igre za Srbiju.
(Vidovdan)
