Šta je sve Amerika u tajnosti ponudila Turskoj, iza leđa Rusima..?

Piše: Aleksandar Tihonov

Neuspio puč bio je velika opomena Erdoganu. Kada je dobio dokaze da iza puča stoje SAD, naglo se okrenuo Rusiji, a želi izgraditi dobre odnose i sa Iranom. S druge strane, neuspio puč zaustavio je američke aktivnosti u Azerbejdžanu i Kazahstanu, koje nastoje udaljiti od Rusije, koristeći Soroševe organizacije.

Turskoj se ni ranije, pre puča, nije dopadalo američko savezništvo sa Kurdima. Pripadnike američkih specijalnih snaga turske službe bezbednosti su registrovale u kampovima kurdskih snaga, kako ih obučavaju, naoružavaju, navode njihove akcije, i pokušavaju ujediniti plemena.

Predstavnici američkog pravosuđa, CIA, i Stejt departmenta, dolaze u Tursku radi dogovora oko izručenja Gulena jer ne žele izgubiti Tursku. Obećaće i pritisak na Nemačku kako bi Turska do 01. 10. ove godine dobila bezvizni režim sa EU.

Planirano je da se razgovor odvija u širem kontekstu, pri čemu dio vremena treba da bude posvećen političkoj reanimaciji organizacije Muslimansko bratstvo. Pregovarači računaju na Erdoganovu naklonost Muslimanskom bratstvu i igraće na tu kartu. Procenili su da bi pomoću Muslimanskog bratstva mogli ostvariti ideološku, a tako i političku, kontrolu nad Bliskim istokom, zemljama Magreba, ali i na Balkanu.

U tom smislu za očekivati je i destabilizaciju Egipta i Tunisa. Egipat misle destabilizovati preko Sinajskog poluostrva, jer se na Sinajsko poluostrvo naslanja teritorija na kojoj Hamas ima jaka uporišta.

Uvezale bi se organizacije Muslimanskog bratstva iz Egipta, Tunisa, Libije. Američke aktivnosti u Egiptu pogoduju radikalizaciji, što žele preneti na Balkan. Zašto im je Balkan interesantan? Zbog prisustva Rusa, koje u svakom pogledu žele potisnuti sa ovog prostora.

Egipat nameravaju destabilizovati tokom naredne dve godine. Međutim, ove operacije zavise od odvijanja situacije u Siriji. Turskoj će na indirektan način biti ponuđena kontrola nad Balkanom, odnosno njegova islamizacija uz pomoć Muslimanskog bratstva.

Ovaj projekat ne može mimoići EU, odnosno islamizacija koju nameravaju sprovesti provociranjem oružanih sukoba između muslimana i pravoslavnih naroda, ne može se zaustaviti na Balkanu, već bi se prenela na zemlje EU.

U američkim obaveštajnim strukturama prisutno je razmišljanje da se Muslimansko bratstvo, uz pomoć povratnika sa sirijskog ratišta, upotrebi i u BiH, kako bi se „urazumila Banja Luka“ u pogledu referenduma.

Prepreka planovima sa Muslimanskim bratstvom je neslaganje SAD sa Saudijskom arabijom, koja nije uspela nametnuti svoje lidere Muslimanskom bratstvu i trenutno vodi pregovore sa El Sisijem o potpunom uništenju ove organizacije. Drugo, uključenje Kine na sirijsko ratište, omogućilo bi El Sisiju opstanak, jer bi mu Rusija zajedno sa Kinom mogla obezbediti podršku.

SAD neće lako prihvatiti odluku Kine da se uključi u zbivanja u Siriji, jer bi se na taj način uključila i u eventualne pregovore. Posebnu zabrinutost izazvala je izjava kineskih zvaničnika da Kina veliku pažnju posvećuje događajima na Bliskom istoku, posebno u Siriji.

Ovo je prvi put da se Kina uključuje u dešavanja koja su izvan Kine. Međutim, treba uzeti u obzir ekonomske interese ove države, koja nastoji amortizovati američke aktivnosti na sprečavanju drugog kraka Novog puta svile.

SAD planiraju oružane sukobi i u centralnoj Africi, jer žele ostvariti transverzalu od Obale slonovače do Džibutija nad kojom bi imale kontrolu, jer nameravaju kontrolisati sve globalne pravce prema istoku, u sklopu globalne trgovine. Vrlo je neizvesno kako će se stvari odvijati u tom smislu s obzirom da Kina Džibuti, bivšu francusku koloniju, tretira kao važnu stratešku tačku te je odlučila da u Džibutiju sagradi vojnu bazu.

Kina je već proširila luku u Džibutiju u cilju izvoza nafte. Da li su se zbog podrške naftnoj kompaniji Šel, trećoj po veličini energetskoj korporaciji na svetu, britanski komandosi nenadano pojavili u Džibutiju, ili zbog interesa vezanih za Saudijsku arabiju, ostaje da se vidi.

Nepoznanica su i naredni potezi Kine. Mala je verovatnoća da će SAD otrpiti kinesku ekspanziju, jer žele imati slobodan prostor sa kojeg će delovati na Bliskom istoku i u zemljama Magreba.

U razgovorima vođenim sa predstavnicima Izraela Erdogan se obavezao da će zajedno sa budućom prelaznom vladom Sirije obezbediti Izraelu Golansku visoravan. Golansku visoravan, koja je pod okupacijom Izraela od Šestodnevnog rata sa Sirijom, 1967. godine, te ponovo od 1973. godine nakon Jomkipurskog rata, Izrael nema nameru vratiti Siriji.  Drugo na što se Erdogan obavezao je raspuštanje Hamasa, što ne može izvesti bez Irana.

Rusija radi na stvaranju savezništva između Irana, Turske, i Azerbejdžana, što bi za rezultat imalo prekid neprijateljstava između šiita i sunita, ali bi ujedno bila rešena i pitanja iz energetskog sektora.

Iran, protiv kojeg SAD instrumentalizuju arapske šiite, planira pomoći Jemenu i podržati ga u oružanom ulasku na jug Saudijske arabije, radi osvete.

Definitivno, izlet Rijada u Jemen je propao. Mnogo civila je stradalo kao posledica neselektivnog saudijskog bombardovanja, naročito dece.

SAD će nastaviti da planiraju i provociraju oružane sukobe na više neuralgičnih svetskih tačaka. Destabilizacija regiona ostaće primarno američko geopolitičko sredstvo kako bi se sačuvala njena dominacija kao globalne svetske sile.

(fsksrb.ru)