Šta nam donosi samit šefova vlada zemalja centralne i istočne Evrope i Kine, 16. decembra u Beogradu?!

Samit šefova vlada zemalja centralne i istočne Evrope i Kine, koji u utorak 16. decembra počinje u Beogradu, biće prilika da se unapredi bilateralna i ekonomska saradnja sa zemljama učesnicama.

Kina je duži niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije u Aziji i nalazi se na petom mestu spoljnotrgovinskih partnera.

Prema podacima MMF-a, Kina je najveća ekonomija na svetu, dok SAD zauzima sada drugo mesto. Tačnije, obim ekonomske proizvodnje Kine je 17.6 triliona američkih dolara, dok je obim ekonomske proizvodnje SAD-a 17.4 triliona američkih dolara.

Ovi podaci pokazuju da su se višegodišnje prognoze analitičara i eksperata obistinile, a zbog ogromnog javnog duga SAD-u već duže vreme ne prognoziraju svetlu ekonomsku budućnost, dok kineska ekonomija važi za ekonomiju čiji rast će trajati još dugo.

U poslednjih nekoliko godina aktuelne su platforme drugih svetskih supersila da dolar izbace kao vodeću valutu svetske ekonomije, a stručna javnost se složila da je razvojna banka BRIKS bloka prvi korak u tom pravcu.

Ekonomska saradnja Srbije i Kine zasniva se na bilateralnim spoljnotrgovinskim osnovama i infrastrukturnim projektima finansiranim iz kreditnih linija kineske „EXIM banke“ i fonda formiranog u okviru Mehanizma saradnje Kina – zemlje centralne i istočne Evrope.

Ukupna robna razmena Srbije i Kine u 2013. iznosila je 1,15 milijardi evra, a deficit je bio 1,13 milijardi evra.

Za prvih deset meseci ove godine zabeležen je rast izvoza od 44,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok uvoz beleži rast od 3,1 odsto.

Prema podacima NBS u periodu od 2005. Do 2013. godine iz Kine je zabeležen neto priliv u novcu u iznosu od 20 miliona evra.

Najvažniji međudržavni sporazumi sa tom zemljom je Sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji sklopljen u vreme Savezne Republike Jugoslavije, Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji iz 2008, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu iz 1997.

Ekonomske odnose Srbije i Hrvatske od 2000. godine karakteriše pozitivan razvoj, a ukupna robna razmena dve zemlje za deset meseci 2014. beleži rast od 16,4 odsto u odnosu na isti lanjski period i njena vrednost je iznosila 844,5 miliona dolara.

Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije od januara do oktobra iznosio je 53,1 miliona dolara.

Hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1999. godine do kraja juna 2013. iznosila su 658 miliona evra.

Na spisku značajnih hrvatskih ulaganja su: hrvatska „Atlantik Grupa“ je krajem juna 2010. za 382 miliona evra kupila slovenačku kompaniju „Droga Kolinska“ čiji su deo i srpske kompanije „Grand prom“, „Soko Štark“ i „Palanacki kiseljak“ i to što je „Agrokor“ kupio preduzeća „Dijamant“ i „frikom“. Vrednost investicija je veća od 40 miliona evra.

Srpske investicije u Hrvatskoj su nedovoljne i iznose oko 40 miliona evra, a na tržištu Hrvatske postoje, za sada, samo tri značajnije investicije iz Srbije, i to „Svislajn Takova“, „NCA investment grupe“ i fonda za razvoj Vojvodine i fond za razvoj Srbije (vlasnici i osnivači „Tesla štedne banke“).

Rumunija se nalazi na listi vodećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, i među 172 zemlje u koje je Srbija plasirala proizvode prošle godine Ruminija je bila šesto izvozno tržište srpske privrede.

U isto vreme, na listi od 204 zemlje iz kojih je Srbija izvozila proizvode, ta zemlja je bila na osmom mestu prema vrednosti realizovanog uvoza.

U prvih šest meseci 2014. ukupna robna razmena Srbije i Rumunije iznosila je 480,8 miliona evra i veća je za osam odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz je bio 282,5 miliona evra , uvoz 198,3 miliona evra, a ostvareni suficit je 84,2 miliona evra.

Prema podacima NBS u period od 2005. do 2013. godine ulaganja rumunskih firmi u novcu iznosila su 139,7 miliona evra.

Podaci Ambasade Rumunije u Beogradu pokazali su da je najveći rumunski investitor u Srbij investiciona grupa „Tender“ iz Temišvara koja je preuzela vlasnička prava nad fabrikom lekova „fam far“ iz Kruševca a takođe je kupila i kruševački hotel „fam“ i nišku firmu „Tabak“.

Ova privatna rumunska firma je postala i najveći akcionar srpske holding kompanije „Pupin Telekom“ a takođe je kupila i hotel „Vrujci“.

firma „Romstal“ je kupila „Doming doo“ iz Beograda, a rumunska firma „RDS&RCS“, koja se bavi pružanjem telekomunikacionih usluga, je investirala u osnivanje firme „Dig Sat“ u Srbiji.

Albanija spada u grupu srednje značajnih zemalja u robnoj razmeni u izvozu Srbije, a među 172 zemlje u koje je Srbija plasirala svoje proizvode u 2013. Albanija se našla na 24. mestu po vrednosti izvoza.

Među 204 zemlje iz kojih je Srbija uvezla proizvode u prošloj godini, Albanija je po vrednosti ostvarenog uvoza Srbije bila na 58. mestu.

U prvih osam meseci 2014. ukupna robna razmena Srbije i Albanije iznosi 103 miliona američkih dolara, nastavljen je trend suficita na srpskoj strani, srpski izvoz u Albaniju iznosi 90,9 miliona dolara a uvoz 12,1 miliona dolara.

Pravno regulatorni okvir za saradnju sa tom zemljom predstavlja Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohodak na imovinu iz 2005. godine, Sporazum o saradnji u oblasti turizma iz 2004, Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zaštite životne sredine iz 2005, Sporazum o putovanju državljana iz 2011, Protokol sa zasedanja mešovite komisije za međunarodni drumski prevoz putnika i stvari iz 2011.

Ukupna robna razmena Srbije i Makedonije u periodu januar-oktobar 2014. Iznosila je 720,5 miliona američkih dolara što predstavlja povećanje za 4,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz u Makedoniju iznosio je 507,4 miliona dolara i beleži povećanje od 7,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok uvoz iz te zemlje iznosi 213,1 milion dolara što je za tri odsto manje. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 294,3 miliona dolara.

Srpske investicije u Makedoniji u posleđnih petnaestak godina iznose oko 80 miliona evra, dok makedonske investicije u Srbiji iznose oko dva miliona evra.

Najveća ulaganja ima „Alkaloid“ u oblasti farmaceutske industrije i vrednost investicije je oko 1,2 miliona evra.

Makedonska firma „Pord Mašinoprojekt“ kupila je 2007. godine preduzeće Miloš Dimanić iz Vlasotinca za 320 hiljada evra, a firma Seavus gropu ima istraživačko razvojni centar u Nišu za softvere i druge IT proizvode.

Privatizacija hemijske industrije Župa iz Kruševca od strane makedonske „Vektra-M“ poništena je odlukom nadležnih organa a takođe je poništena i privatizacija „Jugoremedije“ iz Zrenjanina koju je kupila makedonska firma Jaka.

Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u periodu januar – oktobar 2014. godine iznosila je 874,4 miliona američkih dolara, što je za 1,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz iz Slovenije iznosio je 406,3 miliona dolara i beleži rast od 6,1 odsto u odnosu na isti period 2013. dok je uvoz iz Slovenije manji za 2,8 procenata i iznosio je 468,1 miliona. Deficit u robnoj razmeni u tom periodu bio je 61,8 miliona dolara.

Prema slovenačkim podacima, investicije ove zemlje u Srbiji iznose oko 1,16 milijardi evra.

Najveće slovenačke investicije u Srbiji su „Merkator“ sa oko 500 miliona evra i oko 5.00 radnih mesta, „Cimos“ čija je vrednost investicije 117 miliona evra i 1.580 radnih mesta, „Merkur“ sa uloženih 110 miliona evra i 250 radnih mesta, „Gorenje i elektronika“ gde je vrednost investicije 63 miliona evra a broj radnih mesta 1.617.

Vrednost srpskih investicija u Sloveniji je oko 100 miliona evra, a među naznačajnijim je „Komtrejd“ koji je postao vlasnik slovenačkog „Hermesa“ i u tu transkaciju uložio 40 miliona evra, „Nektar“ je kupio „fruktal“ za više od 50 miliona evra, zrednjaninska fabrika za proizvodnju deterdženta „Beohemija – Inhem“ je kupila slovenačku kompaniju „Šampionka“ za šeat miliona evra.

Po vrednosti investicija, Češka ne spada u kategoriju vodećih investitora i visina čeških ulaganja u Srbiju u periodu 2005 -2013. godine iznosi 29,622 miliona evra (23,8 miliona dolara).

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije i Češke u 2013. godini iznosila je 760,8 miliona dolara i veća je za 32,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Zbog veće vrednosti uvoza od vrednosti izvoza, Srbija je i u 2013. imala negativan saldo u razmeni sa Češkom i to u iznosu od 121,6 miliona dolara.

Međutim, iznos deficita u 2013. je za 46,5 odsto manji u poređenju sa iznosom iz 2012. kada je iznosio 219,5 miliona dolara.

Srbija je lane u Češku izvezla robe u vrednosti od 319,6 miliona dolara.

Dve zemlje imaju potpisane sporazume o razvojnoj saradnji i o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, kao i protokol uz ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.

Privredna saradnja Srbije i Letonije nije velikog obima i svodi se na trgovinske odnose.

Kao spoljnotrgovinski partner uzvozu Srbije u 2013. godini Letonija se nalazi na 73. Mestu, a u uvozu na 76 mestu.

Srbija do 2013. konstantno beleži suficit u trgovini sa Letonijom .
Ukupna trgovinska razmena za devet meseci 2014. iznosila je 8,5 miliona američkih dolara, što predstavlja rast od 47 odsto.

Srpski izvoz je realizovan u visini od pet miliona dolara a uvoz je bio 3,5 miliona dolara, pokazali su podaci koje je Privredna komora Srbije dostavila Tanjugu.

(Tanjug, Pravda)